"E, vidiš, ova glumica je počela ovako – gola u reci! A sad je najpoznatija zvezda Holivuda, čuvena Hedi Lamar. Najbogatija zvezda u svetu filmske umetnosti! Ima dve kuće sa bazenima, ima pet automobila ručne izrade a sa dolarima i sa zlatom ne zna šta će! Ali, nije se lažno stidela", glasi čuveni Đenkin monolog iz filma Maratonci trče počasni krug koji je učinio da jedva da ima neko na prostoru nekadašnje Jugoslavije a da nije čuo za Hedi Lamar, iako je malo ko gledao njene filmove s obzirom na to da je poslednji snimila 1958. godine.

Judenplac, mali četvrtasti trg u centru Beča, krije drugu zgradu Jevrejskog muzeja u kojoj će do 8. novembra, do kad bi trebalo da se otvore i granice, trajati izložba "Lady Bluetooth: Hedy Lamarr".

EKSTAZA i SISSY

Rođena kao Hedvig Eva Marija Kisler u Beču na početku Velikog rata 9. novembra 1914, Hedi je bila jedinica u porodici bogatog jevrejskog bankara poreklom iz Lavova u današnjoj Ukrajini i pijanistkinje, Jevrejke iz Budimpešte. Kao i mnogi bogati Jevreji u Beču tog vremena asimilovani u austrijski kulturni model, roditelji su odgajali Hedi u tamošnjem duhu. U intervjuu koji posetioci izložbe mogu da preslušaju, njen sin Entoni Loder govori o sećanjima na svoju baku koja je uoči Anšlusa emigrirala u SAD i o austrijskim jelima koja mu je pravila, ali i da mu nikad nije pričala o njihovom jevrejskom poreklu.

Pripadnica bečke visoke klase, Hedi je zime provodila na skijanjima, leta na jezerima. Kao devojčica, bila je fascinirana svetom pozorišta i filma, sa 12 godina pobedila je na takmičenju lepote. U 16. godini dobila je prvu ulogu, u austrijsko-nemačkoj komediji Novac na ulici.

Slavni producent i reditelj Maks Rajnhard angažovao ju je u jednoj pozorišnoj predstavi i oduševio se njenom "erotskom inteligencijom", kako bi to rekao Krleža, i poveo je sa sobom u Berlin. U 18. godini igrala u češkom erotskom filmu Ekstaza (1933). Film je u isto vreme postao i slavan i ozloglašen, širom Evrope slavljen, ali i zabranjen u konzervativnim SAD i tada već nacističkoj Nemačkoj!

U vreme dok je igrala austrijsku caricu Elizabetu, suprugu cara Franje Josifa, u predstavi Sissy, Hedi je upoznala 15 godina starijeg Fridriha Mandla, u to vreme najvećeg proizvođača oružja u Austriji i trećeg bogataša u zemlji. Iako su njeni roditelji bili protiv braka zbog Mandlovih veza sa Benitom Musolinijem i Adolfom Hitlerom, tvrdoglava Hedi je ipak rekla – da. Kako je kasnije navela u svojoj biografiji Ekstaza i ja, Hedi je vrlo brzo shvatila da u njihovom zamku Švarcenau na granici sa Češkom živi kao u zlatnom kavezu, pošto je Mandl na svoju mladu suprugu gledao kao na trofej. "Odmah sam shvatila da neću moći da budem i glumica i supruga. On je bio apsolutni monarh u braku a ja – lutka, stvar, dragocenost koju je trebalo čuvati i držati pod ključem", pisala je o svom braku Hedi Lamar.

POSLEDNJI FILM I POSLEDNJI RAZVOD

Jedne noći 1937. stavila je na sebe sav nakit koji je imala – i pobegla u Pariz. Tu je upoznala jednog od najvećih filmadžija Holivuda – čuvenog Lujsa B. Majera, vlasnika MGM-a. Ponudio joj je ugovor od 125 dolara nedeljno, ali ga je ona odbila i sama kupila kartu na kruzeru "Normandija", istom onom kojim se Majer vraćao u Njujork. Kada je tokom plovidbe video kakav utisak Hedi ostavlja na muškarce na brodu, Majer je digao ponudu na u to vreme spektakularnih 500 dolara nedeljno – i holivudska zvezda je bila rođena. Nadenuo joj je prezime Lamar, kao omaž čuvenoj heroini nemog filma Barbari Lamar, koja je umrla mlada, deset godina ranije. Majer je promovisao Hedi kao "najlepšu ženu na svetu", verovao je da je ona nova Greta Garbo ili Marlena Ditrih, i već sledeće godine dobila je glavnu ulogu u filmu Alžir. "Ljudi su uzdisali u bioskopu svaki put kada bi se ona pojavila na ekranu. Njena lepota je bukvalno oduzimala dah", ispričao je novinaru jedan od gledalaca tog filma.

Iz prostorije koja na izložbi opisuje ovu, prvu fazu karijere Hedi Lamar, prelazi se u drugu, u priču o njenim narednim brakovima (bilo ih je ukupno šest), usponima i padovima ali i karijeri izumiteljke. Dok je sa prvim mužem, fabrikantom oružja, odlazila na sastanke i konferencije, Hedi se sretala sa brojnim naučnicima iz ove oblasti i zainteresovala se za teme tehnoloških inovacija. Tokom Drugog svetskog rata viđala se sa sjajnim Hauardom Hjuzom i nagovorila ga da dizajn svojih aviona učini više aerodinamičnim, pokazujući mu fotografije najbržih riba i ptica iz prirode. Zajedno sa pijanistom Džordžom Antajlom registrovala je patent – neku ranu verziju današnjih "blutut talasa".

Nakon poslednjeg filma The Female Animal (1958) Hedi je potpisala još jedan ugovor, međutim, snimanje horora Zamisli mamu mrtvu 1966. napustila je usled nervnog rastrojstva, pa je njenu ulogu dobila Za Za Gabor.

Godinu dana ranije Hedi se razvela po šesti i poslednji put, zakoračivši u 35 godina dug period samoće. U jednom od dva intervjua sa kraja šezdesetih, koji je pokazan na izložbi, Hedi govori kako je shvatila da Amerika nije za nju, da su tamo ljudi hladni i proračunati i kako želi da se vrati u Austriju gde pripada. To se ipak nije desilo. Poslednje decenije života, komunicirala je sa spoljnim svetom, pa i sa svojom decom, isključivo putem telefona, jer nije mogla da podnese činjenicu da više nije "najlepša žena sveta". Taj period obeležila su i dva bizarna incidenta. Hapšena je zbog krađe u prodavnicama, poslednji put na Floridi kada je uhvaćena sa ukradenim laksativima i kapima za oči u vrednosti od 21.48 dolara.

Umrla je u osamdeset petoj, potpuno sama na Floridi 2000. godine. Njen sin Entoni Loder prosuo je pepeo Hedi Lamar u Bečkoj šumi, kako je to glumica izričito u oporuci navela.

U obliku jevrejskih noseva

Kontroverzni austrijski biznismen Martin Šlaf (66), čuven po trgovini sa DDR pre 1989. i radom za Štazi, nama poznat po biznis-kombinacijama sa Bogoljubom Karićem oko Mobtela, napravio je veliku kolekciju antisemitskih suvenira iz centralne i istočne Evrope, među kojima su najbizarniji štapovi sa drškama u obliku "jevrejskog nosa" i pepeljare u obliku ‘jevrejske glave". Deo te kolekcije Šlaf je donirao Jevrejskom muzeju, a u video-intervjuu koji se može pogledati pored eksponata ispričao je kako je kod jednog antikvara u Jerusalimu slučajno video rezglednicu iz Karlsbada sa početka 20. veka sa karikaturom na kojoj su prikazana četvorica Jevreja u "zavereničkoj pozi". Antikvar mu je ispričao kako je na slične stvari nailazio po starinarnicama širom centralne i istočne Evrope. Posebno je bizarno što su štapove sa drškom u obliku "jevrejskog nosa" koristila bečka gospoda u doba najvećeg procvata grada, početkom 20. veka.