Valjevski kraj vazda bio poznat, štono kažu, i u ratu i u miru, jednostavno narod takav, istorijski. Ko da se tu dešava sve presudno, eto, i general Ratko Mladić izabr’o da gaji pčele pod Medvednikom, eto i u ovom opštem ‘vatanju generala, baš dan po Đurđevdanu, maskirana policija, samo da joj se oči vide, i sa helikopterom, baš tu, i baš među pčele, tražila generala. I ništa, potraga se nastavlja.

Biće da je neka koincidencija sa sve to napred, slučaj, eto, ali istorija i naši istoričari će reći konačnu, drugi dan po Đurđevdanu, na Markovdan, pa ponedeljak, Klub prijatelja Kraljevića Marka u valjevskoj kafani "Kraljević Marko" održ’o veče Kraljevića Marka, i šta reći, ima nade, uostalom, treba li reći da je zaključeno, Mi smo Markovi, Marko je naš.

NEKO ĆE REĆI DOCKAN: Kafana u centru, nevelika i sa kakvom treba tradicijom. Goste dočekuje bivši DSS načelnik Kolubarskog okruga gospodin Radomir Stevanović, voljom partije smenjen, ali ga potom predsednik opštine iz Nove Srbije, kao tak’og uz’o za savetnika. Gospodin Radomir nevelik, ali zna šta ‘oće. Kafana takoreći puna, na levom zidu umetnička slika Marka Kraljevića, topuz, Šarac, potpis umetnika i sve, u levom ćošku sto sa ‘ranom, pečenje, sitni kolači, u sredini praseća glava sa paradajzom u ustima. Ima i prijatelja Kraljevića Marka, sve viđeni ljudi, u maloj prostoriji, što je zovu Megdan salon, lično predsednik Okružnog suda, štono je, još ‘99, kao istražni sudija, pozv’o Klintona i ostalih 16 agresora, po imenu, da mu se jave u sobu 14. u 10 sati, pre podne. Na kraju sale ženski astal, do vrata harmonikaš Jege sa Ganci violinom i kontrabasom.

Prvo se, po programu, javi guslar kome instrument, a i gudalo, beše sav u zmijama, Ej razbole se Kraljeviću Marko, pokraj druma puka carevoga, Za koplje je Šarca privezao… Među instrumente, ajde ispred instrumenata, stade gospodin Radomir, primače kockastu ‘artiju, Dragi prijatelji, braćo i sestre Marka Kraljevića, dobro došli na narodno junačenje i krsnu slavu našega junaka. Neko će reći da je dockan, ali je i više okasnio Marko sa svojim povratkom. Ovo je tek treće predstavljanje Marka međ Srbima, a svašta nam se izdešavalo bez njega, tu gospodin Radomir podiže glas, Marko se vraća među svoje i sa nama će zauvek ostati, pa bi još, Mi smo Markovi, Marko je naš, i bi da je ovo osnivački skup, i da će proglas srpskome rodu predstaviti Dragiša Simić.

BRKOVI MU SE SPUSTILI: Među instrumente stade Dragiša što ga viču Rundo, diže čašu, gromko reče, Narode, neka ti zdravica ova bude umesto blagoslova, šta god radio deca ti se rađala, i kada pevao, i kada snevao, i kada mukama odolevao, deca ti se rađala, Nije bogat ko ima volova, već kćeri i sinova… Narode srpski, amin. Po Proglasu srpskom rodu bi frulaš sa frulu, gospodin Radomir reče da Marko nema samo braću, nego i lepe seje, jedna od njih prepevala Marka na francuski, Marko post’o internacionalan, pravi simbol otpora globalizaciji. Izađe gospođa koja je prepevala Marka, prvo prepevala Oranje Kraljevića Marka, Uze Marko ralo i volove, al’ ne ore brda i dolove, već on ore careve drumove, Otud idu turski janičari… Pa na francuskom bi, More Turci ne gaz’te oranja, More Marko ne ori drumova…

Bi muzička numera, rekoše o tradiciji kafane dugoj čitav vek i jače, gospodin Radomir jopet pozva Dragišu Rundu da podseti kako su izgledale kuće male krečene u belo. Dragiša Runda, predsednik udruženja Prela i posela, autor pesme, samo reče G dur, pa raširi ruke, Kuće male, krečene u belo/ tako nam je nekad izgledalo selo… Kad se otpeva autor Proglasa srpskom narodu uze da se i reče, otac petoro dece, ima pesmu koju je spremio izumiranju, posvetio je gospodinu, gospodin prisutan, koji ima udruženje za očuvanje naraštaja, Nad Srbijom nadvila se tuga/hoće bela da zavlada kuga/ Da l’ zbog krize il’ dečjeg dodatka/ sve je manje srpskih potomaka…

Gospodin Radomir pogleda u kockastu ‘artiju sa programom, preskoči tačku, Međunarodni kadiluk i stalni tribunal, izvestilac nije doš’o, reč dobi g. Milan Mladenović, dr prof. gospodin Milan zahvali na pesmi koja mu je posvećena, pozva etnologa Mila Nedeljkovića, on će posle, treba se držati reda. Gospodin etnolog pozdravi poštovane poštovaoce Marka Kraljevića, pored Svetog Save Marko ostavio najveći pomen na zemlji, od Istre do Transilvanije, od Pešte do Janjine, svuda se pominje Marko, u Gorskom Kotaru je planina Klek, kojoj je poslednjih dvesta metara u kamenu, na vrhu je grob Kraljevića Marka, sa 25 km se vidi čovek u ležećem položaju, brkovi mu se spustili… Marko ima mnogo dimenzija, ali danas je jedna najbitnija, on je simbol naše težnje za opstankom, i ta težnja je u ovom, isto tako vazalnom vremenu, nama najvažnija…

SIMBOLIKA I PORUKA: Gospodin Radomir reče da nam je Marko ostavio i ljubav prema konju, najavi, Tamo preko, piju rujna vina, Jege sa Ganci nastavi, Kad se rujna ponapiše vina… Pred braću stade gospodin Mladenović, i on petoro dece, zaslužio pesmu, borio se protiv komunizma, sad se svim silama bori u udruženju Opstanak, ima pesmu Sin obećanja, pre dve godine, na isti dan, napisao je na Ravnoj gori, Doći će dan da se slava skuje/ Srpska zora tada će da svane/ Doći će dan da se pesma čuje/ Neko beše Strahinjiću Bane. Pa još jedna strofa, U taj dan će se Srbija voznese/ I srpsko srce rastane se s tugom/ Iz srpskog grla nek se pesma trese/ Ide Mile Lajkovačkom prugom…

Programski, i po kockastoj ‘artiji, bi još jedna muzička numera, po programu bi i još jedna junačka, Smrt Kraljevića Marka, gospodin Radomir odjavi program, ali, veselje se nastavlja. Harmonikaš Jege ode u ženski astal, gospodin Radomir stade mirno da se izjavljuje televiziji, atmosfera se opustila, Ovce čuvam, ništa mi ne vredi/ naša ljubav mora da pobedi, gospodin Radomir govori u kameru da je Marko jedna provokacija, da nas je uvek krasio duh, da je ovo akcija da se malo probudimo…

Muzika kreće od stola do stola, do glasa dolazi i gospodin Rista koji doš’o iz Ameriku, pošta je bila ‘de je sad biblioteka, Jege usitnio, violina samo cigulja, Kuvarica pile peče/ iz pileta voda teče/ pile ćemo da jedemo/ kuvaricu da j…/ amaaan… Gospodin Radomir izlazi napolje, još jedna kamera, Marko je večit, zašto Marko u ovom trenutku, neće biti da je slučajno, ima to simboliku i poruku, i neće se završiti na ovoj večeri, ima dojava da se Marko sumnjiči za razne stvari, da je Međunarodni kadiluk pokrenuo optužni predlog koji se stalno dopunjuje, Marko se sumnjiči da je preor’o drumove koje ni kapitalno ministarstvo ne postiže da asfaltira…

Muzika prelazi u manju prostoriju, u taj Megdan salon, predsednici Okružnog i Opštinskog suda sabijeni u ćošak, Niko nema što Srbin imade, gospodin Radomir se hvata za revere, u Megdan salon prelazi i ženski astal sve sa maj nem Slobodanka iz Toronta, samo čini, Cole Manojle, diridiri Radojle, veselje ulazi u fazu, svi vade pare, Jege se rasteg’o, Zorice Zorule… Ima koji odlaze, ima koji dolaze, organizator obaveštava pridošle da je bio program, koji događaji, gospodin Radomir prihvata konstataciju da sve treba razdrmati jer je sve učmalo, iznova, i jopet, klima glavom dok sagovornik, na slogove, ponavlja, Učmalo. U Megdan salonu nova faza, A u reci riba plovi, guslar sa one zmije oko Karađorđa protestuje jer mu treba tišina, uštimava se, poteže guju od gudala, Bez hajduka, bez hajduuuka, nema razgovora, neeema razgovoooraaa…