Samo što je, prošle nedelje, promovisan duvan-čvarak, kao najveći brend, i zaštitni znak, Valjevsko SNS, i pripadajuće, rukovodstvo nastavlja da razvija tikvijada razvoj i potencijale. Tako, ove nedelje, u Pričeviću, bliže poznatom po jagnjećem i prasećem pečenju, održan Prvi festival ovaca, koji je, u stvari, Jedanaesta ovčarska izložba. Izložba imala sve po programu, smotru i ocenjivanje, otvaranje, kulturno-umetnički program, proglašenje pobednika i dodelu nagrada…

NEKA VOZ JURI: Mesto dešavanja, Osnovna škola "Ilija Birčanin" u Pričeviću. Iza škole bina, natpis "Festival jagnjećeg pečenja", velika, dupla šatra, muzika, sa dve harmonike, u pogonu, mlađe žensko, sapete zadnjice, umetnički, kroz nos, razvezlo, "Sve devojke njega žele, a on gleda samo mene"… Samo čini "Diko, dilberče"… Posred zaravni, iza škole, drveni boksovi sa ovce i ovnovi, do rečice Obnice beli čadori, ispred kojih dimi i puši, okreću se jaganjci na ražnju. Tu i gdekoji kotlić sa gulašom, na kraju reda, sa ti jaganjci na ražnju, oronula zgradica, biće školski WC, sa troja otvorena vrata, na kojoj četiri puta piše NE RADI! I pored toga, svi išli da se olakšaju u Ne radi toalet. Kroz sve to vrće se, pravi krugove, fijaker sa dva, neka bude dorata.

Sa ulazne strane u školu "prodajna izložba", ima rakija, ima med, kruške, ajvar, kupinovo vino, i ima cveće u saksije. Još ima licidarska srca, lizalice, štand "Čili Vili", gde mali golići sa mreže, puno velikog i veštačkog cveća, do njih posada sa muziku, repertoar isključivo izvorni.

Pozadi škole, uza zid, naspram sa ovnovi boksovi, takorekuć VIP šatrica, reporter uze kafu, pride rakijicu, taman se okrepio, iza ćoška banu najviše Valjevsko SNS, i pripadajuće, rukovodstvo, na čelu sa gospodin SNS gradonačelnik, koji je promenio više partija, udruženja i grupa građana dok nije ubo ‘de mu je mesto.

Ona dupla šatra se utiša, do bine, pored stočić sa zlatni plastika pehari, stade orkestar, gradonačelniku obukoše pirgavi džemper sa veliku dugmad, orkestar dade jednu numeru, na binu, u narodnom odelu, izađe narodni pesnik iz Osečine slavne, Zoran Ninić. Progovori pesnik: Gosti i zvanice/ Dobro došli kraj reke Obnice/ Na izložbu sjeničkih ovaca/ Ovaca i mladih jaganjaca/ Izložba je vrlo važna/ Zato što je regionalna/ I što ovca rodom iz Sjenice/ mirno pase kraj reke Obnice/ Nek’ žubori rečica Obnica/ Nek’ je više mladih čobanica/ I čobana iz raznih krajeva/ Neka krene pruga iz Valjeva/ Neka voz juri do grada Loznice/ Kraj čobana, i reke Obnice! Prisutni dadoše aplauz, jednom se ote, Dobar, ljucki!

Javi se voditeljka, Dobro došli na 11. Regionalnu ovčarsku izložbu, nismo mogli zamisliti bolju dobrodošlicu, nego onu koju smo čuli i videli. Pa voditeljka opriča o mestu Pričeviću, da se u ovom kraju uzgaja 2000 ovaca, što nije mnogo, a nije ni malo. Još reče da je reč o sjeničkoj pramenki, i reče da je čovek pripitomio ovcu pre 10.000 godina, i to ne slučajno, jer se od ovce ni papak ne baca.

Voditeljka najavi gospodina Gradonačelnika, koji održa najbolji govor u istoriji ovce: Poštovani prijatelji, dragi gosti, koji ste došli danas na ovu prvu manifestaciju koja ima ambiciju da bude tradicionalna, i da bude broj jedan u Srbiji. Želim vam pre svega dobro zdravlje, i ugodnu zabavu, naravno, zahvaljujem i ljudima iz Doma zdravlja, koji su organizovali besplatne preglede za sve one koji nemaju zdravstveno osiguranje. Imamo ambiciju da forsiramo proizvodnju hrane, pogotovu u sklopu novih političkih aktivnosti, nakon posete predsednika Turske, gde Sjenica jeste ispred nas, ali smo sigurni da vrlo brzo možemo da dostignemo Sjenicu, i na toj osnovi uposlimo naš narod. Neka manifestacija počne!

VRH EVROPE: Sa bine krenu folklor kolce, fijaker sa dorati nastavi da kruži, od čadora sa jaganjcima je dimilo, bini se primače narodni pesnik Srba, još pri inspiraciji SNS Gradonačelnik dade za Gradski portal izjavu za svaku radost: Obavestili smo i Kabinet Predsednika o ovoj manifestaciji, i imamo uverenja da će već sledeće godine predsednik Republike Aleksandar Vučić doći da bude naš gost i da otvori manifestaciju!

Nastavi se folklor, nastupiše školska deca, narodni pesnik Srba je pored bine nudio svoju umetnost, no, ne dobio šansu, jaka konkurencija. Kad ne dobio šansu za javni nastup, evo pesnika Srbe u novine, pesma sa dva papirića: Zjali mala na vrh sela moga/ Razgolitna, bosonoga/ Oće ona, sve joj bilo pusto/ Da menjamo ljubavno iskustvo/ Evo mene, delije i dase/ Pored vatre pečem prase/ Neću strasti, njena htenja/ Više volim da krkam pečenja…

Reporter se pridruži TV ekipama koje su ‘vatale dim iznad jaganjaca, uze zabeleži šta ima veli stamen brka sa crnu šajkaču, koji je, sa ortak Moša, poslovo oko dva jagnjeta. Brku okretoše kameri, Znate šta mogu da vas kažem, šta je najbolje, znači, jagnje domaće, koje se nalazi u pašnjacima, oborima, livadama, koje pase travu, prirodnu, iz našeg kraja, to je kvalitet, ovca koja je iz naših krajeva, to je najlepše, od toga se lepe prsti. Danas smo došli ovde, imamo dvoje jagnjadi, iškolovo sam se za pečenje, iškolovo sam se za spremanje gulaša, paprikaša, čvaraka, sve je to provereno, svuda se čulo šta se dešava, prvo mesto, drugo mesto, i sve ostalo, zove se Mića Kojić. Od svog jagnjeta ustade Moša, i čestita Mići.

Od šatre, samo za gospodina koji je uspeo u životu, krenu "Mujo kuje konja po mesecu", narod se samo gužv’o između ovce boksova, bi i slikanje opštinskih službenica sa starijim ovnom, bina je terala sa kulturom. Gospodin koji ima vodenicu na Obnici dade voditeljki ‘artiju da ga najavi. Ova iščita: Imam čast i zadovoljstvo da sada predstavim čuvenog vodeničara "Đedine vodenice", koji je svojim radom, gde se posluje na poverenje i poštenje, podigo nivo Valjevskog kraja i Srbije na sam vrh Evrope. Gde je jedan novinar u svom tekstu napiso, Selo Pričević, kao Švajcarska! On će vam sada pročitati stihove posvećene današnjoj manifestaciji. Ove stihove napisao je poznati pesnik Zoran Ninić iz Osečine. Stihove govori biser Zapadne Srbije, vodeničar Dragan Živanović "Dalipagić". I vodeničar pročita stihove posvećene Ovoj manifestaciji.

Pod VIP šatricom je bilo piva, a bilo i rakije. I razgovora bilo, bivši SPS poslanik iz ovog kraja sve upita, Ljudi, jeste li zadovoljni, replicira mu gospodin koga zovu Vojvoda, reče da citira vladiku Nikolaja, pa značajno probesedi, Bože, sve mi možeš uzeti, samo mi dušu ne možeš uzeti! Od šatre krenu "Svilen konac", jedan, sa majicom "Festival jagnjećeg pečenja", uze raspoređuje, i briše, pehare koji su bili na stočiću do bine.

Javi se član žirija, gospodin dr Vujić, povelika brada, gunj, šajkača, reče o ovcama, i reče, Zahvaljujući svevišnjem bogu, ima dosta naroda, jedan aplauz za sve koje sam spomenuo… Čestitam onima koji su nagrađeni, još više onima koji nisu, imamo dobru perspektivu, manifestacija je uspela, da se zahvalim svima koji su došli, koji su se angažovali, za boksove za ovce, veliki doprinos koji su dali ovde, da ne dužim, hvala svima koji su došli, zato što je ovde fino, gunj sam pregrnuo da mi bude još toplije, jer se toplo osećam…

Pročitaše ko dobio nagradu za mlađeg ovna, ko za starijeg, ko za pečeno jagnje, od ovce gulaš, bi kolektivno, sa izglancani žuti pehari, slikanje, član žirija dr Vujić, odgrnu gunj, završno reče, Ovim smo završili, koji su ovde prisustvovali, i koji su nagrađeni, želim puno sreće onima koji nisu nagrađeni… Odvrnu se ono Diko, dilberče, mlado žensko od duple šatre, instrumenti pored pečenih jaganjaca udariše u basove.