“Tridesete su ubrzale amerikanizaciju Evrope, pa i srpskog društva. Imajući jednu od najboljih avio-kompanija u Evropi i dobre veze sa svojom emigracijom u Americi, Srbi su na dnevnom nivou redovno pratili američke filmove, evropska izdanja američkih novina, džez ploče i koncerte, stripove, prenosili vesti iz svih kutkova Sjedinjenih Država. Simbolički trenutak modernizacije je bio u oktobru 1934. kada glavni balkanski dnevni list Politika donosi uz veliku pompu američku kriminalističku seriju u stripu Detektiv Iks–9 velikana popularne kulture, pisca Dešajela Hemeta (Malteški soko) i crtača Aleksa Rejmonda”.

Ovim rečima Zoran Stefanović opisuje momenat u kom započinje zlatno doba srpskog stripa. Upravo je Stefanović autor multimedijalne izložbe Od Nevena do Betmena o tri veka srpskog stripa, retrospektivu, sa akcentom na srpski strip u evropskom i svetskom kontekstu.

Izložba Od Nevena do Betmena deo je velikog finala “Evropske prestonice kulture” (EPK), a u okviru poslednjeg programskog luka “Druga? Evropa”. Otvara se 21. oktobra u novosadskom Distriktu u Radionici i traje do 30. oktobra. Učesnici izložbe, eminentni svetski, evropski, regionalni i domaći stručnjaci iz oblasti stripa, pretvoriće Novi Sad i u centar devete umetnosti.

“Više od dvadeset autora iz raznih oblasti učestvovalo je u kreiranju vizuelnog i multimedijalnog materijala, kategorizaciji i adaptaciji obimne arhivske građe i na kraju postavke”, objašnjava dizajner izložbe Đula Šanta i najavljuje da je “na izložbi prikazano više od hiljadu radova domaćih majstora stripa, što celih tabli, što detalja stripova, ilustracija i animiranih sekvenci. Želeli smo da prikažemo da je strip segment kulture u kojem smo nesumnjivo uvek bili deo dinamičnog sveta u svakoj epohi. Cilj izložbe je da se fenomen domaćeg stripa i ogroman kvalitet i potencijal koji poseduje predstavi publici i da joj pruži uvid u povezanost stripa sa drugim umetničkim formama. Zato njen sadržaj balansira između prezentacije radova odabranih autora stripa, do edukativno orijentisanih celina postavke.”

Izložba Od Nevena do Betmena će osim pričom o istoriji stripa, predstaviti ovu umetnost pomoću njenih novih i malo poznatih izraza.

Strip i tapiserija su na prvi pogled nespojivi. Međutim, jedinstveni centar tapiserijske umetnosti u Srbiji i regionu “Atelje 61”, okupio je strip umetnike u želji da ljubiteljima umetničke tapiserije predstavi još jedan način izražavanja kroz obojenu strukturiranu nit. Izložba koja će biti otvorena 21. oktobra, u Distriktu u Radionici, Heroji svakodnevice, predstaviće dela iz Hrvatske, Crne Gore i Srbije.

“Specifičnost ove izložbe, a i samog projekta koji je obuhvatio i koloniju i izložbu, jeste što smo prvi put realizovali radove umetnika koji se isključivo bave stripom i omogućili im da se realizuju u drugačijem mediju. Očekujemo da će izložba imati odličnu komunikaciju sa mlađom publikom koja je gledala na tapiseriju kao nešto tradicionalno, a strip kao nešto što se reprodukuje u štampanom formatu”, rekao je direktor “Ateljea 61” Zoran Bulatović. “Atelje 61” je jedinstvena ustanova na ovim prostorima koja neguje umetničku tapiseriju i ova izložba je samo još jedan doprinos umetničkoj sceni Novog Sada i Srbije. “Izloženi radovi će podstaći mlade umetnike i sve one koji nisu razmišljali o stripu i tapiseriji da krenu tim putem jer će biti u mogućnosti da vide šta donosi ta sinergija kreativnog razmišljanja”, smatra Bulatović.

Da je srpski strip bio ravnopravni deo evrpskog pa i svetskog, dokazuje to što je Novosađanin Bane Kerc autor čuvene stripske heroime Cat Clow. Sada, u Novom Sadu, “Evropskoj prestonici kulture”, Cat Clow je dobila istoimenu pozorišnu adaptaciju i to u digitalnoj scenografiji, čiji je reditelj Holanđanin Majkl Helmerhorts. Premijera je zakazana za 22. oktobar u Pozorištu mladih, a predstava će se igrati tri dana za redom.

Reditelj Helmerhorst o predstavi kaže da je “vizuelno, ovo pozorišni prikaz serije stripova koju je Kerac smestio u bankrotiranu asfaltnu džunglu Njujorka 1980-ih. U scenariju, koji je napisan na engleskom ali kasnije preveden na srpski, akcenat je na stripovskoj ikonografiji koja se bavi ‘većim od života’ negativcima inspirisanim akcionim filmovima. Preporučio bih ovu pozorišnu predstavu kao šašavu imitaciju/parodiju/omaž i filmu noar i okretnom tempu stripa. Kercova ljubav prema hevi metalu rezultirala je trenucima žive muzike na sceni u kombinaciji sa bioskopskom pozadinom”.

Kao kruna “Evropske prestonice kulture” najavljeni su programi koji predstavljaju marginalizovane grupe, odnosno, drugačije, alternativne, buntovne, avangardne i nove izraze. Baš to, ali kroz jezik stripa, jeste i fokus projekta “Remix Comix – stripovi za nasleđe”. Cilj mu je da podstakne razvoj novih i inovativnih savremenih stripova, koji preispituju dominantne modele predstavljanja nasleđa, kako bi se time animirala i edukovala nova publika. U okviru ovog projekta predviđena je i strip konferenciju “Strip, nasleđe i savremena umetnost”, inače najznačajnija u regionu, od 28. do 30. oktobra u novosadskom Distriktu. Konferenciju će otvoriti poznata austrijska strip autorka Uli Lust.

Osim nje, na dvodnevnu konferenciju stižu i naučni istraživači iz Holandije Jasko Horsman i Matia Piters, umetnička kritičarka Džanan Marašligil, urednica platforme za vizuelno novinarstvo Drawing the Times Eva Hilhorst, kao i dramski umetnici i performeri Karolina Spaić i Sebo Baker, zatim urednik stripova Roel Denen iz Belgije, kustoskinja Lustr-festivala u Pragu Barbora Milerova, Barbara Egert iz Next Comics Festivala iz Linca u Austriji, David Šilter i Oskar Pavlovskis iz letonskog Festivala Kuš!, potom multimedijalni umetnik i ilustrator iz Japana Akinori Oiši, koji je već radio u Novom Sadu u okviru “Evropske prestonice kulture”. Domaću strip scenu predstavljaće Boris Stanić i Aleksandar Zograf sa kolegom iz Slovenije Blažom Vurnikom, kao i srpski strip crtač Mileta Poštić sa koleginicom Jelenom Bobić.

Projekat je počeo ovog junu, a trajaće do juna 2024. godine. Učesnici projekta su tri organizacija iz Srbije: Multimedijalni centar Led Art iz Novog Sada, Fondacija “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, Agencija Komunikart iz Pančeva, i Lustr Festival Ilustrace (Češka), Stichting Zid (Holandija) i Forum Ljubljana Zavod za umetniško in kulturno produkcijo (Slovenija). Projekat je podržao program Kreativna Evropa Evropske unije.

Tradicionalni “Novosadski strip vikend” u Distriktu, koji postoji više od 10 godina u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, biće posebni dodatak ove stripske nedelje “Evropske prestonice kulture”. Kao i dosad, biće to svojevrsni susret ljubitelja stripa uz berzu stripa, knjiga i ploča. Najavljeni su izložba stripa Dalibora Talajića Dnevnik Max von Fafnera, predstavljanje izdanja Život posle smrti Danila Miloševa Vostoka i drugi programi.