Kao lekar koji je svakodnevno u praksi i kao predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije koji je u kontaktu sa lekarima širom Srbije, moram da iznesem i neka svoja zapažanja u vezi sa člankom "Prodavanje bolesti" u "Vremenu" od 15. oktobra 2009. godine, odnosno tekstom koji potpisuje Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO-a. Teško je ne složiti se u principu sa gospođom Vukajlović. Aktivnost i pritisak farmaceutske industrije jeste ogroman, ali isto tako je istina da smo svi mi, a ne samo lekari, izloženi ogromnom pritisku svih mogućih industrija. Svakodnevno nas bombarduju svim i svačim. Život je jednostavno postao marketing.

Ali ono što je meni zasmetalo to je pre svega naslov teksta "Prodavanje bolesti".

Bez obzira na to što je on preuzet iz naslova knjige kanadskih autora Mojnihan i Caselas, on nepogrešivo asocira da smo mi lekari oni koji se bave time. Pored raznih optužbi koje stižu upravo iz RZZO-a o krađi lekova receptima, teškim zloupotrebama Fonda, krađi organa, dece, ubijanja pacijenata i slično, evo nas ponovo na naslovnim stranama.

Drugo, tekst je tako koncipiran, iako verujem u dobroj nameri, kao da su lekari bića subkortikalnog nivoa koja nisu u stanju da samostalno razmišljaju i zaključuju, već može da im se servira bilo šta i da se sa njima apsolutno manipuliše. Dovoljno je samo ponuditi lekaru i sve je završeno. Bez obzira na puno tačnih stvari u tekstu to ipak nije globalna slika lekara u Srbiji.

Lekari su opterećeni svakodnevnim i svakonoćnim veoma odgovornim i stresnim poslom, a u isto vreme preopterećeni zahtevima, propisima, naredbama i pretnjama tog istog fonda. Lekari su time duboko nezadovoljni, ali oni nisu ti koji kreiraju zdravstvenu politiku i zakone. Direktorka RZZO-a jeste na neki način u vlasti, jeste na toj strani. Vlast, zakonodavac, RZZO, što bi značilo i ona, ne samo lično već kao funkcija, jeste ta koja može ovu pojavu barem svesti u neke prihvatljivije okvire.

Razmotrite da li je "švedski model" moguć i kod nas. Smestite Kontinuiranu medicinsku edukaciju (KME) u okvire Lekarske komore koja i daje licence i propišite način kako se sprovodi, ko je sprovodi, da li je predavanje promotivno, sponzorisano, plaćeno i slično.

Suzite prostor sponzorisanju edukacije od strane farmaceutskih firmi time što će se primenjivati zakonska obaveza poslodavca da plaća edukaciju svojih zaposlenih, što se u praksi izuzetno retko primenjuje.

To je ono što bi zakonodavac, Ministarstvo zdravlja i Fond, mogli da učine, a time bi i nama lekarima u tom smislu bilo lakše. Sada sa jedne strane imamo Ministarstvo zdravlja i Fond koji traže, zahtevaju, prete, a sa druge strane farmaceutsku industriju koja samo nudi. Razmislite o tome, gospodo!

Mi nismo dve strane, pogotovu dve suprotstavljene strane. Morali bismo biti na istom zadatku, a to je zaštita zdravlje naših pacijenata. Samo svako u svom delokrugu rada.

Tu apsolutno mora imati mesta i farmaceutska industrija. Samo neka svako radi svoj deo posla.