U priči o tome kako je otkrila Novaka, Jelena Genčić govori da je to bilo u teniskom kampu na Kopaoniku. "Radila sam sa decom na terenima i videla dečaka koji visi na ogradi oko terena i posmatra šta radimo. Bila su tri terena jedan do drugog i ja sam primetila da dečak kruži i sluša šta objašnjavam igračima. Na kraju sam mu prišla i pitala ga da li zna koji je sport u pitanju, a on mi je rekao da je to tenis. Kazao mi je i da je već držao reket u rukama. Zapitala sam ga da li bi želeo da nam se pridruži, na šta je on odgovorio: ‘Čekao sam da me to pitate.’ Izašli smo na teren i radili, i istog dana sam shvatila da je rođen za tenis. Zatražila sam da me upozna sa svojim roditeljima. Mislila sam da su oni gosti na Kopaoniku, a ne da tu žive. Đokovići su sportska porodica. Novakov otac i majka su skijaši i oni su na Kopaoniku otvorili palačinkarnicu tako da su mogli da budu na planini tokom zime i dva letnja meseca da bi skijali i trenirali. Rekla sam im da posle Monike Seleš nisam uočila nijednog igrača kao što je njihov sin i da mislim da će on sa 17 godina biti među prvih pet u svetu. Bili su začuđeni mojim tvrdnjama, a sada kad razmislim, mora da su mislili i da nisam normalna. Naime, Srđan (otac Novaka Đokovića – op. V. S.) raspitao se kod novinara koji su bili na Kopaoniku ko sam ja i kada su mu oni kazali da sam stvorila Moniku Seleš, porodica mi je poverovala."

"VREME": Novak je tada imao šest godina. Kako ste bili sigurni?

JELENA GENČIĆ: Kada sam mu prišla i pitala ga da li želi da nam se pridruži, bilo je vreme za pauzu za ručak. Rekla sam mu da dođe na teren u 14 časova. On je bio tamo već u 13.30 i čekao me stojeći a ne sedeći, što je značilo da jedva čeka da počne. Mislim da on i danas na treninge dolazi pola sata ranije. Odmah sam shvatila i da ima sposobnost da predvidi šta će odigrati protivnik, a mogućnost predviđanja protivnikovih poteza karakteriše vrhunske igrače. Imao je i odličnu percepciju lopte, a to je vreme koje je potrebno od uočavanja gde se ona nalazi do reakcije mišića koji pokreću telo ka njoj. Tokom tog prvog razgovora sa njegovim roditeljima dogodilo se još nešto. Na početku, Novak je stajao kraj svojih roditelja i tokom razgovora on mi je korak po korak prilazio, da bi se u trenutku kada sam rekla da će biti među prvih pet na svetu naslonio na mene. To je bio neprimetan gest, ali tada je između nas uspostavljena i emotivna veza i znala sam da mi veruje, a to mu je davalo sigurnost. Znate, onako kako neko igra tenis sa šest ili sedam godina igraće ga celog života. Naravno da će se tehnika razvijati s vremenom, ali suštinski pristup tenisu ostaje isti i ne menja se.

Kako ste trenirali Novaka?

Radili smo krvnički, ali smo se i igrali. Njegov idol bio je Pit Sampras i on je hteo da kopira elemente njegove igre. Hteo je i Edbergov servis i volej, kao i Agasijev agresivni forhend. To i nije bilo baš lako postići, ali smo radili na tome. Mislim da njegove imitacije načina igre drugih tenisera, koje danas publika toliko voli, potiču iz tog doba. Terala sam ga da uđe u teren oko pola metra pod izgovorom da je još mali, ali sam to u stvari radila jer sam smatrala da će u budućnosti, kada bude igrao, tenis biti mnogo ofanzivniji nego što je bio tada. Bila sam u pravu jer je danas tenis ofanzivan, pa i siledžijski.

On je bio jako mršav, ali mu nisam dozvoljavala fitnes sa tegovima. Objasnila sam mu da to ne sme da radi pre kraja puberteta jer će tako smanjiti svoj rast, kao i da će mu fitnes doneti volumen mišića, ali će mu smanjiti brzinu i elastičnost. To što je on danas visok, vretenast i brz pokazuje da sam bila u pravu.

Insistirala sam i da bez obzira na vremenske uslove uvek igra na otvorenom terenu jer je morao da ima svest o terenu i da se saživi sa njim. Nikada mu nisam osporavala ono što je dobro uradio, ali sam ga podsticala da to bude još bolje uz reči: "To je dobro, ali hajde da se potrudimo da bude perfektno." Pošto smo oboje perfekcionisti, takav pristup je imao uspeha. Cilj kome smo težili bio je osvajanje Vimbldona.

Zašto ste prestali da ga trenirate?

Ja sam žena u godinama i više nisam mogla da mu pariram na terenu. U celom Beogradu nisam mogla da mu pronađem sparing partnera jer ljudi ne vole da gube. Tada sam pozvala Nikolu Pilića i zamolila ga da primi Novaka u svoj teniski kamp. Pošto je Novak imao 13 godina, nastao je problem kada mi je Nikola rekao da on ne prima decu. Zamolila sam Nikolu da ipak primi Novaka na nedelju dana i da ga, ukoliko zaključi da ne vredi raditi s njim, vrati u Beograd. Telefonirao mi je posle nekoliko dana i u šali me upitao zašto ga nisam ranije poslala kod njega. Uzvratila sam šalom da nisam to uradila da on ne bi mogao da priča da je stvorio Novaka Đokovića. Pošto Đokovići nisu imali novca za Novakov boravak u kampu, Nikola je pristao da Novak tamo boravi na veresiju i porodica mu je kasnije isplatila dug. Treba reći i da su se Nikola Pilić i njegova žena Mia divno ponašali prema Novaku i da su mu olakšali odvajanje od porodice. Kada sam čula da je Novak rekao da su njegovi idoli sa ovih prostora Jelena Genčić i Nikola Pilić, bila sam veoma srećna.

Novak je veoma vezan za svoju porodicu?

Jeste. Tenis je veoma skup sport, a Đokovići nisu bili bogati. Živeli su u iznajmljenom stanu i kada god bi Novak ostvario neki od početnih uspeha, morali su da se sele jer bi gazde povećavale kiriju misleći da oni imaju novca. Kada je Novak počinjao, njegov otac Srđan je bio miran čovek, ali, kako su potrebe za novcem rasle, bio je sve nervozniji. Tražili smo sponzore… Kucali smo na sva vrata i svi, ali baš svi, su nam se smejali. Jednom mi je Srđan rekao: "Da samo znate koliko puta sam imao nož pod vratom." To nije bila jezička figura. Bio je prinuđen da pozajmljuje novac od zelenaša. Kada ne bi imao novca da vrati dug jednom, zajmio bi novac od drugog kako bi vratio dug i tako ukrug.

Predvidela sam da će Novak sa 17 godina biti među prvih pet u svetu, ali on je to postao tek sa 19. Do zakašnjenja je došlo zato što nije mogao da igra na 11 međunarodnih turnira, na koliko je bilo neophodno da se pojavi. Ti turniri su bili važni jer se na njima stiče iskustvo. Novak je igrao samo na dva turnira jer je samo za toliko bilo novca. Kada su se pojavili prvi sponzori, savetovala sam Srđanu da odbije njihove ponude jer bi se to svelo na krpice i par reketa. Rekla sam mu da sačeka trenutak kada će on diktirati uslove sponzorima. Poslušao me je, ali mu nije bilo lako da to učini. Novakova braća Marko i Đorđe takođe su želeli da igraju tenis. Srđan me zamolio da ih ne treniram rekavši: "Ne mogu da izdržim još dva tenisera u porodici." Kazala sam da ću ih trenirati, ali da od njih neću praviti šampione. Srđan Đoković je po prirodi ekstrovertan čovek i navikao je da ispoljava osećanja. Međutim, pošto smo svi znali da će Novak postići dobre rezultate samo ukoliko je u mirnom okruženju, Srđan je svoju nervozu u kući suzbijao. To što je on danas ponekad osoran nije čudno ako se zna šta je sve preživeo.

Kada ste poslednji put videli Novaka?

Pre četiri godine.

To je mnogo, zar ne?

Jeste, ali ja mu to ne zameram. Profesionalni tenis danas zahteva stopostotno predavanje sponzorima, koji očekuju da teniser koga sponzorišu visi na čiviluku za njih i da im bude na usluzi kada god im se prohte. To je svojevrsno ropstvo. Pored toga što se moraju zadovoljiti zahtevi sponzora, treba trenirati i igrati na turnirima, tako da ostaje malo vremena za bilo šta drugo.

Da li ste bili na Srbija openu i na Dejvis kupu?

Nisam pozvana na Srbija open i tamo nisam ni bila, a bila sam na Dejvis kupu, iako ni tamo nisam bila pozvana. Kupila sam kartu kao i svi drugi. Namerno sam kupila kartu na galeriji. On je morao da misli na meč, a ne na mene. Za mene će on imati vremena kasnije.

Da li se nervirate gledajući njegove mečeve na televiziji?

Đavo ga odneo, ali ja po tome kako on izlazi na teren znam koliko je spreman i da li će pobediti ili izgubiti. Retko kada omašim u predviđanju. Ipak, kada stvari krenu loše, pomislim da sam ja kriva.

Šta su najveće vrline tenisera Novaka Đokovića?

Njegova radna sposobnost je uvek bila izuzetna. Nikad mu nije bilo dosta tenisa. Ima srce da i u najnemogućijim situacijama odigra najteže udarce. Sposoban je da u toku meča promeni taktiku. I ima još dosta vrlina.

A mane?

Nikada ne govorim o manama jer smatram da se o njima može govoriti tek kada se iskorene. Ipak, Novak i sam zna svoje mane. On je po prirodi introvertan i ne ispoljava emocije, osim kada mu prekipi i tada napravi gaf koji inače ne bi napravio. Mislim i da može da za trećinu bude bolji, odlučniji na dobijenu kraću loptu. Mada, sve što sam sada rekla ne znači mnogo pred činjenicom da ovo što gledamo u poslednje vreme predstavlja savršenstvo tenisa.