Poslednji sastanak Grupe 8 najrazvijenijih zemalja sveta u Francuskoj, za razliku od očekivanih geopolitičkih i diplomatskih pitanja na dnevnom redu imao je i jednu, možda neočekivanu temu. Upravljanje internetom.

Ova tema, reklo bi se, više priliči nekom skupu inženjera ili konvenciji veb frikova. Međutim, internet je odavno postao tema opšteg značaja. Za budućnost ove mreže svih mreža zainteresovane su vlade, međunarodne organizacije, biznis sektor, naučnici, civilno društvo, korisnici – internet je prožeo sve segmente društva i sada je mnogo više od gikovskog hobija. Postao je opšta realnost.

Međutim, ni sve to nije bilo dovoljno da se o politikama budućeg razvoja različitih aspekata interneta raspravlja u najvišim diplomatskim i političkim krugovima. Sve do trenutka kada se u poslednjih nepunih godinu dana nije izdešavalo nekoliko stvari. U oba slučaja demokratičnost interneta je došla u fokus.

Prvo je Vikilis objavio veliki broj tajnih diplomatskih telegrama, koji se koriste za internu komunikaciju diplomata širom sveta sa svojim centralama. Učinio je dostupnim celokupnoj javnosti tajne dnevničke zapise američkih diplomata iz prethodnih nekoliko decenija. Sloboda govora na internetu je jedna od glavnih njegovih osobina, i uvek se sa ponosom o tome govorilo kao o njegovoj važnoj osobini.

Kraj 2010. godine i početak ove doneo je nova dešavanja na geopolitičkom planu, pre svega na severu Afrike i na Arabijskom poluostrvu, bunt naroda, koji je pokrenut i usmeravan korišćenjem društvenih mreža Fejsbuk i Tviter. A zatim su se i mnogi socijalni nemiri širom Evrope počeli organizovati korišćenjem upravo socijalnih mreža. Brza dostupnost informacija je osobina interneta koja u ovom slučaju zabrinjava vlade širom sveta, pa čak i one demokratske?!

Sve ovo je dovelo do toga da se diplomatski rečeno tema upravljanja internetom podigne visoko na agendi geopolitičkih diskusija. No da se vratimo na početak. Zašto treba upravljati internetom?

Na ovo jednostavno pitanje nameće se još jednostavniji odgovor: "zbog njegovog značaja". Od perioda internet zajednice gde je to bio samo medij za razmenu ideja za ograničen broj i soj ljudi, internet je pretrpeo mnoge slavne i neslavne momente, te se sada našao u situaciji da doslovce bude osnova savremenog društva, a pre svega savremenog poslovanja. Milijarde dolara obrta elektronskog poslovanja i bankarstva dovoljan su razlog da se više ništa ne sme prepuštati slučaju, a da ne pominjemo sve veću moć komunikacija i informacija u modernom društvu.

Činjenice same govore: Internet koristi preko 1,8 milijardi ljudi širom sveta, sa porastom od 2000. do 2007. u rasponu od 120 odsto u Severnoj Americi, 875 odsto u Africi i preko 920 odsto na Bliskom Istoku. Procenjeni obrt elektronskog poslovanja je oko 150 milijardi dolara, sa tendencijom velikog rasta; samo Holanđani su u 2006. potrošili preko 2,8 milijardi evra na onlajn kupovinu!

"Zašto bismo popravljali ono što savršeno radi?", često je pitanje na koje sledi kontrapitanje: "A da li baš zaista sve radi?" Milioni spamova, neželjenih imejlova, svakodnevno zakrčuju saobraćaj, sajberkriminal nezaustavljivo cveta, dečju pornografiju je nemoguće suzbiti, slobode govora nema baš na svim meridijanima interneta, baš kao ni privatnosti, broj dostupnih IP adresa odnosno brojeva nikako nije dovoljan ni za trenutne potrebe a kamoli za projektovani i očekivani razvoj, digitalni jaz između razvijenih i nerazvijenih je sve veći, a ekonomski model provajdinga je sve samo ne fer prema nerazvijenima… Nije sve tako crno, naprotiv, ali problema ipak ima, i neko se mora organizovano suočiti s njima.

Veliki problem interneta je njegova osobina globalnog. Tako, zakonske mere na jednom delu Kugle ni najmanje ne mogu da spreče gomile spama koje u taj kraj stižu sa sasvim drugog kraja sveta gde čizma sajber zakona nije kročila. Ni lokalna tehnička rešenja nisu svemoguća, a uz to su i prilično skupa. Jasno je dakle da su potrebni globalna uigrana akcija i što širi konsenzus o saradnji svih zainteresovanih učesnika.

Internet je postao globalno javno dobro od ogromnog značaja za čovečanstvo, poput mora i okeana ili svemira. Tako se mora i tretirati, uz regulisanje koje onemogućava zloupotrebe a ostavlja dovoljno prostora za slobodu i kreativnost.

Dakle, kada se kaže "upravljanje internetom" misli se i na inženjerske aspekte interneta i tehničke protokole koji omogućavaju njegovo funkcionisanje, ali i na sve moguće politike koje treba kreirati kako bi se regulisali svi njegovi društveni aspekti. Jasno je da je za ovo potreban proces, koji je započet na prvom Svetskom samitu UN o upravljanju internetom održanom 2003. godine u Ženevi. Ovaj proces je nastavljen 2005. godine na Drugom svetskom samitu u Tunisu, i kasnije iz godine u godinu u okviru UN Foruma o upravljanju internetom.

Pre tri godine je i Savet Evrope odlučio da se aktivno uključi u ovaj proces organizujući Evropski dijalog o upravljanju internetom (European Dialogue on internet Governance – EuroDIG). Četvrti po redu EuroDIG (www.eurodig.rs), a prvi van Zapadne Evrope, održan je tokom poslednja dva dana maja 2011. u Beogradu.

Zahvaljujući upravo događajima opisanim na početku teksta Beograd je dobio priliku da na jako visokom nivou ugosti oko 600 predstavnika najvećih svetskih kompanija, vlada zemalja članica Saveta Evrope, akademskih institucija, civilnih organizacija da diskutuju o temama kao što su zaštita privatnosti, granica između slobode govora i govora mržnje, društvene mreže kao novi mediji, prevazilaženje digitalnog jaza…

"Svedoci smo proleća upravljanja internetom", rekao je na ovom skupu o upravljanju internetom osnivač i direktor Diplo fondacije dr Jovan Kurbalija, dodajući da je ova tema postala prisutna u diplomatskim diskusijama. "O tome se razgovara na sastancima G8, Međunarodne telekomunikacione unije, Saveta Evrope. Možemo izdvojiti tri razloga zbog čega je upravljanje internetom danas veoma važno. Prvi je taj da što više društvo zavisi od interneta to je internet važniji svima nama. Drugi razlog je to što se desio ‘povratak vlada’ na ovu temu. Posle teške ekonomske krize širom sveta, vlade su promenile način ophođenja prema svojim građanima. Rezultat toga jeste i to da su o ovoj temi mnogo spremnije za razgovor i diskusiju nego na insistiranje da se sve na internetu uredi strogim zakonima. Treći razlog je to što internet omogućava ljudima samoorganizovanje. Zato postoji veliki broj različitih aktera u procesu odlučivanja o budućem razvoju interneta", smatra Kurbalija.

Konferenciju EuroDIG 2011. otvorili su predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković i državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić. Premijer Cvetković je istakao da je internet od suštinske važnosti za razvoj privrede i ukazao na to da je razvoj novih servisa, poput e-uprave, e-bankinga i širokopojasnog interneta, od izuzetne važnosti za mala i srednja preduzeća.

Ovogodišnja konferencija donela je nekoliko zanimljivih iskoraka u diskusiji o društvenim aspektima i upravljanju internetom. Jedna od važnih tema odnosila se na kritične resurse interneta u Evropi, posebno u kontekstu ubrzanog razvoja interneta, ali i bezbednosti infrastrukture, budući da povećano korišćenje interneta i intenzitet mrežnog saobraćaja ugrožavaju kvalitet usluga. Postoje i ozbiljne pretnje po bezbednost infrastrukture, zbog čega je neophodno osmisliti procedure za brz i bezbedan oporavak u slučaju napada.

Kako se naša ekonomija i društvo budu razvijali i još više približavali visokorazvijenim zemljama, uticaj interneta na svakodnevni život biće sve veći. Polako ćemo sa korišćenja interneta samo za pristup Fejsbuku početi da koristimo digitalne potpise, e-bankarstvo, društvene mreže kao sredstvo informisanja i sisteme za učenje na daljinu. Zbog toga je važno da budemo deo procesa globalne diskusije o temi koja nas i sada dotiče, a koja će nam u budućnosti biti veoma bitna.