“Imate cistu na jetri i potrebna je hitna operacija!”, saopštio je krajem 2014. godine lekar 20-godišnjoj Nataliji Kostić. Ovakva vest nije prijatna nikome, posebno tako mladoj osobi. Ako je ta devojka još i profesionalni sportista na početku karijere, teško je zamisliti koliko takva dijagnoza može teško da padne.

Natalija je sada teniserka koja je zablistala na ovogodišnjem Vimbldonu, preziva se Stevanović, a Gogle analitika kaže da je pretraga njenog imena ovih dana bukvalno podivljala.

Natalija Kostić je rođena 25. jula 1994. u Nišu od oca Đorđa i majke Sonje. Otac Kostićeve bio je teniser. Obe sestre, Emilija i Marija, igraju tenis.

Prošle nedelje savladala je Pliškovu koja je bila 18. nosilac na Vimbldonu, nekada najbolju teniserku sveta, sada 19. na VTA listi, i koja je važila za apsolutnog favorita u ovom duelu. Srpska teniserka je prvi set dobila sa 6:2, drugi sa 6:3. I to u spektakularnoj igri, kako su ocenili svi izveštači sa ovog turnira, što je teniserki iz Niša ulilo veliko samopouzdanje. Odjednom se za nju zainteresovala celokupna sportska ali i šira javnost.

Iako iz teniserske porodice, njen put ka uspehu je bio zaista trnovit: “Mnogo toga sam prošla i izdržala, operisala sam jetru pre osam godina jer sam je inficirala životinjskom dlakom, pola mi je stomaka isečeno, dobila sam potom sedam-osam kilograma više. Ipak, borila sam se pune dve godine i morala da mirujem, a onda su me zaskočile i male boginje, pa u toku korone i obostrana upala pluća… Uz pomoć svog supruga i trenera Nikole, a napominjem da me je od prvih dana tenisa trenirao otac Đorđe Kostić, rešila sam da se i pored skeptičkih mišljenja i prognoza vratim na teren. I, evo, malo-pomalo, korak po korak, uspela sam!”, ispričala je medijima Natalija, koja se u međuvremenu udala za svog dugogodišnjeg momka Nikolu Stevanovića.

Neposredno uoči pandemije, u februaru 2020. Natalija je igrala na Tailand Openu odakle se vratila sa još jednom titulom – verenice. ”Čak i nakon devet godina veze, bila sam veoma iznenađena. Bilo je savršeno, pomogli su mu novopečeni mladenci Varvara Flink i njen suprug da se odluči na taj korak”, rekla je tada Natalija. Organizatori turnira častili su verenike dvodnevnim boravkom u obližnjem luksuznom rizortu, a Natalija je rekla da će se možda i vratiti tu jer bi volela venčanje na plaži, ali je ono ipak održano u njenom rodnom Nišu.

U svetu sporta viđali smo mnoge primere uspešnih sportista koji su imali veoma traumatično iskustvo sa roditeljima. Posebno je to čest slučaj kod teniserki. Setimo se samo životne priče Jelene Dokić i trauma koje je imala i još uvek ih ima u odnosima sa ocem Damirom, o čemu su pisane hiljade tekstova, a sama teniserka je iznela detalje u autobiografiji Nesalomiva: ”Kada se pojavila informacija da se zabavljam sa Tinom, za nekoliko sati me je otac pozvao. Nisam mogla da se javim. U njegovim očima je to bilo nešto najgore što sam mogla da uradim, jer bi on više voleo da sam sa teroristom nego sa Hrvatom. Tada mi je poručio: ‘Ti si ništa drugo nego k****. Izdala si me. (…) Sa neprijateljem si. Osramotila si me!’” Bili smo svedoci sličnih ponašanja roditelja i kod (još uvek) anonimnih teniserki poput slučaja iz oktobra prošle godine kada je objavljen snimak kineskog državljanina kako vređa, šamara i na kraju i nogom šutira svoju maloletnu ćerku tokom treninga na jednom od teniskih terena u Beogradu. Nekoliko puta sam lično na rekreativnim treninzima tenisa starije ćerke Elene svedočio agresivnom ispoljavanju nezdravih roditeljskih ambicija da im deca po svaku cenu budu uspešni (i profitabilni) sportisti. Elena nije pokazivala interesovanje za tenis i kasnije je počela da trenira odbrojku uz pomoć koje je dobila sportsku stipendiju na koledžu u Bostonu gde odlazi na studije narednog meseca. Kao otac dveju ćerki, uvek sam verovao da decu treba pustiti da slede sopstvene talente, zvezde i snove i da će u tom slučaju uspeh doći sam po sebi.

Natalija je primer teniserke koja je ohrabrivana i bodrena podrškom i ljubavlju oca i momka, kasnije supruga, uspela da ostvari zavidne rezultate korak-po-korak. Prvi turnir u seniorskoj konkurenciji odigrala je 2009. u Prokuplju. Prvi trofej osvaja u istom gradu 2011. godine, kao i turnire u Pirotu, Dubrovniku, Antaliji i jedan turnir u dublu u Umagu. Naredne godine osvaja duplu krunu u Beogradu, Nišu, kao i još jednu titulu u dublu u Antaliji, koju je odbranila i naredne godine. Duplu krunu osvojila je 2014. u Zaječaru i još dve u dublu u Beogradu i Heraklionu. Krajem te godine objavljuje da će privremeno pauzirati zbog bolesti i na teren se vraća u aprilu 2016. Tada osvaja dve titule u singlu i jednu u dublu u Hamametu, a naredne godine na istom mestu duplu krunu.

Njen ozbiljniji proboj na svetskoj listi počinje 2018. Dolazi do polufinala i finala singla na seriji turnira u Hamametu i titule u dublu, zatim ostvaruje značajan rezultat na ITF turniru u Istanbulu, gde stiže do četvrtfinala, dok je kasnije na turniru u Astani odbranila četvrtfinale od protekle godine. U maju iste godine igra svoje najveće dubl finale u karijeri, na turniru nagradnog fonda 60.000 dolara u kineskom gradu Baotou, gde sa Ruskinjom Nikom Kukarčuk biva poražena u tri seta. U julu 2018. osvaja svoju najveću titulu u dublu, na turniru nagradnog fonda 25.000 dolara, u Baji u Mađarskoj. Još jednu titulu u dublu istog nagradnog fonda u Portugaliji osvaja u oktobru iste godine. U indijskom Muzafarnagaru, na turniru nagradnog fonda 25.000 dolara, Natalija osvaja u novembru najveću titulu u karijeri u singlu, dok je u dublu došla do polufinala.

Inače, njen suprug Nikola ostavio je svoju karijeru da bi se posvetio Natalijinoj. “Kada sam sa njim počela pre osam godina da radim, on je ostavio vaterpolo kako bismo zajedno krenuli u ovu priču. Pitala sam ga zašto je ostavio svoj san i krenuo u priču sa mnom. Rekao je da mi je video žar u očima!”, ispričala je Natalija.

Iako je poražena u trećem kolu ovogodišnjeg Vimbldona od Petre Kvitove rezultatom 2:0, po setovima 6:3, 7:5, Natalija se vraća iz Londona kao velika zvezda. Njena karijara i život dokazuju kako se uprkos bolestima i drugim preprekama radom i upornošću mogu postići svetski rezultati, a ako je prisutna i ljubav oca i supruga ‒ samo nebo je granica. Kao u onoj pesmi benda “Deep Purple” Love conquers all i zato verujem da ćemo nasmejano Natalijino lice i ubuduće gledati na teniskim terenima širom planete.