Džek London je bio tema medija još dok je bio u majčinom stomaku. Naime, njegova majka (profesorka muzičkog i spiritualista, koja je bila ubeđena da kanališe duh poglavice Crnog Jastreba) Flora Velman pokušala je samoubistvo nakon što ju je njen partner astrolog Vilijam Čejni ucenio da abortira. Članak o Florinom neuspelom pokušaju samoubistva objavio je u "San Francisko kroniklu" 4. juna 1875, javnost je bila skandalizovana, a Flora se oporavila i 12. januara 1876. rodila Džona Grifita Čejnija zvanog Džek, koji je nakon što se udala za ratnog veterana Džona Londona uzeo njegovo prezime.

Lokalna bibliotekarka je malog Džeka intuitivno uputila da čita Kiplinga i Melvila. Kao što su ova dvojica iskoristili slikovite likove životinja iz prašume (Balu, Bagira, Kaa) ili morskih dubina (Mobi Dik), i London će svoje najupečatljivije priče čitaocima dočarati upravo preko likova pasa i vukova. Među njegovim obožavaocima bio je i vođa socijalističke revolucije Vladimir Iljič Lenjin, koji je dan pred smrt tražio da mu pročitaju Londonovu priču Ljubav prema životu o borbi za život iscrpljenog čoveka sa iscrpljenim vukom.

U četrnaestoj napušta školu zbog nemaštine. Da bi prehranio sebe i porodicu jer ostaje bez očuha, krade ostrige, lovi foke, radi u fabrici, ložionici, klošari, boksuje… Postaje ratni dopisnik iz Japana 1904. godine. Tela skladno izvajanog teškim radom, pokušava da bude slikarski model, ali ne uspeva. Žarko želi da se bavi muzikom, ali ni za to nema sredstava. Poput američke verzije Maksima Gorkog, opisuje život ljudi sa margine. Kad ga zbog verizma odbiju, pokušava da priču upakuje u palp SF ruho. Čita komunistički manifest i postaje oduševljen marksističkim idejama. Nastoji da u pričama preko Darvinove teorije evolucije spoji Ničeovu filozofiju o natčoveku sa Marksovom tezom da filozofi ne treba samo da kontempliraju svet već da ga korenito izmene. Za šest meseci izdavači mu odbijaju 44 priče. Počeo je da potpisuje svoja pisma sa Vaš za revoluciju spreman. Piše čoveku za kog veruje da mu je biološki otac, ali mu ovaj odgovara: Ja ne mogu nikako biti Vaš otac pošto sam impotentan. London potom kreće u poteru za svojim novim identitetom i za zlatom po promrzlom Klondajku i Jukonu, odakle će se vratiti sa samo četiri dolara i pun neprocenjivih priča o ljudima, psima i vukovima. Da li je čovek čoveku vuk kao što tvrdi Tomas Hobs, ili je čovek čoveku najveća svetinja kao što tvrdi Seneka, i koje su sve moguće kombinacije između?

Prvo piše priču Batard, o psu koji pobesni i ubije svog gospodara, a potom obrnutu varijantu o psu koji se vraća iz divljine da pomogne čoveku, Zov divljine (Call Of The Wild) 1903. godine. Ta knjiga postaje instant hit i kod publike i kod kritike, te Džek London preko noći postaje najpoznatiji i najplaćeniji pisac svoga doba. Usledile su brojne filmske adaptacije te knjige u narednih 117 godina. Prva, s bernardincom odgajanim od malih nogu za tu ulogu, bila je nema, iz 1923. godine. U drugoj crno-beloj iz 1935. igrali su Klark Gebl i Loreta Jang. Ova verzija je najmanje sledila Londonovu priču o prijateljstvu psa Baka i tragača za zlatom Džona Torntona. Pošto glavni junak knjige Tornton na kraju pogine u napadu Indijanaca, to se Geblu koji ga tumači nije smelo dogoditi te ga vidimo živog i zdravog kako ašikuje sve do hepienda. Čarlton Heston, koji je 1972. tumačio isti ovaj lik, u svojoj pomami za zlatom (zarad koje ostavlja zgodnu zabavljačicu iz salona) doživi tragičan kraj od crvenokožaca, kojima na kraju Bak dolazi glave. Zatim je 1978. napravljena animirana parodija na ovaj roman What A Nightmare Charlie Brown sa Snupijem koji sanja da poput Londonovog Baka postaje vođa čopora na divljem severu. I japanski animatori ponudili su svoju verziju, Howl Buck. Ekranizacija iz 1997. s nedavno preminulim Rutgerom Hauerom najvernija je knjiškom predlošku.

Početkom devedesetih, nakon Oskarima ovenčanog filma Ples sa vukovima, stav o Indijancima postaje blagonakloniji, te u verziji iz 1992. godine sa Mijom Sarom jedan od njih Torntonu (ovde razmaženom emo tinejdžeru) pomaže da postane dostojan prerijski borac (i čak da nađeno zlato vrati u reku) pre nego što ga likvidira protivničko pleme Jihata.

U najnovijoj verziji, koja se upravo prikazuje u bioskopima, sa Harisonom Fordom kao Torntonom, zadržan je deo sa vraćanjem zlata u reku. Ono što je razlikuje od prethodnih je odsustvo scene opklade u kojoj Tornton tera Baka da vuče teške saonice za 1000 dolara, kao i Indijanaca: Torntona ubija belac pohlepno, pomahnitali tragač za zlatom. Bak je u ovoj verziji digitalizovan. Kad su novinari pitali Harisona Forda o tome, odgovorio je da je na setu bio čovek umesto psa i da mu je na početku bilo šašavo što čačka iza uveta čoveka a ne psa. Odnos Torntona i Baka je vredan pažnje. Scene u kojima mu Bak donosi usnu harmoniku koju je ovaj usput ispustio, ili mu skriva flašu alkohola da je ne bi opijao za izgubljenim sinom.

Na beogradskoj premijeri Zova divljine jedna crnokosa devojčica iz publike plesala je razdragano uz kantri muziku odjavne špice, ispuštajući krik kojim se Bak doziva sa svojom vučicom. Džek London bi sigurno bio ponosan koliko joj se svideo njegov svet, iz izmaštan puke muke.