Niko me nije terao da budem sudija. Beogradska kancelarija kompanije Microsoft koja je po peti put u Srbiji organizovala studentsko takmičenje u tehnologijama Imagine Cup odlučila je da među sudijama koje su ove godine ocenjivale radove u kategoriji projektovanja softvera, pored pet iskusnih programera profesionalaca bude i jedan ekološki novinar. Na tu ideju ih je podstakla tema ovogodišnjeg takmičenja – "Zamisli svet u kome tehnologija omogućava održivi razvoj". Zadajući ovakvu temu, Microsoft je dobro pretpostavio da će se od novih generacija programera u skoroj budućnosti sve više očekivati da proizvode tehnologije koje se bave zaštitom životne sredine.

Ovogodišnje svetsko finale Imagine Cupa će se održati početkom jula u Parizu. To je, inače, globalno takmičenje koje, počev od 2003. godine i prvog finala u Barseloni u Španiji eksponencijalno raste, tako da je prošle godine u njemu učestvovalo više od 100.000 studenata, dok je samo na finalu u Seulu u Južnoj Koreji nastupilo 112 timova iz 56 država.

Kad su me pozvali da učestvujem u suđenju na nacionalnom finalu koje je prošlog petka održano u Palati Srbija, što je sadašnje ime za zgradu SIV-a, prvo što mi je palo na um jeste priča o prošlogodišnjim pobednicima koji pred svoju prezentaciju programa navodno nekoliko dana nisu ni jeli, ni spavali, niti se odvajali od laptopa, pa sam bio prilično zabrinut kako na osnovu "ličnog utiska" oceniti toliki rad i požrtvovanje. No, Microsoft ne bi bio to što jeste kad ne bi umeo da vas ubedi kako sve birate na osnovu ličnog utiska.

U lokalnom finalu su se nadmetala četiri tima koje je ocenjivalo šest sudija po istim pravilima koja će biti primenjena i u Parizu. Svakom od timova trebalo je dodeliti deset ocena za deset različitih elemenata projekta kao što su definisanje problema, konzistentnost, efikasnost, prezentacija projekta i tome slično. Prvo su, nekoliko dana pre finala, stigle četiri pdf prezentacije u kojima su timovi detaljno opisali svoje projekte koje je trebalo oceniti preliminarnim ocenama. Kad sam ih pročitao, postalo je jasno da požrtvovanje, količina rada i znanja koju takmičari ulažu u Imagine cup nije samo priča.

Microsoft sudijama nije sugerisao, niti branio da se uzajamno konsultuju, ali pošto se pobednik određuje matematičkim zbirom ocena, logično je da se one nezavisno dodeljuju. Već na parkingu sam sreo neke od sudija, ali nije bilo mnogo priče o timovima, pre svega jer smo se pitali gde je u zoni oko Palate Srbija parkiranje uopšte dozvoljeno ako niste državni službenik.

Ni većina učesnika i publike nije uspela da sakrije utisak o samoj zgradi u kojoj se takmičenje održavalo. Jedno je kad u nekadašnji SIV idete nekim konkretnim poslom i obezbeđenje vas uputi u kancelariju XY na četvrtom spratu, a sasvim drugo kad imate mogućnost da ceo dan tokom pauza takmičenja lutate po gigantskim holovima, hodnicima i salama palate koja svojom veličinom najbolje svedoči o snazi i ozbiljnosti nekadašnje SFRJ, kojom se iz te kuće vladalo više decenija.

Publici se u Palati Srbija, uz organizatore i sponzore, obratila i ministarska omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković, čije je ministarstvo podržalo ovo takmičenje. Svaki tim je, inače, dobio po dvadeset minuta da predstavi svoje rešenje – čemu je namenjeno, šta je problem, kako je rešen i kako to sve radi. Potom su sudije dobijale reč i svaki od timova ispitivale po deset minuta.

Projektovani softver se suočio sa konkretnim izazovima koji postoje u zaštiti životne sredine – kako na efikasan način prikupiti ekološke informacije sa svih strana sveta (tim Cluster iz Kragujevca), kako smanjiti potrošnju električne energije pametnim sistemom upravljanja (Viper Tim iz Beograda), kako smanjiti broj automobila u saobraćaju i na drugi način štedeti energiju (AO DevTeam iz Novog Sada) i kako izmeriti nivo aerozagađenja i softverski obraditi te podatke (Aero Team iz Kragujevca).

Na kraju je došlo ocenjivanje i sabrane su konačne ocene svih sudija, što je učinjeno u Excellu, naravno. U međuvremenu je glasala i publika. Prema njihovim ocenama, nagradu publike je dobio Viper Tim, koji je napravio projekat Dominus – za inteligentno kompjutersko upravljanje potrošnjom električne energije. Međutim, prezentacija im nije u potpunosti uspela i mada je izvesno da ovaj projekat ima izuzetnu budućnost, nisu ostavili najbolji utisak, što ih je učinilo drugoplasiranim.

Prema ocenama sudija, kao ubedljivi pobednik ovogodišnjeg srpskog Imagine Cupa izabran je projekat FEAT, koji se izdvojio ne samo kvalitetom nego i izuzetnom prezentacijom. FEAT je napravio četvoročlani tim Cluster sa Mašinskog fakulteta u Kragujevcu: Saša Lazarević, Tijana Đukić, Milorad Ničić i Nebojša Nedeljković.

Oni su prilično hrabro uočili da je pitanje efikasnog informisanja o ekološkim incidentima i akcijama u lokalnim sredinama presudno za njenu zaštitu. Napravili su originalnu aplikaciju koju su nazvali Facebook Enviromental Assessment Tool, od čega je dobijen akronim projekta. Cluster je zamislio da se FEAT širi i preuzima preko u poslednje vreme izuzetno popularne socijalne mreže Facebook, što omogućuje da njoj pristupaju milioni ljudi koji su organizovani u tu gigantsku virtuelnu mrežu.

Oni koji koriste FEAT uvek mogu da podignu informaciju o nekoj ekološkoj nesreći ili akciji koja se događa u njihovoj lokalnoj sredini. Sa druge strane, svi korisnici ovog programa mogu da pregledaju u kom delu sveta se šta događa. Polazeći od WikiTrust testa pouzdanosti, Cluster je veoma vodio računa o referentnosti podataka i onih koji podatke upisuju, kako bi svoj sistem zaštitili od zloupotreba. Za dva meseca, FEAT odlazi u Pariz, a u međuvremenu će biti pušten da se širi Facebook mrežom. Može se lako desiti da uskoro, ako ste skloni da se koječim zamajavate na Facebooku, natrčite i na FEAT. Nema sumnje da će, kako bude rastao kroz mrežu, ostavljati sve jači i jači utisak, koji će sve manje biti ličan.