Od svih ekipnih sportova u Jugoslaviji, odbojka je po popularnosti, kvalitetu i rezultatima dugo godina bila na poslednjem mestu. Poneka bronza, kao 1975. u Beogradu ili 1979. u Parizu, bila je samo nagoveštaj da i to "loptanje" može da uspeva kod nas, ali trebalo je da prođu godine i godine pa da odbojka dobije pametne i sposobne rukovodioce koji su, naizgled na volšeban način, digli ovaj sport do nivoa olimpijskih šampiona i evropskih prvaka. Kada je 1995. u godini velikog povratka jugoslovenskog sporta na međunarodnu scenu, u Atini na EP-u, osvojena bronzana medalja, svi smo bili presrećni. Bronza iz Atlante bila je ravna senzaciji. Od tad nije prošlo takmičenje a da se ne osvoji medalja, ali su u međuvremenu apetiti toliko porasli da ovdašnji mentalitet više ne priznaje ništa osim zlata.

Tako je, čini se, s klasičnim prizvukom "dobro je, ali moglo je i bolje", primljeno treće mesto na finalu Svetske lige u Brazilu. To je, međutim, najbolji plasman "plavih" u ovom takmičenju i da je bilo malo više sreće i, pre svega, poštenijeg suđenja, Jugoslavija bi bila bar finalist. U modernoj odbojci jedan poen izuzetno mnogo znači a u duelu s domaćinom Brazilom dve ili tri sporne lopte obavezno su presuđene u korist Brazilaca. Kada se igra pet setova i kada se taj odlučujući peti izgubi "na razliku", onda je jasno da su odlučujuće bile baš te (ne)sporne lopte.

Svetsku ligu ne treba mešati sa Svetskim prvenstvom. Reč je o atraktivnom, ali u suštini komercijalnom takmičenju (u kasu OSJ-a slilo se 150.000 dolara) – ono pravo svetsko prvenstvo sledi uskoro u Argentini. Selektor Zoran Gajić je podneo ostavku i tako neće biti u prilici da uzme jedinu titulu koja mu nedostaje.