London, Velika Britanija

U Velikoj Britaniji posluje više od 3000 preduzeća koja pružaju internet usluge. Najvećih šest ima više od 90 odsto udela na tržištu, oko 2000 su veoma mala preduzeća sa lokalnom pokrivenošću, dok preostalih hiljadu spada takođe u mala ili u srednja preduzeća i imaju na desetine hiljada korisnika. Sa stanovišta prosečnog građanina Srbije, situacija izgleda pomalo konfuzno. Najpre, kako je moguće da 3000 internet provajdera za klijente ima deset odsto stanovnika Britanije, i da i dalje imaju posla? Poređenja radi, prema podacima Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), dozvole za pružanje internet usluga u Srbiji ima nešto manje od 200 firmi, od kojih su većina mali provajderi i pokrivaju manja mesta. Međutim, ako u jednačinu ubacimo podatak da u Velikoj Britaniji živi više od 60 miliona ljudi koji u daleko većem procentu koriste internet i uopšte informacione tehnologije, stvari postaju jasnije.

Kompanija Hjulit-Pakard (HP) krajem januara pozvala je u London petnaestak evropskih novinara s najrazličitijih krajeva kontinenta kako bi im predstavila jednog od tih 3000 britanskih provajdera – "Gradvel". To je po obimu posla treći provajder u zemlji u pružanju usluga internet telefonije malim preduzećima – takvih klijenata ima oko 10.000. Ima i 3,1 milion funti prihoda u 2009. godini i 45 zaposlenih. Kompaniju je osnovao Piter Gradvel, mlad, ali već doktor kompjuterskih nauka. Njega je "Dejli telegraf" nedavno proglasio za jednog od onih koji donose promene u sferi informacionih tehnologija. Piter je karijeru počeo u jednoj britanskoj IT kompaniji, ali pošto, kako kaže, "na poslu nije mogao baš ni o čemu da odlučuje", ubrzo je dao otkaz i 1998, na drugoj godini fakulteta, osnovao sopstvenu firmu. Posao je krenuo odlično, firma je rasla iz godine u godinu, a onda je došla kriza. Uz sve to, u januaru prošle godine – i to u toku radnog vremena – sistem je pao i svih 45.000 telefona u kancelarijama njihovih klijenata zamrlo je na pet sati. To je, zapravo, bio vrhunac nevolja "Gradvela", a problem je bio u tome što je tehnička služba od osnivanja kompanije – kako su posao i zahtevi klijenata rasli i postajali raznovrsniji – samo dodavala nove servere i drugu opremu. U ovom momentu u priči se pojavljuje HP: "Gradvel" je, prema rečima Aleksa Hauvelsa, starijeg sistem administratora, razmatrao brojne ponude za izgradnju platforme i, na kraju, odabrao HP. Tražili su pouzdan sistem s manjim troškovima: "Nije bio veliki problem da izdvojimo novac za novu opremu", kaže u razgovoru za "Vreme" Piter Gradvel, "broj klijenata je svakodnevno rastao i posao je s te strane išao dobro, ali firma nije mogla da odgovori na sve zahteve, pre svega onih starih klijenata".

Ko je nekada zavirivao po zadnjim sobama internet provajdera, sigurno se seća gomile kutija i fioka (serveri, storidž), a naročito kilometara kablova koji su isprepletani i uvezani tako da ih niko ne može razmrsiti. Svi ovi uređaji emituju mnogo toplote, pa je za njihov normalan rad potrebno ozbiljno hlađenje ovih prostorija (neke procene kažu da oko 70 odsto novca koji se daje za održavanje sistema ode na hlađenje). Ono što Gradvel tvrdi da je postigao zamenom gomile stare opreme za nekoliko HP-ovih servera i drugih uređaja je najpre smanjenje troškova održavanja sistema: ulaganje se isplatilo za šest meseci, broj kablova smanjen je za 90 odsto i sveden je na 14, račun za struju drastično je smanjen – za 3300 funti, a kompletna zamena infrastrukture obavljena je izuzetno brzo, bez štete po korisnike. Konkretno, od tada se nije dogodio nijedan prekid telefonske komunikacije, prihod je te godine uvećan za 60 odsto, ušteda na radnoj snazi koja je umesto na sređivanje sistema i "gašenje požara" iskorišćena za vrednije stvari je 50.000 funti. "Ranije smo morali da dopunjavamo opremu svakih šest meseci, a ova će nam potrajati nekoliko godina, a nadogradnju ćemo ovog puta moći da izvedemo bez onolikog stresa", dodaje Piter Gradvel.

Ovo je jedna od priča o uspehu u IT industriji, neke govore o zaradi preko noći, neke o pametnim odlukama, neke o višedecenijskom mukotrpnom radu. Ma šta ko mislio o njima, suština svih je ono što IT kompanije konstantno ponavljaju: informacione tehnologije u XXI veku nisu trošak, već ulaganje.