"Problemi", ako se to tako može nazvati, počeli su kada je Hrišćanska adventistička crkva, koja niz godina postoji u Mladenovcu, uputila opštini zahtev da joj izda dozvolu za urbanistički projekat rekonstrukcije. Opštinski organi prišli poslu, temeljno. Predsednik opštinske vlade Siniša Jovanović (DSS) je, s pitanjem šta da se radi, uputio dopis Saveznom sekretarijatu za verska pitanja. Odgovorio zamenik saveznog sekretara Boris Milosavljević, Savezni sekretarijat za vere nije nadležan za izdavanje urbanističkih dozvola, uz dodatnu informaciju: Hrišćanska adventistička crkva je verska zajednica koja već više decenija deluje na prostoru SR Jugoslavije, a registrovana je na osnovu ranijih zakona. Mišljenje zatražio i od Srpske pravoslavne crkve u Mladenovcu, dobio pismen odgovor: adventisti su sekta, stav svih hrišćanskih crkava prema sektama, pa i Srpske pravoslavne crkve je poznat, negativan je, zbog toga je i mišljenje Srpske pravoslavne crkve opštine mladenovačke negativno. Crkva podseća vlast da je na onima koji upravljaju narodom odgovornost za sve odluke koje donose, te da se ne sme zaboraviti da je svaka vlast prolazna i za vremena a da dela zauvek ostaju kao neumitni svedoci. Još se pismeno kaže da je na opštinskoj vladi da donese odluku o izgradnji pomenutog objekta, ali crkva misli da je najbolje da o tome pitaju roditelje dece koja su zastranila i ušla u neku sektu.

VIDOVDANSKI USTAV: Kad je prikupljena sva potrebna "dokumentacija", opštinska vlada se sastala i, tesnom većinom, prihvatila zahtev Adventističke crkve i uputila ga Skupštini opštine na usvajanje. Tek tad se usijalo, zar sekta u srcu Šumadije, gde je odgovornost prema precima, zar tako u sredini gde je 97 odsto Srba… Krenula su predavanja, tribine, okrugli stolovi, kontakt-emisije. Predsednik vlade Jovanović je, braneći davanje saglasnosti, rekao da se može doneti i suprotna odluka, ali s valjanim obrazloženjem, on ga nema, ne zna šta bi mogao da izmisli, ni prema Generalnom urbanističkom planu, koji to dozvoljava, ni po drugim merilima, crkva je registrovana, sve po zakonu. Međutim, predstavnici Nove Srbije pokazali razočaranost, spremnost da porade na neusvajanju odluke na skupštini, ne zato što hoće da ugrožavaju neke verske zajednice, nego zato što nije dobro da se takve stvari dešavaju pored našeg pravoslavnog hrama, to nije stranačko pitanje, više ima veze sa savešću i nekakvom mentalnom pričom. Nisu oni šovinisti, ne daj Bože, ali neko treba da zaštiti narod, sutra će dođi Albanci i tražiti dozvolu za džamiju, treba da im dozvole, kako ako daju dozvolu subotarima, to je nezamislivo. Bilo i onih koji su upozoravali na ljudska prava, verska prava, prava manjina, da se radi o registrovanoj verskoj zajednici, da odbijanje zahteva može da izazove međunarodne konsekvence po našu zemlju, imajući u vidu da adventisti na Zapadu imaju veliki broj vernika, ali novosrbijanci bili najglasniji. Ne može to tako da ide, pitanje je da li postoji Zakon o verskim zajednicama, Vidovdanski ustav priznaje samo SPC, Rimokatoličku, Jevrejsku i Muslimansku. Crkva je obavestila opštinu ko su adventisti – sekta. Tako kaže i bivši načelnik MUP-a Srbije kapetan Zoran Luković u svojoj knjizi Verske sekte – priručnik za samoodbranu, na prvo mesto stavio adventiste. Predsednik Jovanović se i javno suprotstavljao tezi da je: "to sekta koja ugrožava pravoslavlje." Ne može da stane iza toga, pravoslavac je i druga vera ga ne može privući, druga je stvar ako su Srbi spremni da menjaju veru za večeru, onda je to njihov problem, a ne Adventističke crkve… Ali stvar uzela maha, Nova Srbija potegla još jedan argument protiv: "Prošlo je vreme gladi u ovoj Srbiji koja je uvek bila sita, koja je uvek imala da daje svojima, Srbija nije željna humanitarne pomoći".

U opštini održana i tribina na zadatu temu, gost vladika šumadijski Jovan. Hoće li biti Adventističke crkve ili neće, na to pitanje narod će najbolje odgovoriti ako je crkveni narod, podsetivši da na liturgiji koju je držao u Mladenovcu nije baš nešto bilo naroda. Vladika je uputio prisutne da će svojim pravoslavnim crkvenim životom najbolje dokazati da ovde nema potrebe za Adventističkom crkvom. Kome će adventisti biti crkva ako sveštenici i narod budu bdili i radili svoj posao, nema ništa od busanja u prsa da smo pravoslavci i hrišćani…

UVAŽAVANJE GRAĐANA: U lokalnom "Pečatu" objavljeno pismo propovednika Adventističke crkve Marka Lukića. Postojeća zgrada crkve tone i puca, ne traže mnogo, da je rekonstruišu, nisu destruktivni, već konstruktivni i spremni na saradnju, propovednik podseća u koliko je slučajeva humanitarna organizacija Adra pomogla Mladenovčanima, obnova osnovne škole, sanitet za dispanzer, pomoć obdaništu, hendikepiranim osobama, izbeglicama… U "Pečatu" je pred opštinsku skupštinu izašla i izjava predsednika IO DS-a Mila Obradovića, stranke koja je praktično na vlasti, uvažavajući mišljenje građana, čiji su oni predstavnici, preporučuju odbornicima da glasaju protiv odluke koju je donela opštinska vlada po pitanju zahteva Adventističke crkve za rekonstrukciju objekta.

I bi sednica Skupštine opštine, prošli petak, tačno u podne. Zgrada opštine tačno u centru, nad ulaznim vratima grb, neki konji. Da se najavimo, je l’ sednica javna, jeste, ali, mora akreditiv. Upisaše, dadoše dnevni red, udariše pečat. Ono što nas interesuje – druga tačka. Skupštinska sala u prizemlju zgrade, mala, nizbrdna prema predsedavajućem. Sedoše, predsedavajući pred odbornike, iza grb, levo opštinska zastava, ima i zvonce. Predsedavajući uze da zvoni, da poziva. Komanduje jedan u rolki, mlad, demokrata Kostić. Levo od njega potpredsednici, DSS sa bradom, NS u brkovima. Sekretar uze da proziva odbornike, čita, prezime, ime, nadimak, Radmilo Zeka, Dragan Gane, Svetislav Koki, Miladin Grga, Miodrag Beli, Predrag Čokanj, Dragan Paja, Miladin Dika… Izbrojaše kvorum, usvojiše zapisnik, pređoše na usvajanje dnevnog reda, to uze da traje. Jesenja setva, popis imovine funkcionera, šef odbornika DOS-a, iz koga se izdvojio DSS, zatraži da se skinu predlozi grupe DSS-a jer ne postoje suštinski razlozi za raspravu, jedan brka, kažu NS, uze da pita zašto sad da se popisuje imovina funkcionera, zašto to nije bilo 2000, zar sad kad su se nakupovali i nakrali, šio mu ga Đura, zna on šta se radilo… O milionima je reč. Pa stadoše da se ređaju, jedan s ovoolikom kravatom, drugarice i drugovi, upita hoće li se njima dozvoliti da budu opozicija, nekako usvojiše dnevni red, predlog grupe DSS-a se odbija. Dika do nas glasno komentariše, samo da završe izbore u nedelju, da izaberu predsednika države, siti će im se majke naj…, biće gori od socijalista. Predsedavajući Kostić tolerantan, drži se poslovnika.

DOĆI ĆE ALBANCI: Dođe na red tačka o donošenju odluke o pripremanju urbanističkog projekta Hrišćanske adventističke crkve, koju je Izvršni odbor prihvatio i prosledio Skupštini na usvajanje. Za govornicu izađe stariji odbornik da iznese stav DOS-a, rekoše da je novodemokrata, da se odbije zahtev jer Generalni urbanistički plan to ne dozvoljava. Kratko, jasno i po zakonu. Za njim jedan brka, krupan brka, ko je ovaj, Nova Srbija, "To su fizikalci DS-a", nema formalno-pravnih uslova za donošenje odluke, klevetani su, a samo hoće da sve bude po zakonu, sad neka predsednik vlade vidi šta je pričao. Što se njega tiče, zakleli su se da će raditi po zakonu, i po zakonu ima da bude. Izađe i baš krupan, drugarice i drugovi, da iskoristi priliku da kaže nešto o našem sveštenstvu, kad je ono počeo pluralizam, zna, ko juče da je bilo, svi sveštenici se svrstali pod jednu partiju, sad bi odbornici mogli da budu neozbiljni i da usvoje ovu odluku, i da im kažu, evo vam ga pluralizam, ali ne, oni će se držati zakona i svojih obaveza. Bi još jedan, drugarice i drugovi, progut’o mikrofon, "To ti je Dida, izvorni", upoznaje nas odbornik do nas, Dida uze da se izlaže, ako daju njima, sutra će doći Albanci, Jehovini svedoci, Crna ruža, tu je droga, govori ko roditelj, i pita, zašto narod odlazi kod subotara, sveštenici ne rade svoj pos’o, bave se korupcijom, eto on ne može da plati vodicu, neće korupciju u kući, predlaže referendum, da narod kaže, jeste SPS, ali je za crkvu, za narod. Za njim Dika iz DSS-a, da mu odgovori, ne dozvoljava napade na SPC, da se skupština distancira. Povrati se Dida, da replicira, pa on lično prozvan, jeste komunista, ali je i hrišćanin. Glasanje: ko je za predlog opštinske vlade, niko, za, uzeše da broje, uzdržanih, jedan, odluka nije prošla. Skupština nastavlja rad.

Odlazimo do Adventističke crkve, takoreći u samom centru, pod Pravoslavnom crkvom. Prizemna kuća broj 33, ispred nje tri kontejnera za smeće. Ulazimo u objekat, starešina crkve Vlada Đorđević pokazuje napukline na podu, zidovima, od prostorija, predvorje, sobica za rad s decom, nešto veća bogoslužbena prostorija. Šta sad? Od ’94. podnose zahteve za rekonstrukciju, nisu dobijali nikakve odgovore, imaju sve urbanističke uslove. Kad je došla nova vlast, ponovo podneli zahtev, naišli na razumevanje, međutim, kao što smo videli, skupština je to odbila. Uključuje se propovednik Lukić, u gradu se po ovom pitanju napravila uzbuna, čitava stvar je politizovana, ići će na višu instancu, žaliće se Odeljenju za urbanizam grada Beograda jer je Mladenovac beogradska opština, ako bude trebalo ministarstvima, iako to niko ne želi, moguće i stranim ambasadama. Razlog koji su naveli za odbijanje njihovog zahteva je izgovor, Generalni urbanistički plan dozvoljava rekonstrukciju objekta, uostalom, na tom stanovištu je i opštinska vlada.