Mada je u Srbiji Nokija još sinonim za kvalitetne i dugotrajne telefone, ova kompanija, zajedno sa svojim proizvodima dugo beleži gubitke, negativne kritike, unutrašnje reorganizacije i smene. Tržište mobilnih telefona inače je gigantska industrija sa stotinama hiljada radnih mesta i vrtoglavim vrednostima kompanija i brendova. Samo u prva tri meseca, prema podacima analitičarske kuće IDC, proizvođači pametnih telefona ("glupi" telefoni već neko vreme postaju izumrla kategorija) prodali su oko 400 miliona aparata.

Ovo veoma zanimljivo tržište na kom godinama igraju gotovo isti gigantski igrači – Epl, Nokija, RIM (proizvođač Blekberi telefona), HTC i Samsung – nekoliko puta doživelo je velike potrese i pojedinačne padove, ali je generalni trend, rast i jačanje ovih kompanija, uglavnom bio konstantan.

PAD: No, za sve to vreme, reklo bi se već godinama, upućeni u dešavanja u pomenutim kompanijama primećuju konstantan, manji ili veći pad Nokije, nekadašnjeg simbola za uspeh, rast i inovaciju. Samo u poslednjih godinu dana, globalni udeo finske kompanije na tržištu pametnih telefona opao je sa 24 na osam odsto. No, taj pad je počeo mnogo ranije: 2010. godine Nokija je držala 33 odsto tržišta, 2009. samo 39 odsto… Kolumnista "Njujorkera" Nikolas Tompson primećuje da je za poslednjih pet godina Epl postao najvrednija kompanija na svetu, a da je vrednost akcija Nokije pala za 85 odsto.

Odlazeći predsednik Upravnog odbora Nokije Jorma Olila izjavio je početkom maja da je ta kompanija u proteklom periodu pravila greške i da ne može biti zadovoljna sadašnjom pozicijom na tržištu. Poslednjih 14 godina bila je vodeća u proizvodnji mobilnih telefona, ali je ovu poziciju izgubila krajem aprila kada ju je na tom mestu zamenio Samsung. No, tu valja napraviti važnu razliku između tržišta mobilnih telefona, u koje spadaju i tzv. dummy telefoni, i tržišta pametnih telefona, koje je mnogo bolji pokazatelj stanja, a i budućnost tehnologije. Stari, jednostavni telefoni, među kojima su Nokijini modeli bili ubedljivo najpopularniji, uveliko odlaze u prošlost.

Vrednost akcija Nokije je, inače, tokom marta pala najniže u proteklih 15 godina – na 2,98 evra. No, Olila, koji je za Nokiju radio 27 godina, misli da još ima šanse za nju i podsetio je da se prošle godine udružila sa Majkrosoftom koji bi mogao da joj pomogne da izađe iz krize.

TRANZICIJA: IDC navodi da je Nokija bila globalni lider na tržištu mobilnih telefona od 2004. godine, ali i da je njena budućnost na ovom polju vrlo kritična. Ova analitičarska kuća dodaje da je Samsungov uspon na prvo mesto odraz uspeha na tržištu pametnih telefona u poslednje dve godine. "Samsung je iskoristio brzi rast ovog tržišta da stvori dobre odnose sa mobilnim operaterima koji su najveći prodavci telefona na ekonomski vrlo raznovrsnim tržištima", ali i da na račun pada Nokije prirodno proširi svoje učešće na tržištu, objašnjava istraživač IDC-a Kevin Restivo. Najveći minus Nokija je ostvarila u Kini.

Upućeni u dešavanja u svetu proizvođača telefona ističu da je srž problema to što se Nokija uopšte nije snašla u tranziciji "glupih" ka "pametnim" telefonima i da su je samo nekoliko pogrešnih poteza od lidera pretvorili u najvećeg gubitaša.

Naime, pre nego što su pametni telefoni počeli da rade sa dva najpopularnija operativna sistema, Androidom i Microsoftovim Windows Phoneom, proizvođači su kao softversku bazu koristili svoje stare operativne sisteme koje su nadograđivali i pokušavali da načine pametnim. Nokija je imala Symbian, čuveni operativni sistem koji joj je nekad pomogao da postane lider na ovom tržištu.

No, nekoliko godina kasnije, kako su u trku ulazili Epl sa svojim ajfon telefonima, zatim RIM sa Blekberi biznis telefonima, a onda i svi ostali koji su svoje aparate prilagodili ili Androidu ili Majkrosoftovom operativnom sistemu za mobilne telefone, Nokija je zaostajala. Symbian prosto nije bio dovoljno "pametan", niti je mogao da se prilagođava novim zahtevima tržišta, već je polako kaskao za ostalima.

U trenutku kada je Nokija sebi ovo priznala, već je malo šta moglo da se uradi. Symbian su u proteklih godinu dana transformisali u operativni sistem otvorenog koda i polako se opraštaju od njega. U februaru prošle godine najavili su da će početi da koriste Majkrosoftov operativni sistem, uzdajući se da će im ta kompanija pomoći da se vrate u utakmicu. Međutim, ova tranzicija još nije pomogla posrnuloj kompaniji, ali je ponovo pokazala svu njenu tromost – bilo im je potrebno skoro godinu dana da počnu da prave telefone koji će moći da pogone Majkrosoftov operativni sistem. Do sada su napravili – jedan.

DIVOVI: Sudbinu sličnu ovoj doživljava i kanadska kompanija Research in motion, koja pravi Blekberi telefone. Nekadašnji potencijalni lider, mlada i moderna kompanija koja pravi telefone za poslovne ljude, izgubila je drastičan udeo na tržištu, takođe zbog svoje tromosti. Vrednost akcija RIM-a opala je za čak 70 odsto u poslednjih godinu dana. Dok Samsung i druge kompanije koje prate trku redovno izbacuju nove proizvode i unose inovacije, RIM će tek na jesen ponuditi nove modele. Američki mediji navode da Blekberi telefoni, nekada veliki hit, poslednje utočište danas imaju u vašingtonskoj administraciji, jer spora birokratija na federalnom nivou još nije odlučila da ih zameni modernijim mobilnim uređajima kao što su ajfon i Android telefoni.

Sudeći i po drugim pokazateljima kretanja na tržištu pametnih telefona, samo dve kompanije – Samsung i Epl – ukrupnjavaju se na uštrb svih onih za koje će se, bar još neko vreme, govoriti da su dobri proizvođači: LG, Motorola, Soni, RIM i Nokija.

Analitičari se trenutno klade ko će prvi da propadne, RIM ili Nokija, navodeći da i jednoj i drugoj kompaniji najveći problem čini odsustvo kormilara koji će odlučivati o inovacijama.

Nokija ukratko

Danas multinacionalna korporacija sa sedištem u predgrađu Helsinkija osnovana je još 1865. Te godine je inženjer rudarstva Fredrik Idestam na jugozapadu Finske, u gradu Tampere, u tadašnjem Ruskom carstvu, počeo da proizvodi papir. Mlin za drvo, koji se nalazio na jednom od brzaka, napravio je u gradu Nokija, a ubrzo je mala proizvodnja pretvorena u kompaniju koja od 1871. nosi ime ovog grada. Početkom XX veka počeli su da proizvode struju, zatim su se bavili i proizvodnjom gume, a od 1912. su ušli u posao sa kablovima, što ih je polako uvelo u telekomunikacije i biznis sa telefonima.

Nokija je bila jedna od glavnih kompanija koje su učestvovale u razvoju GSM mreže, a prvi poziv načinjen u njoj obavljen je 1991. godine u Helsinkiju na prototipu Nokija telefona. Sledeće godine napravljen je model Nokija 1011, a 1994. nastala je poznata melodija koju mnogi zvižduću, a i danas je svi Nokija aparati koriste kao standardno zvono.

Kompanija ima 130.000 zaposlenih u 120 država i njena vrednost procenjena je na 25 milijardi dolara. "Forbs" ju je 2011. smestio na 143. mesto liste "Fortune Global 500".