Za razliku od digitalizacije televizije, koja je u Evropi pa i u Srbiji precizno isplanirana, u oblasti digitalizacije radija ne postoji opšteprihvaćen stav, strategija, opredeljenje o načinu na koji će ovaj posao biti obavljen, koja će vrsta digitalnog signala biti u etru, niti o rokovima koji treba da budu ispoštovani. Pominje se okvirno 2017. godina. U pojedinim evropskim zemljama radio je već digitalizovan (DAB, DAB+, DRM itd.), kao i u Sjedinjenim Američkim Državama (HD radio), i u delovima drugih kontinenata, ali su primenjeni veoma različiti sistemi za emitovanje.

Jedan od najvećih, najskupljih i najdugotrajnijih a, pre svega, prioritetnih poslova vezanih za ovaj proces u Radio Beogradu, kao i u sličnim jednako starim i velikim radio stanicama, biće digitalizacija zvučnog arhiva. Osim govorne i muzičke arhive tu je i velika novinska dokumentacija, koju, iako nije digitalizovana već je u papirnom obliku, zbog njenog bogatstva često koriste Televizija Beograd i drugi mediji. Digitalizacija te novinske dokumentacije, kako objašnjava Milan Orlić, tehnički direktor Radio Beograda, ogroman je posao: treba skenirati svaki list papira i uneti metapodatke koji opisuju dokument, zahvaljujući kojima on postaje pretraživ. Taj proces još nije započet, ali je zato – bar pomalo – počelo da se radi na spasavanju audio arhiva.

Naime, ovaj arhiv smešten je u podrumu zgrade Radio Beograda, i uslovi koji tu vladaju – temperatura i vlaga pre svega – nepovoljno utiču na njegovo stanje. Cilj je da jednog dana, verovatno kroz više decenija, svaki od tih dokumenata – a radi se o oko 100.000 sati materijala na studijskim trakama, LP pločama i pločama na 78 obrtaja na kojima su izuzetno stari i dragoceni snimci – bude prebačen u digitalni oblik i smešten na hard diskove velikih kapaciteta. Svaki digitalizovani audio zapis mora da prati veliki broj podataka (metadata) jer bi bez njih bilo nemoguće pretraživanje po raznim kriterijumima kao i trenutno pronalaženje željenog snimka. Odatle bi se, kaže Orlić, mnogo brže i lakše dolazilo do fajlova.

"Traka ima svoj vek. Posedujemo snimke stare po 60 ili 65 godina, koji su zbog toga, a i neadekvatnih mikroklimatskih uslova, podložni propadanju. Zato smo počeli da sadržaj traka koje su u najkritičnijem stanju prebacujemo na kompakt diskove", dodaje Orlić. Na Radio Beogradu izračunali su da bi digitalizacija arhiva, ukoliko bi na njoj radilo četvoro ili šestoro ljudi u jednoj smeni, mogla da potraje i do 10 godina. "Da bi se sve ovo uradilo, pored znanja i rada potrebna su i znatna finansijska sredstva, koje naša kuća u ovom trenutku nema."

U arhivi se nalaze hiljade izuzetno vrednih dokumenata. Orlić kao primer navodi snimak Miloša Crnjanskog kako recituje Lament nad Beogradom ili govor Ive Andrića na dodeli Nobelove nagrade 1961. godine. Nedavno su slušaoci Radio Beograda, baš u jednoj emisiji o digitalizaciji, mogli da čuju kako se u Srbiji izveštavalo o prvim čovekovim koracima na Mesecu i druge jednako stare i dragocene zapise. Zbog toga će Radio Beograd, kao i sve druge velike evropske radio stanice, u nekom trenutku svoj arhiv ponuditi na internetu gde će dokumenti moći uz naknadu da se kupe i preuzmu.

No, digitalizacija arhiva, koliko god da je velik i važan posao, daleko od toga da je jedini. Kako Orlić objašnjava, osnovni preduslov za "digitalizovani" rad je savremeni kompjuterski sistem za pripremu i emitovanje programa, kakav Radio Beograd poseduje već pet godina. Na njemu se pripremaju i montiraju radio emisije i prave plej-liste za sve programe Radio Beograda. U tom sistemu novinari sami montiraju svoje priloge koje su snimili reporterskim digitalnim uređajima na terenu i prosleđuju ih na odgovarajuće adrese u kući. Radio Beograd poseduje, kako Orlić ističe, i najsavremenija digitalna tonska reportažna kola kojima može da realizuje kvalitetno svaki programski zadatak na terenu. Radio Beograd u svojim studijima snima dramski program, narodne orkestre, džez orkestar, dečiji hor Kolibri, a u režiji na Kolarcu simfonijski orkestar i hor kao i kamerne sastave… Pripremljen program stiže do velike režije (Mastera) i režija za emitovanje, odakle se signal usmerava digitalnim vezama do terminala, pa do predajnika (koji su još uvek analogni i takvi će ostati još neko vreme).

Radio Beograd, prema Orlićevim rečima, već ima dosta digitalizovanih segmenata, ali za slušaoce je ipak najvažnije šta će zahvaljujući digitalizaciji biti u etru. "Kada kažemo digitalizacija radija, pod tim ne podrazumevamo da se ono što sada emitujemo na FM talasima samo prebaci u digitalni oblik. Uz taj program slušaoci će imati mogućnost na novim aparatima da dobiju i brojne druge podatke koji jesu ili nisu vezani za program: sportske rezultate, vremensku prognozu, fotografije, video klipove, izgled omota CD-a sa koga se muzika emituje, reklame…", navodi Orlić. "O tome će se mnogo razmišljati prilikom kreiranja novog programa."

Slušaoci najverovatnije neće osetiti drastične razlike u kvalitetu zvuka, ali će imati bolji prijem signala. To će posebno primetiti oni koji radio slušaju u kolima. S druge strane, mogu da očekuju još kvalitetniji program koji bi trebalo da bude proizvod znatno olakšanog i ubrzanog rada, proizvoda digitalizacije.