Očekivala su se podmetanja, glumatanja, spletkarenja. Očekivalo se javno blamiranje, zaljubljivanje, svlačenje. Pre svega, očekivao se seks. Očekivanja, naravno, nisu bila neosnovana: sve to, i još mnogo više, zadesilo je gledaoce u sedamdesetak zemalja u kojima se prikazivao ili se i dalje prikazuje "Veliki brat", najpoznatiji rialiti šou na svetu. No, Srbija je i ovaj put omanula… Skoro tri sedmice od početka prikazivanja, domaći "Veliki brat" može da se podiči podmetanjima koja ne priliče ni desetogodišnjoj deci, glumatanjima koja ne liče ni na šta, spletkarenjima koja su smešna naspram onoga što se događa u realnom životu. Blamiranja ima tu i tamo, zaljubljivanje koje se dogodilo unapred je osuđeno na propast, a sa svlačenjem se tek počelo. Što se tiče seksa, tu je stvarno mrka kapa – ona hoće, ona besomučno pokušava, ona već danima isprobava sve što se u tim prilikama isprobati može, ali on samo trepće okicama, nevešto flertuje i zaista, nesretnik, nema pojma šta se događa.

Ispostavilo se, međutim, da sve to i nije tako važno: već posle dva dana, svekoliko gledateljstvo shvatilo je da su očekivanja zapravo prevaziđena, iako se ništa od očekivanog nije dogodilo. Dogodilo se, naime, nešto mnogo bolje. Dogodio se Miroslav Đuričić zvani Miki.

ZVEZDA…: Prilikom predstavljanja na audiciji, Miroslav Đuričić kratko je objasnio: "Živim sa roditeljima, babom, dedom, stricem, sestrom razvedenom, sa detetom. Mali navija za Zvezdu, ja za Partizan, celu mi je kuću izlepio Zvezdinim posterima. Svi govore da ništa od mene neće biti u životu, da sam sprc’o 28 godina. Svi su digli ruke od mene. Vi ste mi šansa da ih oduvam sve, istog momenta. I da se ne vratim više!" Sve što je javno izgovorio posle tog trenutka, vrlo brzo se preselilo na nebrojene sajtove, internet forume, ozbiljne i manje ozbiljne novine, a obožavaoce je stekao u potpuno različitim krugovima.

Na samom početku, tek što se dvanaestoro ljudi okupilo u kući "Velikog brata", Miki je dobio nemoguć zadatak: da se pretvara kako se plaši mraka, da traži da ga cimeri drže za ruku dok ne zaspi, da pere noge u bazenu i trlja ih solju, da se premešta s mesta na mesto… ukratko, da "glumi ludilo". Izdržao je Miki, i to junački. Mangupski šarmantno i duhovito, izvukao se i bio zvanično proglašen najsmešnijim među ukućanima. Posle toga, u okviru jednog od zadataka "Velikog brata", za najboljeg druga dodeljena mu je gumena porno-lutka. Nemoguć zadatak, imajući u vidu da su za to vreme ostali igrali stiskavac sa svojim najboljim drugom/drugaricom od krvi i mesa. Međutim, Miki je i od toga napravio spektakl: lutki je dao ime Džejna i s njom se sit ispričao.

"Jesam ti rek’o da moraš malo da udišeš, a ne samo da izdišeš vazduh", objasnio joj je jednom prilikom.

"Oćeš malo?", ponudio joj je sendvič.

"Sutra ujutro ću ja lepo sa dva konca da zašijem ova usta, lepo ću ti vezati maramu i bićeš super", obećao joj je.

No, da se sve zadržalo na mangupskim fazonima, ništa od Mikija ne bi bilo – voleli bi ga samo lokalni đilkoši. Ovako, pošto se bavio i politikom, kritikovao Cecu R., objašnjavao kako je razočaran u B92, postao je heroj čak i onima koji nisu verovali da će ikada baciti pogled na "Velikog brata". Na blogu B92 oko njegovog lika i dela ozbiljno su se posvađali bivši otporaš Ivan Marović i režiser Janko Baljak – dva poznata predstavnika onoga što se obično naziva "građanskom Srbijom". Na Marovićevu kritiku Mikijevog ponašanja, Baljak je odgovorio žestokom odbranom i teškim optužbama na račun onih koji žive "preko grane", a kritikuju Našeg Mikija, koji je javno izgovorio ono što većina misli.

U ispovedaonici, u koju ukućani redovno odlaze po pozivu ili svojevoljno, Miki je rekao kako nema s kim da priča o Kurosavi, dok je u dnevnoj sobi pričao o svojim omiljenim režiserima (Džim Džarmuš, Aki Kaurismaki), o stripovima koje voli, o Egzitu, koncertima na koje odlazi, knjigama koje čita… Tim segmentom svog nastupa osvojio je i one urbane i spram "Velikog brata" pomalo gadljive gledaoce B92.

Konačno, ono što je pridobilo razočarane, umorne, osiromašene (veći deo Srbije, dakle), jeste Mikijeva priča o novcu, smislu života, ceni slobode. Na početku, Miki je rekao kako će, u slučaju da u kući "Velikog brata" opstane 100 dana i tako osvoji 100.000 evra, kupiti salaš i malo proputovati. Nešto kasnije, pošto su ga ostali ukućani dobrano iznervirali svojim (čudnim ili idiotskim, kako vam drago) ponašanjem, objasnio im je da se foliraju kad kažu da nisu došli samo zbog novca. Pošto je nekoliko ukućana prihvatilo varijantu da poklone svoj novac ukoliko pobede, smelo je predložio: "Daćemo ih onom što ima najviše, ne u dobrotvorne svrhe, šta će njima pare, oni bi to potrošili, već ćemo ih dati onom što ima sto miliona, onom što gleda onog pored sebe koji nema i gladuje, a ovaj sve to ima. E, njemu trebaju pare, a ne nama."

… I OSTALI: Uprkos očiglednom trudu nadležnih u produkciji Imoušn (koja je vlasnik licence "Velikog brata") da privuku pažnju na ostale ukućane, Mikijevoj slavi nije se ni primakao niko od njih. Praktično istovremeno, u svim tabloidima izašle su priče o njihovim porodicama, prošlosti, grehovima, reakcijama bližnjih na ono što se događa u kući: zaista se u jednom trenutku činilo da se u Srbiji više ništa ne događa, da su nestale čak i folk dive. Međutim, ništa od toga… Neposredno posle Mikijevog odlaska, pokušalo se sa sigurnim receptom: povodom rođendana jednog od ukućana, organizovana je žurka s mnogo alkohola i još više skidanja kraj bazena, ali neverovatno besmislene replike i nevešti striptiz više su nalikovali najjeftinijim porno-filmovima, nego bilo čemu drugom. Sudeći prema internet forumima, ali i vidnom manjku tekstova o preostalim kandidatima, bez Mikija u "Velikom bratu" ništa nije ni izbliza toliko zabavno – sve se zapravo vratilo na početnu koncepciju koja podrazumeva voajerizam s jedne, i puki egzibicionizam s druge strane.

Ipak, dugoročno gledano, perspektive "Velikog brata" nisu baš onoliko tamne koliko to izgleda na prvi pogled. Iako organizatori nisu uspeli da namaknu ni nekoliko ljudi koje bi bilo zanimljivo gledati, čini se da su napravili kakav-takav presek ovdašnjeg društva. Ima tu, naime, svega onog što svakodnevno srećemo i na ulici. Tu je filozofiji sklona starija dama, uvek spremna da pouči, da opomene, da upozori i iznese svoje mudre životne stavove (Veselina). Tu je tipični gradski luzer, ubeđen da je duhovit i mlad u srcu iako su ga godine stigle (Bane). Pošto je domaći "Veliki brat" regionalni projekat, tu su i predstavnici drugih država, koji opet predstavljaju klasične stereotipe: Edin iz BiH (smiren i pametan dečko čija je jedina mana to što se trudi da izgleda pametniji nego što jeste) i Nikola iz Crne Gore (na prvu loptu simpatičan, u suštini čovek namazan svim mastima i sklon sitnim podvalama). Jedan od zanimljivijih, a na forumima omraženijih likova jeste i Đankarlo – mladoliki, a vremešni umetnik, "gradska faca" po sopstvenom priznanju, proizvod najgore beogradske foliraže i snobizma. Manje upadljiv je Ivan, izuzetno atraktivan dečko, koji govori manje od svih ostalih i koji je toliko stidljiv i pogubljen da su ga i sami ukućani pitali kako je prošao na audiciji. U nekoj okvirnoj klasifikaciji Ivan bi zapravo bio otelotvorenje onoga što zovemo "mamin sin": lep, obrazovan (završio Muzičku akademiju), vaspitan, ali nekako suviše fin. Pored njega, tu je Dragana o kojoj se za sada može reći samo da je osećajna (ridala je u ispovedaonici kada je Miki otišao) i da bi možda mogla da se smatra hroničnom "dobricom".

Najviše negativnih reakcija među uvek aktivnom internet publikom zasluženo je osvojila izvesna Jelena – atraktivna, jezičava, sklona dodvoravanju i spletkarenju. Pošto se jednom prilikom posvađala s Mikijem, besno je prosiktala kako on "ne zna s kim se zakačio" i kako je takođe nesvestan "s kim sam ja u vezi". U prevodu, to je značilo: opasna sam riba i imam opasnog dečka. Zvuči poznato? Naravno, forumi su posle toga podivljali i verovatno je da do sada nije zabeleženo takvo javno osipanje paljbe na sponzoruše, devojke kriminalaca i slične kategorije. Zbog toga nije ni čudo što se iste večeri, 23. septembra, pojavilo nekoliko foruma koji se bave isključivo strategijom za što brže izbacivanje Jelene iz kuće. Pored Jelene, prilično je zanimljiva i Ena, koja bi mogla da se smatra predstavnicom svih dragih, negovanih, na zrnu graška odraslih "maminih ćerki": pričalo se čak da je preko mamine veze i ušla u kuću.

Posebna priča su Daliborka i Marko. Ona je simpatična, nasmejana, zna da masira, kuva i mesi kiflice, dok je on lep, prilično ograničen (da ne kažemo neku drugu reč) i ubeđen da je strašan frajer. Zajedno, oni su par s početka ove priče – oni čiji se eventualni seks očekuje, ali od čega za sada nema ništa. Pored toga, oni su i školski primer svih muško-ženskih stereotipa u Srbiji. Daliborka je prava "srpska žena zmaj", odnosno domaćica, ljubavnica i drugarica u istoj osobi, dok je on "levo smetalo" nespobno za život. Rezultat: ponekad zaista neprijatne i za gledanje teške scene udvaranja, odvajanja, tihih patnji, bezuspešnih pokušaja, okretanja leđa,… Posle Mikijevog odlaska verovatno je najzanimljivija izvesna Maja, donedavno tiha i povučena devojka, od pre nedelju dana osoba kojoj je dovoljno reći jednu reč i očekivati napad besa dostojan prave Furije. Primera radi, pošto je konstatovala da neko stalno koristi njen peškir, nadležni su morali da isključe ton na pola minuta kako bi Maja izrekla sve što ima da kaže, dok se svakodnevni monolozi na račun Veseline i Đankarla ne mogu ni prepričati. Nije zbog toga čudo što je 30. septembra u kuću "Velikog brata" ušla ekipa Hitne pomoći – Maji je, ko zna zbog čega, pritisak skočio na 160 sa 100.

"NIJE TO ZA MENE": U takvoj konkurenciji, jasno je zašto se Miki kotirao tako dobro. Ili, kako je sam objasnio, "Nisam ja dobar, nego ste vi loši." Konačnu pobedu među publikom Miki je zapravo postigao tek pošto je priznao poraz. Zvuči apsurdno, ali upravo je tako: tek pošto je svojevoljno izašao iz kuće, on je zapravo opravdao sve ono što je govorio prethodnih 15 dana. Šta se zapravo dogodilo?

Tokom boravka u kući, Miki je prekršio sva pravila: spavao je tokom dana, pričao o politici, razvalio vrata ispovedaonice, bacio mikrofon… Za sve to bio je propisno kažnjen, a on sam sve je češće ponavljao kako sloboda nema cenu i kako bi rado otišao kući. Psiholozi "Velikog brata" jednom su ga sprečili u toj nameri, ali je Miki 30. septembra ipak spakovao kofere. U ispovedaonici je objasnio da ne može više da trpi glupost, da ga nerviraju ukućani, da ne može da se odrekne svoje slobode. "Nije to ljudi za mene…. Ne mogu ja da budem negde gde meni nije lepo… Ja mogu da ostanem, ali neću!" Obožavaoci su preko zida dovikivali da je najpopularniji, da ima najviše šansi, o tome ga je obavestio i Veliki brat, ali Miki je u tom smislu ostao Miki: "Moja odluka je konačna, ne želim da sada uzimam pare na kvarno. Nisu pare sve u životu, bitno je ostati čovek!"

Posle svega, Miki je priznao da nije očekivao ovakvu slavu, da mu nije jasno kako će nastaviti sa svojim životom i da samo želi da se povuče daleko od svih. U međuvremenu, publika ga je kandidovala za predsednika, presnimavaju se video-klipovi s njegovim biserima, a u vodećem srpskom tabloidu osvanuo je naslov: "Otiš’o si Miki, ostala je tuga."

Kad se sve sabere i oduzme, potpuno je jasno da je neverovatna popularnost "Velikog brata" u Srbiji skoro isključiva zasluga Miroslava Đuričića – čak i ukoliko gledanost posle njegovog odlaska ne padne (vidi okvir "Velike cifre"), biće to pre svega zbog inercije gledališta. Drugo je, naravno, pitanje uzroka Mikijeve popularnosti. S jedne strane, njemu je nekako bilo predodređeno da bude bolji od svih: uz opaku sponzorušu, maminu devojčicu, propalog umetnika, frustriranu ženu, histeričnu devojku, prevejanog udvoricu i druge goreopisane primerke, razumljivo je što je načitan, duhovit, iskren i inteligentan pčelar iz Kupinova imao najviše šansi. S druge strane, ako su ostali ukućani na ovaj ili onaj način predstavnici nekog u Srbiji zastupljenog tipa, on bi bio idealna kombinacija Mileta protiv tranzicije, Igora Brakusa i Ramba Amadeusa – neka vrsta personifikacije Srbije u celini, mešavina na prvi pogled nemoguća, ali osuđena na uspeh i sveopšte simpatije.

Zahvaljujući svemu tome, već sad se može reći da je "Veliki brat" definitivno ispunio očekivanja i pomerio granice. Još nije bilo seksa, ali rođena je zvezda – čovek koji "može, ali neće", čovek koji zna da "nije sve u parama", čovek koji tvrdi da "sloboda nema cenu" i koji sanja o salašu. To je za početak sasvim dobro. U svakom slučaju mnogo bolje nego što će biti kad (i ako) onaj nesretni Marko konačno shvati šta to hoće nasmejana Daliborka.