Aktuelni basnoliki bioskopski hit, animirani film Secret Life of Pets 2, svakako neće ostati upamćen u istoriji kinematografije kao remek-delo, ipak poslužiće prigodno nekim novim generacijama klinaca za prvi susret sa glumcem koji je svojom pojavom suvereno obeležio poslednjih 50 godina. Naime, glas nacrtanog psa Rustera, jednog od kućnih ljubimaca iz pomenutog filma, pripada najprofitabilnijem glumcu u prvih 100 godina filma – Harisonu Fordu.

Ford je rođen pre ravno 77 godina, 13. jula 1942. u irsko-jevrejskoj porodici u Čikagu, i do sada je snimio isto toliko filmova na bioskopskom i TV ekranu (reklame i video-igrice kao i naraciju brojnih dokumentaraca ni ne računamo). Za svaku godinu po jedan film!

Glumi se posvetio neplanirano, idući linijom manjeg otpora i verujući da je gluma lak zadatak kojim će kao izbornim predmetom očas popraviti svoje loše ocene na Ripon koledžu. Promakla mu je samo jedna ključna stvar na oglasnoj tabli kursa – da je to što je izabrano trebalo odglumiti na sceni pred publikom. Našavši se pred okupljenim auditorijumom, smrtno se preplašio, ali i zaintrigirao kako da se izbori sa svojom esencijalnom panikom. Najednom mu je gluma postala zanimljivija od raspravljanja s profesorom o Kjerkegoru na filozofiji koja mu je do tad bila glavni predmet.

Zbog prve uloge na filmu, napustio je školu 1966. godine. U filmu Dead Heat on Merry Go Round bio je hotelski potrčko koji donosi telegram Džejmsu Koburnu. Naredna uloga je takođe trajala nekoliko trenutaka: bio je razbesneli vozač u saobraćaju koji udara u nos Džeka Lemona u filmu Luv. Igra kauboje u vesternima Journey To Shiloh i Time for Killing, kao i na TV-u u serijama: Virginian, Kung Fu I Gunsmoke. Na snimanju ove treće, zbog nezgode sa revolverom ostaje bez većine zuba te od tad svoj prirodno široki osmeh zamenjuje ciničnim smeškom u uglu usne koji će mu postati zaštitni znak. Igrajući profesora u TV filmu Posessed, Ford uči da igra pravu tarantulu da bi svoju scenu na času biologije izveo što uverljivije.

Njegove scene u roli uhapšenog buntovnog studenta izbačene su iz Antonionijevog kultnog filma Zabriski Point, a producent filma Model Shop urgira da se i uloga za koju ga je izabrao francuski režiser Žak Demi, dodeli nekom drugom – jer, po njemu, Ford "nema budućnosti". Izmiče mu i uloga Bendžamina u Diplomcu u kom je trebalo da igra uz Doris Dej kojoj je ponuđenu glavna uloga Misis Robinson, ali ju je ona odbila kao vulgarnu i nemoralnu. Producenti ga teraju i da promeni ime jer im Harison Ford zvuči pretenciozno… Ili bar frizuru – da je dovede u kočoperni rokabili stil Elvisa Prislija (jer im je inače delovala sladunjavo). Odbivši sve to, Ford privremeno diže ruke od glume i posvećuje se stolariji. Iako samouk u tome, uspešno gradi muzički studio za Serđa Mendeza a potom odlazi na turneju sa grupom The Doors kao pomoćnik na pozornici. "Mislio sam da sam čovek slobodnih stavova, ali nakon par meseci sa Dorsima shvatio sam da sam u stvari bliži jezuitskim monasima nego njima", rekao je.

Ričard Flajšer angažuje Forda za stolariju a potom i Frensis Ford Kopola, u čijoj se kancelariji, gde Harison treba da postavi posebna ukrasna vrata na njegov Zootrop studio, održava kasting za film Džordža Lukasa Američki grafiti. Na preporuku agenta Freda Rusa, Ford tu dobija ulogu Boba Falfe, prepotentnog vozača koji izaziva na trku konkurenta iz susednog malog mesta. Ovaj niskobudžetni film postaje neočekivani blokbaster zahvaljujući spotovskom pristupu u svim ključnim scenama – Lukas je prvo odabrao muzičke rok numere koje želi u filmu pa potom oko svake pesme napisao efektni segment scenarija o noćnoj avanturi tri školska druga pred kraj srednje škole. Ostavio je dobar utisak na producenta Grafita Kopolu, pa Harison dobija bitne uloge i u druga dva njegova projekta koja će Frensis sam režirati, Prisluškivanje i Apokalipsa danas. Američki nacionalni registar prepoznaje sva tri ova filma kao posebno značajna za kulturu SAD i određuje ih za konzervaciju kao uzor budućim pokolenjima. Nije loše za početak karijere.

Međutim, još neverovatnije stvari tek su čekale Harisona Forda. Nameštajući sigurnosni pojas u kolima tokom vožnje, Harison udara u telefonsku govornicu što mu na bradi ostavlja trajan ožiljak. Sad mu niko više ne može reći da izgleda sladunjavo, i režiser Grafita Lukas angažuje ga za ulogu svemirskog pirata Hana Soloa u postmodernom redizajniranju strip simbola iz vizuelnog arsenala Flaš Gordona kao visoko stilizovane postmoderne metafore za debakl rata u Vijetnamu – Ratovima zvezda. Kad su ga pitali da li je očekivao da će i taj njegov film ući u anale, odgovorio je: "Mislio sam da ćemo ući u anale ako samo uspemo da ga završimo." Pošto je Lukas nezadovoljan kostimima, pionirskim efektima i finalno snimljenim materijalom, angažuje čak tri montažera da naprave što efektnije kratke rezove od po par sekundi koji će se dinamično smenjivati uz egzaltirano euforičnu simfonijsku muziku Džona Vilijamsa. Rezultat je dotad neviđena simulacija kinetičkog kretanja na filmu koja publiku drži pripijenu za sedišta kao u karoseriji formule jedan – Star Wars 1977. postaje najgledaniji film svih vremena.

Postavši s njim (i njegovim nastavcima) poznat celom svetu, Ford odmah potom snima dva partizanska filma, jedan u Engleskoj Hanover Street gde sređuje naciste, a drugi baš kod nas u SFRJ Force 10 From Navarone u kom tamani četnike dižući u vazduh Đurđevića branu na Tari.

Uzima šešir još jednom za ulogu kauboja koji štiti jevrejskog rabina na Divljem zapadu u filmu Frisco Kid, a onda u kožnoj jakni i fedora šeširu (nalik filmu Čarltona Hestona Secret Of Incas) daje potpuno novo značenje tumačeći arheologa Indijanu Džonsa u trci s nacistima za okultne artefakate u Spilbergovom filmu po Lukasovoj ideji Otimači izgubljenog kovčega. I ovo ostvarenje postaje najgledaniji film 1981. godine, koje se multiplikuje u tri nastavka. Spilberg ga potom zove da odigra ulogu direktora škole u njegovom E.T.-ju. Obojica se slažu da je Ford sad već suviše popularan te bi njegova uloga ovde skrenula pažnju sa same intimne priče filma, pa scena biva izbačena (može se danas videti na Jutjubu).

Reditelj Ridli Skot, oduševljen onim što je Ford prikazao kod Kopole, Spilberga i Lukasa, daje mu glavnu ulogu lovca na robote u Blade Runneru. Ovoga puta Ford preuzima rolu futurističkog istrebljivača replikanata Rika Dekarta planiranu za Dastina Hofmana koji ga je svojevremeno pretekao za ulogu u Diplomcu… Taj egzistencijalistički SF film svojim ekstraordinarnim, estetskim umećem u pripovedanju slikom (i elektronskim sint zvukom, za koji je bio zadužen Vangelis) priznat je kao moderan klasik i takođe (uz Otimače i prva dva SF filma) uvršten u depo Nacionalnog registra. (I ovaj kultni film dobija nastavak sa ostarelim Fordom 35 godina kasnije – BR.2049)

Onda, 1985. neočekivana saradnja s Piterom Virom dovodi do Fordove amblematske scene plesa u ambaru s Keli Mekgilis uz pesmu What A wonderfull World Sema Kuka (koju je glumac sam predložio ekipi) i do njegove nominacije za Oskara. Bio je to film o amišima koji staju na put policijskoj korupciji – Svedok. Fordu uloge policajaca od tad kao da postaju specijalnost te im se vraća opet u: Devils Own, Random Hearts, Hollywood Homicide, Crossing Over. Devedesetih dvaput igra CIA operativca Džeka Rajana u Patriot Games i Clear and Present Danger. Ford prvi put publici predstavlja analitičara CIA kao pozitivnog porodičnog lika, a ne kao ljigavog zamešetalja zakulisnih radnji, kako su CIA operativci do tada prikazivani. U funkciji prijatnog lika iz tajne službe, dvehiljaditih Ford daje direktive Staloneu i Švarcenegeru u Expendables 3. Često igra i uloge doktora kao u Frantic, Fugitive, Extraordinary Meassures… Advokate u Presumed Innocent, Regarding Henry, Working Girl… U Morning Glory tumači ulogu renomiranog novinara ranjenog tokom rata u Bosni. U Air Force One – američkog predsednika. Američka publika ga rado gleda čak i kao negativca u What Lies Beneath, ali mu ne oprašta ulogu herojskog časnika Sovjetske ratne mornarice u istorijskoj drami o ozračenoj bojnoj podmornici K19. Postavši prototipska paradigmatska pop-ikona, parodira sopstveni lik u filmovima Jimmy Hollywood i Bruno.

Zvuči kao vic, ali nije.

"Posle toliko ikoničnih uloga, na šta ste najponosniji?", pitao je jedan novinar Forda.

"Na to što sam uopšte živ."

"Šta biste voleli da vam Bog kaže kad mu konačno budete došli na istinu?"

"Izgledaš mnogo bolje nego na filmu."

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«