Internet je sve kompleksniji, barem po rečima Sajmona Ritera, i jedan od dokaza za to jeste što se sa troslovnih akronima (WWW, FTP, XML), koji su dominirali u toku devedesetih, prelazi na četvoroslovne (J2EE, SOAP, UDDI, WSDL). Jednostavno, procesi su komplikovaniji i da bi se objasnili potrebno je više reči.

Gospodin Riter, po profesiji tehnološki propovednik, bio je jedan od govornika na prezentaciji pod nazivom Sanovi tehnološki dani – Sun Tech Days, koja se 21. i 22. februara održala u OKUD-u Lola u organizaciji San Majkrosistemsa (Sun Microsystems) i ICTT-ja, njihovog beogradskog partnera.

Pored opšte, uvodne priče o Javi, Sanovi tehnološki dani bavili su se Sanovim rešenjima za razvoj internet aplikacija u okrviru Sun ONE arhitekture. Drugi dan seminara je bio posvećen Mrežnim uslugama (Web Services) i Sanovom pristupu toj problematici.

Za vreme pauza služena je naravno kafa, zaštitni znak Java tehnologije. Naime, kolokvijalno značenje reči džava (engl. java) je upravo kafa, a zašto je baš kafa uzeta za ime Sanove tehnologije ne bi trebalo objašnjavati nikome ko je proveo bar jednu noć odra?ujući projekat, programerima ponajmanje.

Što se samih tehnoloških propovednika tiče, dati nekome da puno radno vreme putuje po svetu i bukvalno propoveda o blagodetima Java tehnologije tipično je američka izmišljotina. I nedvosmisleno isplativa izmišljotina, jer će elokventan čovek koji je ceo svoj radni vek proveo radeći kao programer bez mnogo muke ubediti ostale programere da razmišljaju na način na koji on razmišlja, te ih regrutovati u redove ljudi koji rade u Javi. Prema Sanovim procenama, programera koji razvijaju aplikacije u Javi ima oko dva miliona.

I gde je Srbija u celoj ovoj priči? Srbija se uvukla u pauzu za ručak. Izvanrednim potezom organizatora, a na veliko zaprepašćenje publike i samog gospodina Ritera (koji je u jednom trenutku izjavio da ni sam ne zna šta se dešava), članovi OKUD-a Lola ušli su u salu u kojoj se održavala prezentacija, i u narodnoj nošnji odigrali tradicionalno kolo. Ovo je možda najbolji primer kako se i u najsuvlju raspravu o tehnici može (štaviše, treba) uneti nota (lokalnog) duha. Naime, najveći deo predavanja bio je na engleskom jeziku, kao i diskusije koje su ih sledile, i budući da se održavao u neutralnom enterijeru, upravo je iznena?ujuća domišljatost organizacije ono bez čega su se ovi Sanovi tehnološki dani mogli dogoditi bilo gde drugde, u Londonu, Tokiju ili Budimpešti.