Već više od tri nedelje centralna tema političkog života Španije jeste katastrofa tankera Prestiž koji se polovinom novembra jednostavno raspao na Atlantiku u vodama Galicije. Prvo je, gotovo prepolovljen, plutao sedam dana dok je iz njegove utrobe kuljala nafta da bi potom otišao na dno, na dubinu od oko 3600 metara. U njemu je ostalo, procenjuje se, još najmanje 50.000 tona nafte koja bi, po nadanjima eksperata, tamo mogla i da ostane jer izrazito niske temperature na toj dubini Atlantika i pritisak od 370 kilograma po kvadratnom centimetru doprinose nekoj vrsti "konzerviranja" svega što tamo stigne. Inspekcija koju je prošlog ponedeljka obavila tročlana posada francuskog batiskafa Nautil, istog onoga koji je 1985. učestvovao u pronalaženju ostataka Titanika, potvrdila je da iz potonulog tankera više ništa ne izlazi. Španska vlada iznajmila je od Francuske, na nedelju dana, čuveni batiskaf za 700.000 eura. Reč je najsavremenijem plovilu težine 19,5 tona, osam metara dužine, 2,7 metara širine i 3,81 metara visine.

"OKUPAJ SE OVDE": Opremljen je dvema video kamerama i dvama fotoaparatima, ima "mehaničke ruke" koje skupljaju uzorke i još niz funkcija. Dosad je obavio oko 1.500 misija po najvećim dubinama širom sveta. Izveštaj Nautila je jedna od retkih dobrih vesti o najvećoj ekološkoj katastrofi u vodama Evropske unije u poslednjoj deceniji. Sve drugo je tragično: crne obale, umorni, zaprljani dobrovoljci koji već danima pokušavaju da ublaže posledice katatrofe skupljajući tone smole i ostale prljavštine koju more izbacuje duž obale Galicije, na desetine hiljada uginulih i onemoćalih ptica zamašćenih krila. O nevidljivim posledicama u moru zasad se i ne iznose procene. U utorak 3. decembra udarna vest u svim španskim medijima bila je da je velika naftna mrlja stigla na vrata zaliva Rijas Bahas poznatog kao najveći rezervat onoga što Španci zovu marisco, što će reći, ribe, rakova i svih ostalih morskih specijaliteta koji se služe u restoranima širom Španije. Ribarstvo je doživelo udarac od koga će se dugo oporavljati i nije čudo što je 1. decembra više od 150.000 ljudi demonstriralo na ulicama Santjagoa di Kompostele tražeći ostavku predsednika galicijske Hunte, večitog Manuela Frage, ali takođe i predsednika španske vlade Hosea Marije Asnara i njegovih nadležnih ministara.

Izvesno je da ni lokalna ni centralna vlada nisu delovale najspretnije i najspremnije u slučaju Prestiža. Opasnost je potcenjena, prve izjave nadležnih bile su vrlo umirujuće, Fraga je 21. novembra samouvereno izjavio da će se "ako treba, kupati u Palomerasu", (jednom od ugroženih mesta), ali se preračunao, tim pre što je, izgleda, u vreme kada je već bilo izvesno da su dimenzije katastrofe ogromne, on bio u lovu u okolini Madrida zajedno s nekolicinom svojih i Asnarovih bliskih saradnika. Neuništivi Fraga, nekadašnji Frankov ministar informisanja, preživeo je sva politička previranja u Španiji i već godinama je "nezamenljivi" predsednik lokalne vlade u svojoj rodnoj Galiciji. Svojevremeno je osnovao Alijansu popular (AP), partiju koja je prerasla u današnji Partido popular (PP) i vrlo je blizak sadašnjem premijeru Asnaru. Ogorčeni stanovnice Galicije, pozdravljajući prošlog utorka kralja Huana Karlosa koji je obišao najugroženije teritorije, prozivali su Fragu pozivajući ga da "dođe i okupa se ovde", ali pitanje poverenja koje su postavili socijalisti (PSOE) neće proći jer nema dovoljno glasova da se Fraga smeni, ali je on nesumnjivo u najtežoj i najdelikatnijoj situaciji otkad je na čelu Galicije.

TANKER: Evropa je pokazala veliku solidarnost, brodovi iz više zemalja krstare kontaminiranim vodama i pokušavaju da svim raspoloživim sredstvima ublaže posledice katastrofe. Dosad je "usisano" oko 7000 tona "ploveće nafte" dok je s obala prikupljeno 2500 tona, ali šteta je ogromna jer joj se ne mogu sagledati posledice. Istovremeno, četiri helikoptera, šest aviona i 12 španskih brodova svakodnevno prati pomeranje najveće mrlje koja se polako seli prema Pontevedri i portugalskim vodama. U Portugalu je već proglašena uzbuna, a portugalska vlada se samoinicijativno i "pod hitno" pridružila sporazumu koji su Španija i Francuska potpisale 26. novembra i kojim predviđaju zabranu prolaza kroz svoje teritorijalne vode svim "sumnjivim" brodovima. Termin "sumnjiv" ne odnosi se na sadržaj, već na tehničku ispravnost tankera. Zvanični podaci pokazuju da je četvrtina tankera koji svetskim morima prevoze naftu starija od 20 godina, najveći broj plovi pod zastavama "pomorskih sila" kakve su Liberija (23 tankera), Panama (22), Bahami (16), potom slede Norveška (15), Malta (10), Kipar, Ostrva Maršali, Singapur (po 5). Zemlja sa najviše registrovanih tankera je Grčka (24), ali mnogi od njih takođe su veoma stari. Iznajmljivanje tankera kakav je bio Prestiž (star 26 godina) košta upola manje, 4–5 dolara po toni prema 10 dolara za brod u perfektnom tehničkom stanju. Jedna studija pokazuje da se 27 odsto transporta nafte obavlja tankerima kapacateta većim od 10.000 tona, starim više od 20 godina, a 13 odsto krševima koji plove morima više od 25 godina! Raspoloživi podaci kazuju da morima sveta krstare 3.524 broda. Prosečna starost tankera iznosi oko 14 godina a njihovi vlasnici su uglavnom "nezavisne kompanije" (oko 2800 brodova). Privatne rafinerije imaju 117 tankera, države su vlasnici 347 specijalizovanih brodova, a 260 pripada državnim rafinerijama. Iznajmljivanje brodova obavlja se uglavnom preko posrednika ili brokera, a polazne luke su u principu one u kojima je lakše proći "tehnički pregled" tankera. Konkretno, Prestiž je krenuo iz Estonije i preko Severnog mora stigao u vode Atlantika . U Španiji se sumnja da je destinacija bio Gibraltar iako je zvanično odredište bio Singapur. Da sumnje nisu bez osnova, potvrđuje ovonedeljni podatak da je iz gibraltarske luke pod hitno isplovio tanker MV Canyon, star 26 godina, koji plovi pod zastavom San Vinsente i Granadinas pre nego što je stigla inspekcija da proveri njegovu ispravnost.

U skladu s ugovorom potpisanim sa Španijom, Francuska je u ponedeljak najavila da neće dozvoliti prolaz kroz kanal La Manš tankeru Bizantio, starom 26 godina, koji nosi 55.000 tona nafte. Brod je registrovan na Malti, tovar je uzeo u luci Muga (Estonija), a vlasnik tovara je, najverovatnije, kao i u slučaju Prestiža, jedna ruska firma s "filijalama" u Švajcarskoj i Engleskoj. Reč je o krajnje zamršenim poslovnim aranžmanima s jedinim ciljem da se zaradi što više na što lakši način. Drugu vrstu cene, kad dođe do katastrofe, plaćaju svi.