U svetu sporta neretko se dešavaju rezultatski obrti, da slabiji pobedi značajno jačeg, da jedan učesnik u potpunosti nadigra drugog. Tako je Barselona u sezoni 2016/17 porazila ekipu Pari Sen Žermena sa 6:1 i nadoknadila minus od četiri gola iz prve utakmice šesnaestine finala UEFA Lige šampiona ili Deportivo la Korunja koji je u četvrtfinalu istog takmičenja, ali trinaest godina ranije, nadoknadio minus od tri gola iz prve utakmice protiv italijanskog Milana. FK Porto, iste te sezone 2003/04, osvojio je UEFA Ligu šampiona. Ipak, ovo nije priča o jednom od takvih događaja, nego o događaju koji je sve to, i još nešto.

Jednom prilikom, upitan da prokomentariše sve veći uticaj novca u fudbalu, legenda Ajaksa, Barselone, holandskog i svetskog fudbala i tadašnji trener katalonskog kluba Johan Krojf rekao je kako nikada nije video da vreća para dobija fudbalski meč. Ovo je priča i o tome kako je vreća novca izgubila fudbalski meč, o tome kako su čuda moguća, kako pobedu na fudbalskim terenima odnose jedanaestorica koji na fudbalskom terenu pokažu i učine više tokom tih devedeset i nešto minuta utakmice. Ovo je priča o tome kako je jedan klub zapanjio čitav fudbalski svet, a da ove sezone još nije osvojio nijedno odličje: o dvomeču četvrtfinala UEFA Lige šampiona između Rome i Barselone.

Akteri ovog događaja su Barselona, iz grada koji je, po legendi, osnovao Herkul, i Romi iz grada koji je, po legendi, osnovao Romul.

KATALONSKI TERMINATORI: Tokom svoje bogate istorije Barselona je osvojila trideset pet regionalnih (katalonskih), sedamdeset nacionalnih (španskih) i dvadeset međunarodnih trofeja – ukupno stotinu trideset za sto devetnaest godina postojanja. Po proceni časopisa Forbes, FK Barselona je 2017. godine bio "težak" oko 2,9 milijarde evra (drugi najvredniji fudbalski klub u svetu), a u istoj godini je, po proceni Dilojta, prihodovao 648 miliona evra. Po istraživanju Didgitale Sport Medien, nemačkog mesečnika posvećenog sportu i novim tehnologijama, Barselonina digitalna zajednica navijača broji više od 220 miliona članova različitih internet društvenih mreža, gde prednjači Fejsbuk sa više od 103 miliona ljudi.

Tradicionalno, Barselona ima tim sastavljen za osvajanje nacionalnih i kontinentalnih titula, predvođen makar jednom globalnom svetskom zvezdom, kao što su Maradona, Romario, Laudrup, Rivaldo, Ronaldinjo ili Mesi. Po proceni nemačkog specijalizovanog fudbalskog portala TransferMarkt, aktuelni prvi tim Barselone trenutno vredi više od milijardu evra.

Ekipa predvođena Leom Mesijem za cilj ove sezone nema osvajanje makar jednog trofeja, već svih mogućih, kako bi došli do treće trostruke krune u istoriji kluba. Prema dosadašnjem toku sezone, mora se reći da su bili na dobrom putu. Posle 31 odigrane utakmice u prvenstvu Španije sa 11 bodova prednosti nad drugoplasiranim, imaju skoro osiguranu domaću tituli. U Kupu kralja 21. aprila dočekuju Sevilju u finalu i ovo je jedino takmičenje, od ova tri bitna, u kom su ove sezone doživeli poraz; u dvomeču četvrtfinala su prvu utakmicu sa gradskim rivalom Espanjolom izgubili rezultatom 1:0. Šlag na torti trebalo je da bude titula Lige šampiona. Pre dvomeča sa Romom, Barselona je odigrala osam utakmica, pobedila na pet, remizirala na tri, uz odnos datih i primljenih golova 13:2. Žreb u Nionu im je dodelio, na papiru, najslabijeg i najpoželjnijeg protivnika iz Rima.

RIMSKI KLINCI IZ KRAJA: Fudbalski klub, tačnije, Sportsko udruženje Roma osnovano je1927. godine spajanjem četiri rimska kluba. Ideja ovog spajanja bilo je formiranje jednog jakog fudbalskog predstavnika Rima i pokušaj da se prekine dominacija klubova sa severa Italije. Ova lokalpatriotska ideja ostala je deo filozofije kluba do dana današnjeg. U svojim vitrinama Roma čuva tri titule prvaka Italije, devet pobednika Kupa Italije, dva Superkupa Italije i jedan pobednika Kupa sajamskih gradova, preteče Kupa UEFA i Lige Evrope. Među korisnicima društvenih mreža, Roma ima 12,4 miliona fanova, od čega su 8,8 miliona korisnici Fejsbuka.

Finansijska slika kluba izgleda ovako: vrednost 461 milion evra, godišnji prihodi 171 milion, tržišna vrednost prvog tima 389 miliona. Ali, u Rimu finansije nisu važne. Bitno je da kapiten tima bude "klinac iz kraja", bitno je da najbolji igrači ostaju u klubu jer su zadovoljni životom u Rimu pre nego statusom u klubu, bitne su ljudske stvari, a fudbal i profesionalizam su sporedni. Svaka pobeda Rome nad gradskim rivalom Laciom je značajnija od svih bitaka svetskih i punskih ratova zajedno. Svaki poraz je veća tragedija od propasti Rimskog Carstva i svih ostalih nestalih imperija. Odlika koju navijači Rome najviše cene kod igrača nije lepota driblinga ili fudbalska inteligencija, već grinta, odlučnost i predanost, a šta bude bilo – biće.

Za Romu se mora reći da je klub koji se nekako dovuče na korak od uspeha, ali poklekne na poslednjoj prepreci, tim koji 60-70 minuta igra odličan fudbal, a onda primi jedan ili dva gola, pa izgubi. To je tim koji sa lakoćom gradi akcije do protivničkog šesnaesterca, a onda igrač sa metar-dva od praznog gola pogodi stativu, prečku ili promaši celu loptu; tim koji prima golove jer je igrač zastao da namesti kostobran. Roma je klub izgovora, pravdanja, nikad sa dovoljno sreće, tim okružen maštanjima tipa "šta bi bilo da nije prodat taj i taj"…

Trenutni tim za cilj ima plasman među prve četiri ekipe u nacionalnom prvenstvu, a time i plasman u LŠ naredne sezone. To još nije osigurano jer dele treće mesto, prva dva su suviše daleko, a petoplasirani ima samo jedan bod manje.

AUTOGOLOVI I BOLOVI: Po rečima jednog uvaženog sportskog komentatora, Hanibal je pohod na Rim započeo u Kataloniji, ali Rim nikada nije osvojio. Tom poetičnom, mada pogrešnom rečenicom – jer je Hanibal svoj pohod započeo u Mursiji – najavio je prvu utakmicu dvomeča četvrtine finala UEFA Lige šampiona između giganta Barselone i rimske Rome, koji se igrao u prestonici Katalonije, Barseloni. Sa jedne strane je, dakle, Barselona čiji tim je sastavljen od najboljeg i najboljih svetskih igrača, profesionalaca koji su debelo plaćeni da rade svoj posao: postižu golove i osvajaju titule. Sa druge strane je Roma sa timom igrača koji su otkrili novu mladost posle bogatih karijera, igrača koji su odani klubu i gradu, izvikani su i nikad neće dostići neki značaj u svetskom fudbalu ili igrača sa potencijalom koji tek treba da se ostvari. To je tim koji je sastavljen da proba, pa šta bude bilo – biće. Barseloni su davani odlični izgledi da dođe do finala Lige šampiona pre nego što su odigrali jednu jedinu utakmicu u ovom takmičenju, u četvrtfinalu ovog takmičenja našla po se 22. put. Nasuprot tom, i najvatreniji navijači Rome bili su pomireni sa sudbinom da njihov tim u konkurenciji sa Čelzijem i Atletiko Madridom neće uspeti da se plasira u eliminacionu fazu, a kamoli da se usude da sanjaju da bi mogao da se plasira u četvrtinu finala treći put u svojoj istoriji.

U žrebu za četvrtinu finala Lige šampiona Barselona nije mogla da dobije, činilo se, povoljnijeg protivnika za plasman dalje. Po rezultatu prvog meča (4:1) može se zaključiti da je sve išlo po planu. Barselona je sve uradila kako treba: profesionalno, odgovorno i bez previše grešaka. Ali, ako se pogledaju detalji te utakmice, stiče se drukčiji utisak. Roma je igrala fudbal barabar sa Barsinim vanzemaljcima. Euzebio di Frančesko, trener Rome, postavio je igru svog tima tako da u potpunosti odseče Mesija i Suareza od ostatka tima. Dok su drugi timovi pokušavali da spreče ovaj dvojac da učini nešto sa loptom, Di Frančesko je taktiku koncentrisao na sprečavanje lopte da uopšte dođe do njih. Po običaju, Roma nije imala sreće, ali ovog puta stvarno. Dva autogola, kapitena De Rosija i Manolasa, te dva navodno nedosuđena penala zapečatili su sudbinu Rome u očima navijača oba tima i ostatka fudbalske javnosti. Ostalo je bilo samo da Barsa "odradi" utakmicu u Rimu i nastavi put ka Kijevu i finalu Lige šampiona.

REVANŠ IZ NAJLUĐIH SNOVA: Onda je na red došla revanš utakmica i Roma je – igrala fudbal. Možda je sasvim dovoljno reći samo to. Barsini igrači su igrali kao pravi profesionalci, vrlo odgovorno. Došli su da obave posao i zarade milionske plate, što su i učinili, ali Roma je ta koja je zaista igrala fudbal.

Pred utakmicu Di Frančesko je priznao da bi njegovom timu bilo potrebno čudo da nadoknadi prednost Barse: "Imamo dužnost da pokušavamo sve do samog kraja, što ćemo i učiniti. To će biti čudo ako vam je tako po volji, ali zašto ne bismo mogli da ga ostvarimo?" I čudo se desilo. Fudbal se, kao i svaki drugi sport, sastoji od više elemenata, a Roma je uspela da nadmaši Barsu u svakom od njih. U istoriji fudbala se dešavalo da slabiji tim nadigra značajno jačeg ili da jedan tim u dvomeču nadoknadi značajnu gol razliku. Ali, nikada se nije desilo da jedan "na papiru" toliko slabiji nadigra toliko jačeg protivnika i pritom nadoknadi neverovatnu razliku od tri gola. Koliko je Roma nadigrala protivnika možda najbolje govori činjenica da je Corriere dello Sport sve igrače ocenio desetkom, a politika ocenjivanja "Corriere" može se opisati kao "bog za 10, ‘Corriere’ za 9, svi ostali maksimalno 8".

Taktički gledano, Barsa je igrala 4-4-2, u formaciji koja je ove sezone donela preko potreban balans u fazi odbrane i skoro apsolutnu dominaciju u svim takmičenjima. Sa druge strane, trener Rome Di Frančesko, često optuživan za fetišizam prema formaciji 4-3-3, odlučio je da promeni formaciju i umesto rovitog levog krila Dijega Perotija na teren pošalje centralnog beka Žuana Hesusa. Di Frančesko se odlučio za formaciju 3-5-2, ali Roma je izgledala kao da igra 5-6-4, kao da ih je na terenu petnaestorica. Aleksandar Kolarov i Alesandro Florenci su toliko trčali po bokovima da su, bez obzira da li je lopta na Barsinoj, Rominoj ili središnjoj trećini, uvek bili tamo gde je akcija i pružali brojčanu prednost. Federiko Facio i Kostas Manolas su u fazi napada, iz visoko postavljene linije odbrane, naizmenično prelazili u vezni red i tako primoravali svoje markere, Lionela Mesija i Luisa Suareza da ih prate i budu potpuno anulirani kao pretnja po gol domaćina iz kontranapada. Danijele de Rosi i Kevin Strotman koji su u potpunosti nadigrali Ivana Rakitića i Serđa Busketsa. Rađa Naingolan, prodorima napred i levo, i Edin Džeko izvlačenjem nazad i desno,"razvlačili" su Barsine centralne bekove i stvarali prostor i prilike za Šika, što je on tri puta zamalo propustio da pretvori u pogodak. Koliko je Barsin golman Mark Andre ter Štegen imao pune ruke posla, toliko je Romin Alison Beker bio besposlen. A o tome sa kakvim stilom je Roma uspela da zaustavi Barsin ofanzivni potencijal možda najbolje govori činjenica da je Alison imao više driblinga nego Mesi i Suarez zajedno, 4 prema 3. Ukratko, Roma je igrala fudbal, a Barsini igrači su kao vreće para, o kojima je Krojf govorio, nemo posmatrali.

Golove za Romu postigli su Džeko, od koga se to uvek očekuje i zahteva, ali i De Rosi i Manolas, koji su zbog autogolova bili tragičari prve utakmice, čime su se u neku ruku iskupili u očima navijača ako je bilo potrebe za iskupljenjem.

O tome koliko su se nadali, koliko su bili uvereni u mogućnost plasmana u narednu rundu takmičenja i koliko su bili šokirani sopstvenim uspehom igrači Rome najbolje svedoči izraz na licu Manolasa pošto je postigao treći gol u 82. minutu i, čime je Roma došla na korak od ostvarenja čuda. Neverica, zbunjenost, histerični šok, možda je poređenje pomalo neumesno, ali bio je to izraz koji se češće viđa na licima preživelih u terorističkim napadima nego na licima pobednika nekog sportskog meča. Baš toliko su igrači Rome sami sebe šokirali ovim uspehom.

DOGODILO SE ČUDO: Šta se tačno desilo na Olimpiku te večeri nikome nije jasno, što se može i nazvati definicijom čuda. Oni sa romantičnim pogledom na fudbal rekli bi da je te večeri pobedio sport. Pragmatičari bi mislili da je pobedu odnela italijanska fokusiranost na taktičku potkovanost i timsku igru koje su važnije od individualnog talenta i reputacije pojedinaca. Ipak, realnije je reći da je Romin trener doživeo potvrdu reči koje od početka sezone uporno ponavlja: da je u fudbalu najbitnije ono što se dešava na terenu tokom 90 i nešto minuta.

Slavlje u Rimu posle pobede potrajalo je do ranih jutarnjih sati, a najveći ceh u tom slavlju platio je predsednik Rome, Džejms Palota – tačno 230.450 evra. Nakon ulične proslave pobede sa stanovnicima Rima, Palota je u jutarnjim satima obavešten da je kažnjen sa 450 evra zbog skakanja u fontanu. Kao izvinjenje za svoje ponašanje, on je u Palaco Senatorio, sedište rimskih gradskih vlasti, osim novca za plaćanje kazne poneo i ček na 230.000 evra namenjenih restauraciji fontane na trgu ispred Panteona.

U satima posle meča, Romini navijači su već počeli da sanjaju plasman Juventusa u polufinale, žreb koji će sastaviti ova dva kluba i "osvetu" za sve stvarne i umišljene nepravde koje su im naneli crno-beli "lopovi". A posle toga finale u Kijevu i slatka "osveta" Liverpulu za poraz u finalu Evropskog kupa (prethodnika Lige šampiona) 1984. godine.

Avaj, snovi izazvani euforijom retko kad liče realnosti. Juventus je bio na korak do uspeha da nadoknadi tri gola prednosti Real Madrida iz prve utakmice, ali je pokraden dosuđivanjem penala posle simulacije Lukasa Vaskeza u šesnaestercu. Takođe, žreb za polufinale Romi je dodelio baš Liverpul. Da ovaj žreb ne prođe bez kontroverzi, pobrinuli su se dobri ljudi iz kompanije koja za rimski klub prodaje ulaznice. U sredu 13. aprila ujutro, na dan žreba za polufinale LŠ, pojedini vlasnici "mini-sezonskih" karata za mečeve grupne faze dobili su mejl sa ponudom da rezervišu karte za utakmicu 2. maja. To je dovelo do širenja tvrdnje po društvenim mrežama da je žreb namešten i da je uprava Rome upoznata sa imenom protivnika i terminima utakmica, koji se takođe određuje žrebom. Sumnje u regularnost žreba raspršili su predstavnici za medije UEFA koji su obznanili da su ih predstavnici Rome pozvali i obavestili da je njihov partner za prodaju karata imao tehničkih problema u utorak tokom testiranja sistema prodaje i da su ti testovi vršeni za sve moguće kombinacije žreba. Po skoro svim teorijama zavere vezanim za UEFA, žrebovi se nameštaju u korist španskih klubova, pa je pomalo čudno da Realu od tri potencijalna protivnika bude namešten baš onaj sa najvećim šansama da Špance pobedi. Teorije zavera su često lišene bilo kakvih tragova logičnosti, ali ova je i bez ikakvih tragova smisla.

Da li će Roma uspeti da pobedi Liverpul, saznaćemo 2. maja. Ako je suditi po prethodna dva dvomeča, Liverpul će najverovatnije odneti pobedu na Enfildu 24. aprila, a Romi će na Olimpiku ponovo biti potrebno čudo.

Neko bi rekao da je svako čudo za tri dana, te da će Ligu šampiona osvojiti Real Madrid ili Liverpul, ali nije na odmet podsetiti se da Romino čudo u LŠ traje još od 12. septembra prošle godine, kada su na neki neshvatljiv način uspeli da igraju 0:0 kod kuće protiv favorizovanog Atletiko Madrida, koji je u tom trenutku važio za jednog od mogućih osvajača trofeja. Pa zašto onda to čudo ne bi moglo da potraje do nekih pola jedanaest uveče 26. maja kada se očekuje poslednji sudijin zvižduk na utakmici finala Lige šampiona na Olimpijskom stadionu u Kijevu? Ako na svom Olimpijskom stadionu nisu uspeli pre 34 godine jer im je falilo malo sreće, možda će uspeti na tuđem. Uz malo sreće.