Samo što je, jako i skoro juče, u istorijskom Valjevu predočeno da su Srbi, a ne ti Albanci, Iliri, te da je i taj i veliki Napoleon bio Srbin, pripadnici autohtone Srpske istorijske škole – kojom u tom Valjevu rukovodi, predsednikuje i sve organizuje penzionisani milicajac Radošin Radošević – nastavili su sa opasuljivanjem, jerbo je, po gospodinu Radošinu, cilj svega da se Srbi opasulje.

Šta se sprema rek’o plakat, na kome pisalo da Društvo Serbona, koje istražuje najstariju istoriju Srba, objavljuje nastavak rada Srpske istorijske škole sa temom Srpsko podunavlje, predavač dr Jovan I Deretić, eminentni istoričar, povratnik iz Amerike. Na plakatu pisalo i da sa ovom temom započinje rad Srpska istorijska škola, prva na srpskom jezičkom području, sa ciljem da se uveri svet u postojanje antičke Srbije nekoliko hiljada godina pre nove ere. Šta se još sprema rek’o drugi plakat, sa imenom Javni poziv, na kome pisalo da su nas do sada učili pogrešno, da smo jedini narod koji ne zna svoju bogatu istoriju, te se poziva građanstvo, učenici, studenti, prosvetni, kulturni i zdravstveni, javni i fizički radnici, zemnjoradnici, sveštenici, političari, upravna, pravosudna i javna administracija, advokati, penzioneri i ostali, koji su željni da se suoče sa istinom da se uključe u rad Srpske istorijske škole, svi polaznici kursa će dobiti priznanja i velika saznanja o četrdesetdvovekovnoj istoriji srpske nacije kojoj nijedna na svetu nije ravna, znak uzvika!

KRIVIČNO DELO: Dakle, utorak, što proš’o, sala Socijalističke partije Srbije, u kojoj su i ti polaznici tog nji’ovog Megatrend fakulteta. Dakle, SPS sala, ispred sedišta stavljene plave i dužne i politirane i funkcionalne daske, tako da je to pravi megatrend amfiteatar. Dole, ‘de su predavači, g. Radojica, u odelo, sa prsluk, kravatu, naočare, pravu i kako treba okresanu bradicu, sve nešto beleži u otvoren blo’čić, dr Jovan I Deretić, i on u odelu, i u sve, već za govornicom, pogleduje u sat, g. Radojica ustaje, moglo bi da se počne, ljudi nervozni, nasta i nastavi se aplauz skoro pune sale, ima tu prosvetni’, zdravstveni’, javni’ i fizički’ radnika, ima pravosudni’, advokata, sudija, policajaca, penzionisani’ visoki’ oficira, penzionera i ostali’.

Radojica se reče, Ovime otvaramo i nastavljamo što smo ranije počeli, Srpsku istorijsku školu, ali nije prva na području srpskog govornog jezika, pretekli nas u Novom Sadu, g. Jovan, profesor, doktor istorije, tamo već održ’o 40 predavanja, ali bitno je da radimo, da posle 130 godina laži pokrenemo Srpsku istorijsku školu, pa bez vazduha i u jednome dahu reče i da je neznanje nacionalne istorije krivično delo, da nam niko ne može osporiti da imamo najbogatiju istoriju na svetu, najbogatije pleme, da će se istorija od sada deliti na onu do Jovana I Deretića, i onu posle Jovana I Deretića, jer je on napisao šest divnih knjiga…

Od govornice se, sve naučnički gledajući u te daljine, javi dr Jovan I Deretić, Srpska Atina je ispred, ali stići će i oni, pa, uvodno i kako treba, reče da je istorija nauka koja se razlikuje od svih drugih nauka, da su nama sve osporavali, pa pređe na temu i druge teme. Dade mali primer, u antičko vreme se Balkansko poluostrvo zvalo Helmsko, po staroj srpskoj reči helm, što je planina, ali htelo se izbrisati sve srpsko, i u 18 veku otišli na Staru planinu, ti koji su hteli da izbrišu sve srpsko, i tamo izabrali jedan vis i dali mu ime Balkan, i rekli, evo, ovo je Balkansko poluostrvo, tako su brisali srpsko ime.

Onda preš’o na temu, svaki narod ima korene, srpski u Podunavlju, zapravo na Svetom sedmorečju kako su stari Srbi nazivali sedam reka gde su živeli, a reke su Dunav, Tisa, Tamiš, Morava, Drina, Sava i Drava. Sve to može da se nazove drevna Srbija, i od 8000 godina pre Hrista, dalje ne može, može da se prati taj razvoj, obrada zemlje, zanatstvo, kultura, pismo… Zaludni profesori su izmislili kojekakve klasifikacije, te kameno doba, metalno, sve to može da se briše jednim potezom gumice, kako da se jedno doba nazove gvozdenim kad je gvožđe u Ameriku stiglo 800 godina pre Hrista, a kod Leskovca je 4000 godina pre Hrista, i još, verovalo se da je prva obrada metala bila u Mesopotamiji, nije, prva obrada metala je bila ovde, u Srbiji.

Šta reći za čoveka koji je nađen u ledu na Alpima, i to sa bronzanom sekirom, vodi se debata koliko je star, otkud bronzana sekira 5000 godina pre Hrista, sve pada u vodu, odmah uvideo besmislenost tih klasifikacija i primenio metod vremenskih perioda prema načinu života, Stajstvo i Imestvo. Stajstvo je period između 6000 i 4000 godina pre Hrista kad su naši preci, na obalama Dunava, živeli u velikim stajama, bavili se lovom, ribolovom, razvijali zanatstvo, javlja se i prvo pismo 7000 godina pre Hrista u Lepenskom viru, nisu pročitali, ali pročitali ono uz Tartanije u Rumuniji, 5700 godina pre Hrista, na toj pločici arhaičnim pismom piše, Đedo, sin tvog sina oće držo, šta je držo, država, to je obeležje vlasti, vlast se prenosi sa oca na sina, u ovom slučaju sa dede na unuka, to je prvi tekst na srpskom jeziku i pismu, 5700 godina pre Hrista.

MI JESMO TI: Iako na temi, vrati se na temu, prvi Srbi u Podunavlju su brzo sa lova prešli na zemnjoradnju, to im je omogućio rečni mulj pored reka, mogli seju bez alata, bacili bi zrnevlje po mulju i pustili bikove da čepaju, nateraju bika u mulj, bik težak, kad zgazi utera seme, i eto prve žetve. To se brzo razvijalo, vezali bikove za rogove i orali, posle imali jaram, po toj sklonosti prema zemnjoradnji dobiju ime Rasi, Rašani. Razvile se i druge delatnosti, bio opšti napredak, ali nije bilo dovoljno mulja pa su stari Srbi krenuli u pohod za novim obradivim površinama, to je taj drugi period koji je nazvao Imestvo, kad se zbog zemnjoradnje osvajaju nova prostranstva. I Srbi se iz Podunavlja šire u svim pravcima, stižu do zapadne Evrope, Sredozemlja, Male Azije, prvo zrnevlje čepali bikovima pa dalje razvijali tu svoju tehniku, tako se širili Evropom. Tragove naših podunavskih predaka nalazimo u Grčkoj, obalama Italije, u Maloj Aziji, na Atlantiku, a stigli su i do Baltika, svuda gde su stigli doneli naprednu civilizaciju, tehniku obrade zemnjišta, zanatstvo, izradu odela, što je posebno važno za Srbe u 4. milenijumu pre Hrista javlja se boginja Serbona, ona na svojoj haljini ima srpski grb, to je onaj krst sa četiri mlada meseca, to je najstarija pojava srpskog grba…

Opet se vrati na temu, ceo put kasnijeg razvoja ljudskog društva je krenuo iz Podunavlja, to je prvo civilizovano društvo i kolevka Evrope, sadašnja Evropa nije ništa drugo do plagijat te civilizacije, varijanta na temu i ništa drugo. Što se tiče pismenosti, na 54 lokaliteta su nađeni tragovi tzv, vinčanskog pisma, hteli da ga nazovu i dunavsko pismo, ne može, ne može se pismo nađeno na 54 mesta nazvati po jednom, zato je predložio da se to zove drevna srbica, jer su u vinčanskom pismu 22 slova iz naše azbuke, ali o tome će drugi put, tema je Srpsko Podunavlje, Podunavlje je kolevka srpske nacije i Evrope, naši preci su stigli u današnju Francusku, Belgiju, doneli tehniku zemnjoradnje, stvorena je baza da se Evropa civilizuje, sve su to činjenice koje ne možemo da prihvatimo drugačijim nego što jesu, jači su izmenili sliku najstarije istorije, ali mi Srbi treba da imamo hrabrosti da im kažemo, mi jesmo ti, dali smo vam to, svi ste vi deca Srbije, cela Evropa, deo Azije, severne Afrike, imamo pravo da im kažemo, Mi smo vam dali to čime se ponosite, a vi nas mrzite koliko hoćete. Bio aplauz, veliki i sa sve ruke.

DE IMA TO KUPI: Onda profesor doktor pozvao na pitanja, i bilo pitanja, i bilo odgovora. Profesor doktor rek’o da Srbi imaju kalendar još od 5508. godine pre Hrista, jedan bivši general Vojske Republike Srpske se vrati na Onog što nađen smrznut u Alpima, ima informacije da je taj im’o i strelu u luku, i da je sve obustavljeno kad se videlo da Strelac potiče sa bosanskih prostora. Jedan mladi polaznik upita, Jesu li svi ti Srbi bili iste rase, profesor doktor odgovori, jašta nego iste rase, rasa je bila jedna, u originalu jedna, cela evropska rasa je jedna. Jedan iz prvog reda, što sve vuk’o prstom po slovima iz onaj Javni poziv, reče da prvi put sve čuje, mnogo zahvaljuje, ‘de ima to kupi, da nauči, za sebe i potomstvo. I tu se predavač učeniku nađe, Srpska istorijska škola obnovljena u inostranstvu pre 30 godina, ima tu dosta intelektualaca, svima on bio mentor, oni su imali volju da otkriju istinu, došli su do podataka i to ne može da se promeni, kako da se promeni nešto što je zapisano na steni. On lično se vratio u zemlju pre deset godina, vodi stalnu borbu za prosvećivanje svog naroda, pojavilo se i stotinak naučnika koji su nešto radili u svom kutku, sad se ohrabrili, ima preko 200 knjiga na ove teme, ima otpora, ali to se širi, ide dalje, ko parni valjak, ne može da se zaustavi, jer kad se istina pusti, to je ko voda… Profesori istorije u srednjim školama kupuju njegova predavanja koja su na CD-u, čitave pakete, i kad je čas, samo puste njegov CD.

Bi i pitanje, šta kaže Akademija, šta kaže Crkva, profesor doktor bi kratak, Nauka na Akademiji je ravna nuli, nula, mrtvo more, na fakultetima isto, najviše podrške u Beogradu je dobio od grupe elektroinženjera, njih 15 došlo kod njega, ravnopravno vodili diskusiju, pit’o ih, kako, rekli, uzeli njegovu knjigu i samo sabrali dva i dva, ali najjači, koji je najbrže uš’o u tu materiju je bio jedan novinar, pokojni Predrag Vitas, za deset dana mu je pročit’o knjigu i pozv’o ga na intervju, bio je iznenađen koliko čovek zna, kako povezuje… Što se tiče crkve, sveštenstvo neuko, nema odakle da nauči, eto on nije mogao da nađe ni papirić o aramejskom jeziku, jeziku Isusa Hrista, našao nešto preko interneta, i kad je kod toga da kaže, aramejski je srpski, 540 srpskih reči je u tom aramejskom. Vladike samo puste brade, stave kamilavke, i kažu da nam je Vizantija dala hrišćanstvo, šta bre, a šta je radio sveti Pavle tu, Petar, Matija, nisu oni lovili muve po Srbiji, sedam apostola je bilo u Srbiji, da, da…

Posle ti aplauzi i odobravanje reč jopet uze Radojica, najavi sledeću temu za polaznike Srpske istorijske škole, Prvo srpsko carstvo, Nino Belov, XXI vek pre nove ere, predavač isti, dr Jovan I Deretić. I podseti Radojica na čoveka što nađen zaleđen u Alpi, kad je već kod toga da kaže da je naš naučnik svetskog glasa, koji živi u Engleskoj, Srba Živanović, napis’o knjigu gde kaže da je antropološki nalaz lobanje kromanjonca isti ko nalaz lobanje Srbina, znači ovde je u kontinuitetu od kamenog doba isti živalj. Bi kraj, polaznici priđoše katedri, gde su g. Radojica i dr Jovan dodatno upućivali sve kojima je sve bilo jasno.