Neko se već, a raznim povodima, upitao, Zar i to postoji, te reči došle i reporteru "Vremena" kad je čuo za mudijadu, što će reći takmičenje u spremanju jela od belih bubrega. Ali, nije to baš tako bezveze, kao što u nas biva, sve dignuto na taj viši nivo. Prvo je Ljubomir Erović, iz Gornjeg Milanovca, doš’o na ideju, i to tako što je, pošto je jeo bele bubrege, osetio "strahovit naboj pozitivne energije koju je morao nekako da iskoristi", takvo iskustvo nikad nije doživeo, i setio se da bi to moglo biti odlično sredstvo za suzbijanje seksualne nemoći. Onda je izgovorio istorijsku rečenicu, Svetu treba ponuditi dobra muda, i onda je krenulo dalje i kako treba. Na Savincu, kod G. Milanovca, organizovana jedna, pa sve do pet, mudijada, i to, po Eroviću, zapisano na internet prezentaciji, izazvalo neočekivanu i veliku i svetsku pažnju. Erović još, jopet istorijski, rek’o – Škotlanđani imaju viski, Švajcarci sir, a Srbi muda, pa zašto ih onda ne bi prodali za dobre pare kao srpski brend, i došlo se do Šeste mudijade, koja prošle subote održana u mestu Borač, opština Knić, valovita Šumadija.

NEĆE SE VEZUJU: Ekipa "Vremena" na doživljaj krenula spremno i u pojačanom sastavu: Ibarska magistrala, pečenjare u Mrčajevcima, levo, eto ga Knić, jopet levo, kukuruzi stasali, eto ga i Borač, gore nazubljene stene ka nebu, kakva Đavolja varoš. Posle još malo tucanika eto ti i velike kuće pod velikim orajem, muzika preko razglasa, veliki mušema-transparent Mud(r)ijada, stolovi po dvorištu… Svi što došli se predstave onima što bili na licu mesta, predstavi se i domaćin, Ljubomir Erović, dade reč jednom sa brkovi, Ljubiša Simović, direktor manifestacije. Ljubiša sve reče, šesta manifestacija, žele da drže kontinuitet, prvi put van Milanovca, žele prikažu novo lice Srbije, u opuštenoj varijanti, jeste, ljudi se okupljaju oko muda, zna se šta to znači, seksualnost i to, ali iza toga se krije nešto drugo, u mudijadi imaju jedno R, što daje mogućnost lepi’ šala i mudrovanja… manifestacija jako široka, žele prikažu Srbiju kakva jeste. Hteli malo afirmišu i ovu sredinu, ima gore utvrđen grad, ima crkva od pre Kosova, ali ljudi sve to usko smatraju, kad u opštini Knić čuli da se radi o mudima, nisu se ni osvrnuli, ne žele sebe da vezuju za muda…

Ljubiša uze sve upozna i šta se konkretno dešava, takmičari, sve u lepoj atmosferi, spremaju jela od beli’ bubrega, žiri isključivo ženski, predsednica Izraelka, stigla iz Amerike, sa manifestacijom se upoznala preko interneta, ona ima i performans sa vatrom, svi će dobiti nagrade… Upitamo za najavljene goste koji trebali sve otvore, Zoo Vuk Bojović, pa doktor Stanojević, koji doktor za promenu pola, reči se pri’vati lično glavni organizator Erović, g. Bojović ima problem sa slomnjenim rebrom, a g. Doktor im’o juče daću, treći najavljeni nije doš’o zbog ove dvojice. Ali ima Erović šta kaže, prošle godine izd’o knjigu, o spremanju jela od testisa, u Londonu, za kratko vreme bestseler, ima podatke, zahvaljujući tome šumadijski specijaliteti došli do izražaja u svetu. On lično bio na naslovnoj strani Gardijana, snimio ga BBC, došli zbog njega i snimili ga, on hoće da promoviše Šumadiju, političari misle da je mudijada parodija na politiku, ima i toga, ali to nije to. Nije on izmislio rupu na saksiji, samo prvi javno rek’o, Svetu treba pokazati dobra muda. Zbog toga im’o problema, medijski žigosan, objavili da je portir, lopov, da bio u zatvoru, to nema veze, niko ne zna da je sportski pilot, da govori engleski, bavi se kompjuterima, komponuje, svira, šta ima još oko toga, međunarodna priča, međunarodni žiri, knjiga u Londonu…

Šta još reče, uputi nas da slušamo muziku preko razglasa, to himna, sinoć snimili, malo krcka, bila rosa, poslušamo, Mudi mudrijada, u modi je sada/ Kao virus vlada svetom Mudrijada… Ima još, Mi imamo muda da menjamo svet/ Dole bela kuga, živio natalitet… Erović se završi, za ovu priču treba neko normalan da bi je razumeo, dade reč Tatić Stojanu, koji doneo tortu u obliku muda.

Ekipa "Vremena" kompletno mrdne uz potok, pa preko brvna, do zaravni uz šumu, gde bilo to mudijanje. Šta ima, ko na svakom pikniku, plandovanju, ekipe pod suncobranima, založile roštilj i kotliće, raznog mesa, ima i tije bubrega. Sve uniformisano u razne mudijada majice, sve prionulo na taj pos’o, gule, peru, mešaju, i sve viču, Ko ima najveća muda. U sve to i po taj zadatak stiže predsednica žirija, sa dve frizure Ana Veksler, veli, radoznali pisac i istraživač.

LEPO I LUDO: Baš kad stali da se samo tako upoznajemo sa sve i sa to, domaćin ‘oće drži konferenciju za štampu. Nazad u selo, neka etno kafana, i crep etno, i konobar etno, u opanci, pa još podašišan. Iskoristimo da predstavimo Predsednicu žiri, reporter sa engleskim na njet, u razgovor i prevod se dade fotoreporter, zanimaju je te stvari, na internetu videla slike kako mogu da se pojedu jaja, došla, veliko gostoprimstvo, svi dobri, sve lepo i zeleno, i sve lepo i ludo…

Jedan što uzeo bude voditelj dade reč idejnom tvorcu i organizatoru Eroviću. Ovaj ko da svemu dade tu novu dimenziju, specifično mesto, specifična manifestacija, nije to samo kuvanje jaja, to način života u Srbiji, svi jedu vlastita muda… Onda pređe na temu, žele predstave Srbiju u novom svetlu, da Srbija nije poznata samo po ratovima, da nas svet upozna na naš način, on lično napis’o knjigu u Londonu, o spremanju jela od muda, postala bestseler u svetu, zna, ima konekciju… Bi još, nije bitno da se zaradi, bitno da se druže, objasne svetu ko su i šta su, naprave nešto novo, da to bude totalno spontano, to cela priča. Bi i kako doš’o na ideju, priča prosta, bio u stranci Onog Vuksanovića, taj nije im’o muda da napravi prodor, sam sebi rek’o, ako on nema muda, ja ću da napravim mudijadu, rekli da je robijaš i lopov, a on objavio knjigu u Londonu, srpska priča, eto došli i bugarski novinari iz Bugarske… Sa svoju jednostavnu priču predstavi se i Onaj Ljubiša, sve tako ko što Ljubomir rek’o, ali imaju veliki manevarski prostor, R u imenu manifestacije, to im daje sofisticiranu dimenziju…

Ajde tamo i nazad i sve tucanikom, pred onaj veliki oraj još bije Mudi mudrijada, u modi je sada, a na licu mesta, preko onaj potok, sve na taj vrhunac, samo dimi i džmari. Muda u kotlići, muda na talandari, harmonike razvezale Jelek i opanci, po tome se znaju Srbijanci… Ko prileg’o, ko se dovati’o, ima toga i na stolovi, sve sa kotlići, sa ostali pribor, pa kad Ganci trubači dunu Nišku banju, sve opa opa, ode u nedogled i drugo podrigivanje. Tako ne bilo kod posade iz Vlasotinci, oni istakli transparent Društvo za negovanje tradicije i kulture, imaju pečena muda na žicama bandaša i pobednički i prelazni pehar od prošle godine. Šta je to, neka drvena rukojebina sa Organom, e taj Organ je, pokazuju, dok je bio kod nji’ porasto, kako, na postojeći natakli veći i u svoju izradu Organ. Tu i bračni par, iz Novog sela, imaju iste majice, plave, po njima ispisano Mudelo i Kokordelo, muško muški objašnjava, to je srpsko-italijanski, mudelo i kokordelo, same reči kazuju šta znače. Inače, lično sprem’o muda od noja, veća no u bika, ali ukus ni prići ko od june, o vepar da ne govori…

Eto ga i šef od ekipu Vlasotinci, Vojkan Arsenović, glavni kuvar, po zanimanju veterinar. To sa muda počeo od šale, i za prijatelje, ispalo dobro, samo treba uključiti maštu i imati malo znanja iz kulinarstva. Sprema na dva načina, prvi recept, bubrege očistiti, staviti u vodu, iseći, izdinstati povrće, staviti bubrege, još dinstati, dodati začine, obavezno vino, i mora da se meša, na sve strane da se meša. Drugi recept je da se bubrezi očiste i ostave celi, manji i veći, onda se stave u marinat, 24 sata, posle može u tiganj, na talandaru, na žice od bandaša kako su oni ovde pokazali, i prste da pojedeš. Gled’o kako direktno spremaju bubrege, bez odležavanja, to ne može da valja. Šta još, prešli veliki put, nikakva organizacija, ne liči ni na šta, opšta zajebancija…

Rekoše da će žiri da uzme sve proba i odluči ko najbolji, da će posle i po mraku predsednica žirija baca i guta vatru, stanemo se povlačimo, kod onaj veliki, ispred Mudijada žutu mušemu ide himna uživo, Mi imamo muda da menjamo svet/ dole bela kuga, živio nataliteeet…