“Njen lik za mene predstavlja svetionik nauke i naše kulture koji je pokazao put mnogim devojčicama da uopšte zakorače na taj akademski put, ona je bila nadareni matematičar i fizičar koji je svakodnevno stvarao rame uz rame sa Albertom Ajnštajnom. Njena svetlost je suviše jaka da bih je osetio kao žrtvu”, tako priču o Milevi Marić Anštajn započinje umetnik dr Dušan Jovović, koji inspirisan blistavim umom ove velike naučnice, priprema do sada najveću izložbu u Evropi o njoj.

Ova Jovovićeva izložba će biti završetak godine titule Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, pa će samim tim i zatvoriti krug započet 13. januara takođe njegovom izložbom “Vreme i vaseljena” koja je bila deo svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture u Novom Sadu.

Dr Dušan Jovović osnivač je umetničke grupe “Artbeat”, jedne od vodećih kreativnih i produkcionih kompanija za nove medije i izgradnju modernih muzeja. Novim medijima i interaktivnom umetnošću se bave više od 20 godina i osmislili su više od 500 projekata, a neki od njih bili su prvi takvog tipa u svetu.

Nakon izložbe “Vreme i vaseljena”, pa i “Akcenti” koja je takođe u godini Evropske prestonice kulture predstavila istoriju Novog Sada iz drugog ugla, izložba “Mileva” biće još jedan značajan doprinos pomeranju granica vizuelne umetnosti u Srpskoj Atini.

“Izložba je zamišljena kao interaktivna multimedijalna postavka koja posetioce stavlja u sam centar dešavanja i izvodi ih iz standardne pasivne uloge”, objašnjava dr Dušan Jovović. “Unutrašnju arhitekturu prostora sam dizajnirao tako da će moći da primi kompoziciju koja ce na ubedljiv način prikazati priču inspirisanu blistavim umom Mileve Marić. Sa namerom u potpunosti ukidam spoljašnje svetlo i gradim svetlosne celine u koje upisujem reči, crteže, animacije, scenografske elemente… Izložbu čini 12 celina, svesno delim prostor u svojoj kompoziciji na ‘svetli’ i ‘tamni’ koji čine jednu celinu i ne mogu da postoje samostalno. Ovo umetničko delo svakako nije klasična dokumentarna linearna izložba koje smo navikli da gledamo u našim muzejima.”

Život i rad Mileve Marić Ajnštajn poslednjih godina bili su česta tema javnosti, saznanja o njoj su ponekad bila oprečna, pa je njena ličnost još uvek ostala nedokučiva. Jovović kaže da je “dokumentarna građa o životu i naučnom radu Mileve Marić veoma je oskudna. Moje istraživanje i umetnička građa zasnivaju se u najvećoj meri na pismima koja su ostala iza Alberta i Mileve. Problem koji je podelio i nastavlja da deli stručnu javnost su njena uloga i zasluga u naučnom radu, a meni nikako nije namera da osporavam lik i delo Alberta Ajnštajna. Međutim, to ne isključuje činjenicu da je ona svakodnevno bez ikakve zadrške radila na projektima koji su nosili potpis njenog supruga – pogledajte samo 1905. godinu i objavljene radove u časopisu ‘Annalen der Physik’. Istraživanje nisam sprovodio sam, već uz veliku pomoć Fondacije ‘Novi Sad – Evropska prestonica kulture’ i Muzeja grada Novog Sada koji poseduje određeni broj pisama. Najveći izazov je svakako bila rekonstrukcija i izgradnja prostora koji je tehnički bio veoma složen. Trebalo je napraviti postavku koja će mirisati na Milevinu dušu i mislim da ćemo u tome uspeti.”

Izložba “Vreme i vaseljena” kojom je, kao što je već rečeno, u Novom Sadu počela godina Evropske prestonice kulture, bila je, kao i Mileva, inspirisana životom jednog naučnika – Milutinom Milankovićem. “One čine jedno delo, zaokruženo u inspiraciji koju sam našao u ova dva velika uma, ali ostavljam prostor za dalje istraživanje”, objašnjava Dušan Jovović. “Vreme bez poretka ne postoji kao ni nauka i stvaralaštvo. Posetioci će moći obe izložbe da vide uporedo i tome se iskreno radujem jer će samo tada ovaj kulturni i umetnički eksperiment dobiti potpuni smisao. Priroda, nauka i umetnost predstavljaju neodvojivi deo prostora u kome se krećem i koji koristim za inspiraciju, tehnologija dolazi kao posledica moderne komunikacije. Ovaj vid komunikacije je razumljiv svim generacijama, a to smo imali prilike da vidimo na ‘Vremenu i vaseljeni’ gde je nosilac duha i neograničenog vremena predstavljen u pčeli, a kod ‘Mileve’ nosilac je svitac. Inspiraciju sam našao u njenom boravku u Titelu kada je gledala koreografiju svitaca iznad Titelskog brega, pa će jedna od prostorija izložbe biti posvećena upravo ovom trenutku.”

Milutin Milanković, Mileva Marić Ajnštajn, i Nikola Tesla teme su izložbi Dušana Jovovića, ali i spoj nauke i umetnosti. Autor kaže da se “nauka i umetnost nikada nisu odvajali, uzmimo primer Nikole Tesle i razvoja fotografije na koji je on direktno uticao. Mileva i Albert su odlično svirali klavir i violinu, razumeli su je i uživali u njoj. Neko bi rekao da umetnost počiva na emociji, a nauka na dokazanim činjenicama, ali one čine jedan univerzum. Ljudski duh traži objašnjenje svoje duše i zato je kreativni nagon koji traga ovim putevima sličan kod naučnika i umetnika. Leonardo da Vinči je bio naučnik, pronalazač i umetnik i sve to divno opisuje u Traktatu o slikarstvu. Svi smo mi jedna grupa radoznalih ljudi koji osluškuju ono nešto u sebi što traži da izađe napolje. Sve te misli i dela su oblikovale svet koji danas poznajemo.”

Izložba će biti postavljena na 800 kvadratnih metara zgrade Muzeja grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi, koja je izgrađena 1775. godine kao jednospratna vojna kasarna, a čije je jedan deo sada obnovljen. “Velika je stvar za Srbiju i kulturu što muzej dobija jedan ovakav prostor, opremljen najmodernijom tehnologijom. Samo jedan deo zgrade se rekonstruiše, a ja se nadam da je ovo uvod u potpunu obnovu jednog od najbitnijih srpskih muzeja na najlepšem mestu, na neosvojivoj Tvrđavi na Petrovaradinu. Stručni timovi rade dan i noć da bi sve bilo spremno za veliko otvaranje krajem decembra.”

Izložba Mileva spojiće se sa izložbom ‘Vreme i vaseljena’ kojom je počela godina Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, pa bi se moglo reči da je i to njihov kuriozitet. “‘Vreme i vaseljena’ je umetničko filozofska postavka koju sam radio sa profesorom Aleksandrom Petrovićem”, objašnjava Dušan Jovović i podseća da je “ta saradnja iznela najposećeniju umetničku izložbu u Srbiji čiji je jezik isti kojim ću se koristiti i na ‘Milevi’. Obe čine krug koji nema svoj početak i kraj, ali ima liniju koja ima prošlost, i koja drugim licem gleda ka budućnosti.”