Da li je digitalna ekonomija samo još jedna od zaludnih zabava dekadentnog Zapada, ili u tom novom spoju tehnologije i biznisa postoje neke zaista opipljive prednosti? Kako, na primer, jedan državni aparat može da iskoristi prednosti digitalnog poslovanja? Takođe, kakve su opipljive beneficije za firme? Evo nekoliko primera koji pokazuju zašto o digitalnom poslovanju treba razmišljati veoma ozbiljno upravo u zemljama kao što je Srbija, bez velikih organizacionih budžeta i s velikom potrebom da ceo društveni aparat posluje što racionalnije i jeftinije.

Uzmimo porez, na primer. Najjednostavniji, najefikasniji i najjeftiniji način za državu (da ga prikuplja) jeste da se poreski procenti automatski, u trenutku kada se transakcija odvija, kalkulišu i direktno uplaćuju na račun budžeta. Svaka cena sadrži i porez na promet (kao i ostale poreze koji mogu da postoje u različitim državama) i nema nikakvog razloga – uzevši u obzir trenutne tehnološke mogućnosti – zašto bi se obračun i uplata poreza ostavili na raspolaganje firmama da ga naknadno obračunavaju i uplaćuju, često prolazeći kroz komplikovanu proceduru (famozni SDK!) i gomilu papira, i da moraju da zapošljavaju više ljudi nego što je realno potrebno za ovu namenu. Jedini uslov za ovu ideju jeste da je transakcija na neki način elektronski zavedena (plaćanje kreditnom/debitnom karticom u radnji, telefonom ili preko interneta, ili elektronska uplata na bankarski račun). U razvijenim zemljama u kojima je bezgotovinski način plaćanja dominantan (u Britaniji se više od dve trećine transakcija obavlja bez keša) ova transformacija može da se uradi relativno jednostavno. Za ostale zemlje u kojima keš i dalje caruje uštede u funkcionisanju države su takve da se ulaganje u ovakav sistem vrlo brzo isplati.

Za firme je digitalno poslovanje takođe prilika za velike racionalizacije. Predstavništvo u Londonu firme Canon – globalnog proizvođača elektronike, kamera i birotehnike – više uopšte ne koristi štampane brošure za svoje trgovačke partnere, sve se može nabaviti na njihovoj internet prezentaciji. Takođe, broj telefonskih poziva za informacije smanjen je sedam puta, a samo u prvoj godini od postavljanja prezentacije marketing budžet za poslovne partnere smanjen je za 45 odsto, bez smanjenja efikasnosti delovanja. Kada se sve sabere, uštede za Canon su u rangu od par miliona DEM, samo u prvoj godini lansiranja prezentacije.

Drugi primer, baziran na direktnoj telefonskoj prodaji koja će i u Srbiji brzo postati raširena: Buzz je takozvana badžet avionska linija koja nudi vrlo niske cene za unapred određene destinacije i dane. U trenutku pokretanja kompanije, prošle godine, projekcija je bila da se više od dve trećine bukiranih karata obavlja koristeći sopstveni telefonski centar. Ispostavilo se da je već u prvih šest meseci oko 65 odsto bukiranja išlo preko njihove veb prezentacije, omogućavajući firmi drastične uštede u troškovima rada telefonskog centra (koji je ionako mnogo jeftinija varijanta od modela koji se bazira na tradicionalnom poslovnom prostoru, predstavničkim kancelarijama, filijalama).

Ako se izbegnu velik poslovni prostor, brojni zaposleni, administracija i sve ono što prati tradicionalni biznis model, može da se učini čudo za profit. Nije zato iznenađenje da je ogroman broj poznatih svetskih kompanija svesrdno prihvatio prednosti digitalnog poslovanja, ostvarujući usput rekordne uštede u poslovanju i vrlo zdrave profite. Odličan primer za zemlju u razvoju kao što je Srbija.