“Šarlot Jork”, tako se u filmu Seks i grad 2 na recepciji hotela u Abu Dabiju prijavila Šarlot Goldenblat. Na pitanje njenih prijateljica zašto koristi devojačko prezime a ne muževljevo jevrejsko, pošto je ovo sad “novi Bliski istok”, odgovorila je: “Ali je i dalje Bliski istok.”

Zanimljivo je da deo radnje koji se dešava u Abu Dabiju nije snimljen ovde nego u Maroku. Naime, vlasti UAE odbile su da daju dozvolu za snimanje filma koji u svom nazivu ima reč “seks”.

Međutim, danas, 13 godina od kako je snimljen ovaj film, sasvim je uobičajeno i prihvatljivo da se neko sa (jevrejskim) prezimenom Goldenblat čekira u hotelu u Abu Dabiju. To je naravno plod Sporazuma Avram (Abraham Accords) koji su uz posredovanje SAD potpisani u septembru 2020. i kojima su dve zalivske države, UAE i Bahrein, priznale suverenitet Izraela. Sporazumi su nazvani simbolično po biblijskom Avramu, zajedničkom praocu muslimana i Jevreja (ali i hrišćana).

Ako se setimo da je Vašingtonski sporazum, kojim su se međusobno priznali Izrael i Kosovo (a Srbiji obećane velike investicije), potpisan u to isto vreme, u septembru 2020, postaje jasno koliko je Trampovoj administraciji bilo važno da se u tom trenutku učvrsti međunarodna pozicija Izraela u većinski muslimanskim državama, a da je “naš slučaj” tu bio posve sporedan.

Posle potpisivanja Sporazuma Avram, počeli su redovni letovi iz Tel Aviva za Abu Dabi i Dubai, a organizuju ih dve izraelske avio-kompanije (Arkia i Isair), dve iz UAE (Flaj Dubai i Emirates) i jedna mađarska (Vizer). Protekle dve godine po aerodromima u Dubaiju i Abu Dabiju uobičajeno je da vidite putnike iz Izraela sa karakterističnim jevrejskim kapicama, kipama, zulufima i ostalim obeležjima pripadnika ove religije. Scena potpuno nezamisliva do 2020.

Iz luke za kruzere, taksijem (koji u Abu Dabiju ima izuzetno pristojne cene) stižemo do hotela Emirates palas, jednog od najpoznatijih obeležja ovog grada, prestonice UAE. Jedan od momaka koji rade na ulazu je bukvalno div, visok je 2,20 metara, liči na nekog junaka iz Aladina ili nekog Bondovog filma i predstavlja atrakciju pa se gosti fotografišu s njim. Hotel je u okviru lanca Mandarin Orijental, otvoren je 2005. a smatra se da je njegova izgradnja koštala 11,02 milijade dirhama (3 milijarde dolara) što ga čini trećim najskupljim hotelom ikada napravljenim, posle Kosmopolitena u Las Vegasu (3,9 milijardi dolara) i Marina Bej Sends u Singapuru (5,5 milijardi dolara).

Emirates palas ima 390 soba, šest “vladarskih apartmana” koji su rezervisani isključivo za krunisane glave i šefove država. Poseduje dva spa-centra, preko 40 konferencijskih sala, 1,3 kilometra dugu plažu, dva heliodroma, balsku dvoranu u koju može da se smesti 2500 ljudi, luksuzne prodavnice i restorane.

Prošli smo u deo namenjen samo za goste hotela iako to nismo bili, ostali su me poslušali: “Samo hodajte samouvereno i ljubazno se javite obezbeđenju!” Iz tog dela izlazite na plažu gde sam zatekao jednog sokolara. Oblači mi kožnu rukavicu, stavlja sokola na ruku i snima njegovo poletanje i sletanje.

U ovom hotelu su se održali brojni koncerti poput onog Kristine Agilere kada je pred 20.000 ljudi nastupala 2008, tokom svoje “Back To Basis Tour”. Godinu dana pre nje tu je pevao i Džastin Timberlejk. Hotel se pojavljivao i u filmovima Fast and Furious 7 i The Kingdom.

Pet minuta hoda od ovog hotela nalazi se Qast Al-Watan (Palata nacije). Reč je o predsedničkoj palati u kojoj stoluje vladar Abu Dabija i celih UAE. Izgradnja palate počela je 2017. a zvanično su je otvorili za javnost vladar Abu Dabija i celih UAE šeik Mohamed bin Zajed i Mohamed bin Rašid sl Maktum, potpredsednik i premijer UAE i vladar Dubaija.

Nedaleko je i Memorijal osnivača (The Founder’s Memorial) koji je posvećen šeiku Zajedu bin Sultanu al Nahjanu, koji je 1971. osnovao UAE i koga zovu Otac nacije.

Centralni deo ovog memorijala je delo američkog umetnika Ralfa Helmika The Constellation (Sazvežđe). Reč je o zanimljivoj kolekciji 1327 geometrijskih oblika koji se nalaze na 1110 kablova koji svi zajedno čine trodimenzionalni portret šeika Zajeda.

Od Memorijala osnivača, polusatnom šetnjom ulicom koja nosi ime pokojnog saudijskog kralja Abdulaha Bin Abdulaziza al Sauda stižete do još jednog mesta važnog za istoriju UAE, do Zayed Heritage centra. To je grupa prizemnih zgrada napravljenih u stilu karakterističnom za pustinjska sela u ovom delu sveta, u kojima je postavka o životu i radu šeika Zajeda bin Sultana al Nahjana. Ulaz je slobodan a u centralnoj zgradi nalazi se galerija sa fotografijama iz života pokojnog vladara, tu su i neki njegovi lični predmeti i pokloni koje je dobijao od državnika iz celog sveta uključujući i preparirane lavove i majmune. U jednoj vitrini nalaze se telefoni i radio-uređaji koje je šeik koristio sedamdesetih i osamdesetih.

Na jednoj od fotografija iz 1989. vidimo šeika Zajeda kako sedi sa nekim kardinalom. Potpis kaže “Šeik Zajed Bin Sultan al Nahjan prima vatikanskog Papu”. Kako na slici nije papa Vojtila koji je bio na čelu Vatikana te godine, niti bilo koji papa pre ili posle njega (šeik je umro 2004, znači pre Vojtiline smrti), očigledno je u pitanju greška. Razmišljao sam da li da im kažem, ali sam ipak odustao.

Zanimljivo je da uz svako pominjanje imena šeika Zajeda u potpisima ispod fotografija piše – “počivao u miru”.

Zamolio sam čoveka za info-pultom muzeja da mi pozove taksi, rekao je da im to nije dozvoljeno i da izađem na glavnu ulicu i “sigurno će neki da naiđe”. Otišao sam do obližnjeg Rojal M hotela i tu našao taksi koji me je odveo do Soul biča, gde sam u jednom švajcarskom restoranu na plaži (koji ima fondue i vino po razumnim cenama) dogovorio sastanak sa ostatkom ekipe.

Usput sam prošao pored Luvra, a poseta ovom muzeju koji zovu “najvećim francuskim kulturnim projektom u inostranstvu” ostaće za neku sledeću posetu. Ovoga puta samo neke od osnovnih informacija. Ugovor koji je potpisan 2007. godine između Francuske i UAE dozvoljava Emiraćanima da koriste ime Luvr do 2037. Nalazi se na oko 24.000 kvadratnih metara sa oko 8000 kvadratnih metara galerija, što ga čini najvećim muzejom na Arabijskom poluostrvu. Do 2019. Luvr Abu Dabi posetilo je preko dva miliona turista, što ga takođe čini najposećenijim muzejom u arapskom svetu.

Muzej je otvoren tačno 10 godina nakon potpisivanja ugovora. U novembru 2019. bulevar između muzeja i mora dobio je ime po bivšem francuskom predsedniku Žaku Širaku (sa kojim su započeli pregovore o Luvru), što dodatno pojačava taj “dodir Pariza” u ovom delu sveta.

Pored Luvra, u ovom Kulturnom distriktu, kako su ga u Abu Dabiju nazvali, niče i Gugenhajm muzej. Iako je njegova gradnja dogovorena 2006, godinu dana pre Luvra Abu Dabi, više puta je prekidana, a bilo je i otkazivanja ugovora izvođačima. Prema poslednjim informacijama, njegovo otvaranje se očekuje 2025. Iza ovog spektakularnog objekta stoji isti onaj američki arhitekta, Frenk Geri, koji je gradio Gugenhajm muzej u Bilbaou u Španiji. Geri ima 94 godine i bilo bi lepo da doživi da i glavni grad Abu Dabija ostvari takozvani “Bilbao efekat”. Reč je, naime, o izrazu kojim se opisuje procvat najvećeg grada u Baskiji nakon što je u njemu 1997. otvoren Gugenhajm muzej.

Ako je suditi prema dosadašnjim nastojanjima prestonice UAE da (nasuprot reputaciji šoping-raja za bogate i površne koju uživa njegov “mlađi brat” Dubai) postane kulturna meka Bliskog istoka, velike su šanse da se “Bilbao efekat” dogodi i na obalama Persijskog zaliva.