Kad je prošle nedelje na Beograd napadao sneg, zavejao je i strmu, kamenom popločanu ulicu Miloša Savčića na Dedinju, učinivši je gotovo neprohodnom za obična vozila i obične ljude. Međutim, svim onim skupim i jakim automobilima, džipovima i crnim audijima, koji su se prošlog četvrtka uveče parkirali uz ogradu rezidencije britanskog ambasadora, sneg nije mogao ništa.

Gosti ambasadora Stivena Vordsvorta, uglavnom deo one privredne i društvene elite koja u Srbiji donosi odluke, okupili su se po snežnoj mećavi ne zbog rođendana engleske kraljice ili kakve druge proslave za navodne gradske moćnike, već da prisustvuju potpisivanju sporazuma između ambasade Velike Britanije i kompanije EFT grupa.

Tim ne baš uobičajenim gestom društvene odgovornosti u oblasti obrazovanja, ovo preduzeće se kao kosponzor uključilo u tradicionalni britanski program Čivning (Chevening) za stipendiranje nadarenih postdiplomaca koji iz zemalja poput Srbije odlaze u Ujedinjeno Kraljevstvo na studije i usavršavanje.

"Pozivamo vas da pratite primer kompanije EFT", okupljenim sivim sakoima obratio se domaćin, ambasador Vordsvort, koji je objasnio kako je dogovor o podršci postignut sa lakoćom i na inicijativu EFT-a, najavljujući da će tokom prijema juriti i ostale goste sa papirom za nove ugovore.

Mada je Energy Financing Team (EFT) britanska kompanija za trgovinu električnom energijom i investicije u energetiku, ona je tesno povezana sa našim krajem sveta, pa ju je i sam ambasador omaškom u govoru označio kao "lokalno preduzeće". U Srbiji poznata pre svega po svom većinskom vlasniku Vuku Hamoviću, EFT kao najveći igrač na Balkanu, trguje strujom u većini zemalja okruženja.

"Za nas je edukacija od ogromnog značaja", rekao je Stiven Naj, potpredsednik EFT-a, dodajući da je ulaganje u obrazovanje dugoročno najkorisnije za "zajednicu u kojoj se posluje". "Ideja je postala stvarnost", nadovezao se Endru Glas, direktor Britanskog saveta, organizacije koja je u Beogradu poznata po nizu manifestacija u oblasti nauke i kulture, a koja pomaže kandidatima da prođu vrlo zahtevan proces izbora stipendista.

Čivning program stipendija za postdiplomske studije, koji je dobio naziv po dvorcu u kome je sedište britanskog ministra spoljnih poslova, postoji od 1983. godine. Stipendiju godišnje dobije oko 2500 mladih uspešnih ljudi iz celog sveta, koji se nakon studija u Britaniji vraćaju u svoje zemlje da "pruže doprinos razvoju".

Tokom poslednjih petnaest godina, iz Srbije je kroz ovaj program prošlo oko 130 ljudi, među kojima su brojni veoma uspešni pravnici, ekonomisti, politikolozi, novinari, kao i lekari i stručnjaci iz prirodnih nauka. Uključivanjem EFT grupe u program, stipendija će porasti i po iznosima i po broju dobitnika iz Srbije, kojih je do sada bilo desetak godišnje.

"Nama je posebno drago što je neko iz korporativnog sektora spoznao značaj Čivning ideje i doprineo njenom daljem razvoju", kaže za "Vreme" Vladimir Jelačić iz Čivning društva Srbije, dodajući da "privredi jedne države, sistemskom unapređenju njenih institucija, pa time i prostora na kome korporacije deluju, najviše mogu doprineti upravo obrazovani ljudi".

Danas direktor kontrolinga u kabinetu guvernera Narodne banke Srbije, angažovan na uspostavljanju funkcije praćenja finansijske stabilnosti, Vladimir Jelačić je u akademskoj 2006/2007. i sam bio stipendista u Čivning programu. Tom prilikom je, ostvarivši nameru da ode u centar bankarskih dešavanja, studirao LLM pravo finansija i bankarstva na Queen Mary koledžu Londonskog univerziteta.

Tokom boravka u Londonu nije morao da brine o školarini, dok su mu i troškovi života bili adekvatno pokriveni iznosom stipendije, što je posebna prednost ovog programa. Za stipendiju je konkurisao dok je bio pripravnik u Narodnoj banci Srbije, kao talentovan momak koji bi, poput mnogih njemu sličnih, da nije bilo odlaska u UK, verovatno decenijama čekao da dođe do rukovodećeg položaja.

"Čivning je svakako prekretnica u mojoj karijeri", kaže Jelačić i dodaje da Čivning traži posvećene ljude, ljude sa jasnom vizijom svoje karijere i svešću o doprinosu koji mogu pružiti svom širem okruženju. "Proces odabira je tako postavljen i čini mi se da je upravo moja snažna želja da postanem nosilac modernih trendova u Srbiji koju sam preslikao u pristupne eseje bila ono što je presudilo da stanem pred finalnu komisiju i na kraju dobijem stipendiju", smatra Jelačić.

"Kao Čivning stipendisti u Londonu, bilo mi je otvoreno više vrata nego običnom studentu na razmeni, jer je stipendija neka vrsta počasne legitimacije na koju se gleda sa poštovanjem", objašnjava, dodajući da se znanja stečena u UK vrlo uspešno primenjuju i u Srbiji, ali da se još uvek sporo usvajaju profesionalne vrednosti, kao uslov razvoja jedne države u širem smislu. "Mislim da je upravo Čivning jedan od kanala transmisije tih vrednosti", veruje Jelačić.

Među njih spada i finansijska podrška za školovanje onih talentovanih pojedinaca koji su danas pripravnici, a u budućnosti bi mogli doći na korak od rukovodeće elite. Njeni sadašnji predstavnici su na prijemu u ambasadi stoički odslušali govorancije o stipendiji, da bi, ko što uvek čine, radosno prionuli na donekle glamuroznu zakusku i razgovore o tekućim poslovima i tekućim kombinacijama, ne hajući u njima preko mere za sve one obične ljude koji, sa druge strane snežne mećave, polugladni strepe od raznovrsnih posledica njihove "stručnosti".

Ovu srpsku takozvanu biznis atmosferu na britanskoj teritoriji malčice je razmrdao samo ambasadorov pas, ali je i on uskoro odšetao, dostojanstveno mašući repom pred slikom engleske kraljice iz mlađih dana. Sam ambasador se, kako i priliči njenom diplomati, samo šalio kad je rekao da će nekom od gostiju iz domaće privrede ponuditi da se, sledeći primer srpsko-britanskog EFT-a, pridruži u stipendiranju mladih talenata.