Formula 1
Oštra sezona
Nekim timovima je dosadilo čekanje da se vrate na sam vrh, nekim vozačima biološki sat poručuje – sad ili nikad, a neke novajlije, i timovi i vozači, spremaju se da iznenade
Mora da su se rivali dobrano uznemirili kada se test vozač Meklarena na predstavljanju novog bolida MP4-17 na stazi u Barseloni provezao "gasom do daske" gotovo pedeset krugova bez ikakvih problema. Poruka je bila jasna – prošlogodišnja tehnička nepouzdanost bolida je "voda ispod mosta". Nova šasija s boljom aerodinamikom, novi motor, lakši i snažniji i – nove Mišlenove gume! Novi je u timu i možda najtalentovaniji mladi vozač Kimi Raikonen, koji uz iskusnog Dejvida Kultarda treba da povrati staru slavu jednog od najtrofejnijih timova u Formuli 1.
"Prvi utisak o novom automobilu je odličan", izjavio je Dejvid Kultard. "Napravili smo značajan iskorak i ‘spakovali’ dobar bolid koji je brži i bolje izbalansiran od prošlogodišnjeg."
Dosta promena pretrpeo je i sam tim: zamenjeno je čak i pomoćno osoblje u boksovima. Najvažnije je ipak da je indisponiranog Hakinena zamenio perspektivni Kimi Raikonen, koji po svim procenama ima šampionske kvalitete.
"Nema vozača broj jedan, nema ni timskih naređenja", odgovorio je šef tima Ron Denis na pitanje da li će ove sezone favorizovati Škotlanđanina. "Takve stvari samo stvaraju podele i kvare atmosferu u timu jer ‘broj jedan’ odmah traži najbolje za sebe. Naređenja kod nas postaju aktuelna tek kad nam i matematika pokaže da jedan vozač ima šansu da osvoji titulu, a drugi ne."
DOVOLJNO BRZ: Već je prva trka pokazala da je tim na najboljem putu da se ozbiljno umeša u borbu za titulu i da je samo pitanje ko će od dvojice vozača skupiti više bodova. Raikonen je već uknjižio četiri, Kultard nesrećno odustao i sigurno neće zbog toga baciti koplje u trnje. Poznat kao vozač koji je na trkama u direktnom duelu obišao najviše rivala, Kultard na Šumaherovu opasku da Škotlanđanin "nema odakle da napabirči desetinke sekundi da bi bio brži od njega", hladnokrvno odgovara: "Ko kaže da mi trebaju dodatne desetinke, pa ja sam već dovoljno brz da ga pobedim!"
I ekipa Vilijams BMW je tokom zimskih testova pokazala da je "milimetar do trona". Novi bolid, novi motor koji na početku nije bio dovoljno brz za Montojin ukus, odlično motivisani vozači čiji je izraženi rivalitet uspešno kanalisan ka zdravoj konkurenciji, uz iskusno rukovodstvo ekipe koja godinama radi zajedno upućuju na zaključak da posle pet godina ovaj tim prvi put ozbiljno konkuriše za prvo mesto.
"Oduševljen sam motorom, ali me brine šasija od koje sam očekivao više", izjavio je tokom testova Huan Pablo Montoja. "Ipak je najvažnije da smo svakim danom sve bolji." To se i potvrdilo posle osvajanja drugog mesta na trci u Melburnu, ali je možda važniji rezultat sa zvaničnog treninga kada su i on i Ralf postigli odlično vreme. Kada je o plasmanu njih dvojice reč, znalci bi se pre kladili na Kolumbijca nego na mlađeg Šumija, "mada su obojica đavolski dobri", kako to reče jedan od iskusnih komentatora ovog sporta.
LIDERI I FENJERAŠI: Možda je najveće iznenađenje ove zime bio tim Zauber. Ima "stari" ferarijev motor, ali ne treba smetnuti s uma da je to onaj isti koji je i u Šumaherovom bolidu kojim je on trijumfovao na Velikoj nagradi Australije. Šasija je takođe poboljšana i ova ekipa je najozbiljniji kandidat za lidera onih koje u žargovu zovu the best of the rest – "najbolji od ostalih".
"Postigli smo najviše što smo mogli u prošloj sezoni, a u ovoj ciljamo zaista visoko", izjavio je vlasnik tima Frenk Zauber. "Odbranićemo četvrto mesto u šampionatu konstruktora jer Hajdfild konstantno vozi dobro, a i ‘dečko koji obećava’ Felipe Masa je tokom testova pokazao da veoma dobro kontroliše 800 konjskih snaga."
Ekipa Edija Džordana je najveći rival Zauberu. I oni su poboljšali šasiju, a hondin motor je sve pouzdaniji i što je najvažnije – brži je.
"Prošle godine imali smo velike probleme s pouzdanošću bolida", kaže šef tima. "Bili smo peti, i to je najniže mesto na koje smemo da padnemo, mada je cilj mnogo više, a od vozača tražim samo jedno – da budu brzi i da imaju potencijal."
Đankarlo Fizikela nedvosmisleno ima obe pomenute osobine i znalci se slažu da je njegova karijera u uzlaznoj putanji. Isto ne smeju reći i za Takuma Satoa, ali je ipak najvažnije šta o njemu misli šef tima koji svima govori da je Japanac u Džordanu "zato što je veoma talentovan, i to je poruka koju želimo da svi shvate". Edi zna šta govori s obzirom na činjenicu da su baš za volanom njegovih bolida karijeru počeli mnogi sadašnji i bivši šampioni sveta.
Ostali timovi će se boriti za ostatak mesta na tabeli. BAR Honda nije napravila značajniji napredak tokom zime, a Žak Vilnev se čak otvoreno žalio da "bolid nije dovoljno brz". Slično je i s ekipama Erouza i Minardija, koje će, sva je prilika, i ove sezone "nositi fenjer".
Iznenađenje mogu predstavljati ekipe Renoa i Tojote. Prvi su povratnici u Formulu 1, a svojevremeno su i kao samostalna ekipa i kao snabdevač (veoma dobrim) motorima postizali zavidne uspehe. I vožnja Jarnoa Trulija na prvoj ovogodišnjoj trci pokazala je da Francuzi ozbiljno misle, pa njihov plasman među prvih pet i ne bi bio veliko iznenađenje. Dve godine intenzivnog testiranja pred debi u Formuli 1, ogroman budžet i iskusni vozači najveći su aduti Tojote. Pa ipak, ni ona sama ne gaji iluzije o boljem plasmanu na kraju sezone. Japanci, kao i obično, igraju na duže staze.
A o Ferariju? O Šumaheru i Baričelu? O njima nema šta posebno da se kaže. U Maranelu su pripremili i predstavili novi bolid, za koji kažu da je "najbolji koji je ikad napravljen". Treba im verovati jer pobeđuju i sa starim, prošlogodišnjim. Novi je valjda adut u rukavu za slučaj da se ostali tokom sezone baš opasno približe šampionima.
Vozači
Mihael ŠUMAHER (33)
Debi GP Belgije ’91. (Džordan)
2001. 1
Trka 162
Pobeda 54
Pol pozicija 43
Bodova 811
Titula 4
Pokušaće da osvoji treću uzastopnu i ukupno svoju petu titulu Svetskog šampiona. Uostalom, i pobeda na početku ove sezone to pokazuje. U odličnoj je formi, vozi za trenutno najbolji tim na svetu i sva je prilika da će ući u anale Formule 1 kao najtrofejniji vozač svih vremena. Pa ipak, svi dosadašnji uspesi nisu mu pomogli da i po popularnosti među fanovima nadmaši prethodnike poput Aertona Sene. Biće number one, ali…
Rubens BARIČELO (29)
Debi GP Južne Afrike ’93. (Džordan)
2001. 3
Trka 148
Pobeda 1
Pol pozicija 4
Bodova 195
Da se nije sudario na samom startu, da je poveo ili pobedio na trci u Melburnu, možda bi se i moglo reći da ipak neće i dalje biti druga violina u timu i da je, kako je sam izjavljivao, došlo vreme za njegove pobede. Ugovor mu ističe ove godine i nema sumnje da će baš zbog toga i dalje poslušno ispunjavati jasne timske naloge.
3. Dejvid KULTARD (30)
Debi GP Španije ’94. (Vilijams)
2001. 2
Trka 125
Pobeda 11
Pol pozicija 12
Bodova 359
Mnogi znalci smatraju da je ovo poslednja sezona u kojoj može nešto ozbiljnije da učini ne bi li osvojio šampionsku titulu. Nova šasija, nov motor, bes zbog prošlogodišnjih neuspeha – dovoljno za dobru motivaciju. I sam je bio posredna žrtva sudara u prvoj krivini, ali dok ga je bolid služio, pokazao je da ima ozbiljnu nameru da Šumiju stalno diše za vratom. Ali, valjda je svestan toga da će i mladi lavovi to činiti njemu.
4. Kimi RAIKONEN (22)
Debi GP Australije ’01. (Zauber)
2001. 10
Trka 18
Bodova 13
Ima talenta i brzo uči, što je šefa tima nateralo da javno kaže da će oba vozača u Meklarenu imati podjednak tretman. Prvi put u karijeri popeo se na pobednički podijum prošle nedelje, i to će zasigurno veoma uticati na njegovo samopouzdanje. S obzirom na mladost, spada među najozbiljnije u grupi vozača koji su predodređeni da postanu šampioni. Ove sezone teško, ali dogodine, ko zna?
5. Ralf ŠUMAHER (26)
Debi GP Australije ’97. (Džordan)
2001. 4
Trka 84
Pobeda 3
Pol pozicija 1
Bodova 135
Izgleda da se nije mnogo naučio na (ranijim) sopstvenim greškama, bar kada je u pitanju strpljenje kojim nikako da se snabde. Kao da mu bratovljeve izjave da mu je "baš on najveći konkurent" više odmažu nego što mu osnažuju ego, kao da mu Mihaelova senka toliko smeta da pravi početničke greške. Sigurno je da ser Frenk to neće dugo trpeti, a i simpatije mehaničara su sve više na strani Montoje.
6. Huan Pablo MONTOJA (26)
Debi GP Australije ’01. (Vilijams)
2001. 6
Trka 18
Pobeda 1
Pol pozicija 3
Bodova 31
Loša sreća u prošloj sezoni oduzela mu je mnogo bodova, ali su znalci imali priliku da vide pravog vozača, došljaka iz američke serije KART kome je trkanje strast. Sudeći po prvoj trci, sreća mu je naklonjenija, pa se može očekivati da će s novim bolidom postići mnogo više ako mu daju ono što od tima stalno traži – "više brzine".
7. Nik HAJDFELD (24)
Debi GP Australije ’00. (Prost)
8. 8
9.
Trka 34
Bodova 12
Jedan od najozbiljnijih među vozačima koji spadaju među "najbolje od ostalih". Njegov tim je pokazao veliki napredak tokom zimskih testiranja i bolji plasmani od prošlogodišnjih ne bi predstavljali nikakvo iznenađenje.
8. Felipe MASA (20)
Debi GP Australije ’02. (Zauber)
Novi Sena? Ko zna, sve je moguće! Latinski temperament je već pokazao na zimskim testovima i kvalifikacijama u Melburnu, pa valjda zbog toga iskusni komentator Formule 1 Gordon Marej za njega lakonski kaže: "Dolazi na velika zvona".
9. Đankarlo FIZIKELA (29)
Debi GP Australije ’96. (Minardi)
2001. 11
Trka 92
Pol pozicija 1
Bodova 75
S pouzdanim bolidom može da postigne i najviše rezultate. Čini se da će ove sezone "mala zvezda", kako ga u šali zovu, pokušati da se domogne kud i kamo boljeg plasmana od 11. mesta iz prošle godine.
10. Takuma SATO (25)
Debi GP Australije ’02. (Džordan)
Ako je suditi po sudbini njegovih zemljaka koji su ranije vozili u Formuli 1, budućnost mu se ne smeši. Ali činjenica da je aktuelni šampion Engleske serije Formula 3, upućuje na oprez pri zaključivanju. Uz to ima i snažnu podršku Honde i Bridžstona, što nije mala stvar. Pa ipak, neki potezi tokom treninga u Melburnu, okretanja, izletanja…
11. Žak VILNEV (30)
Debi GP Australije ’96. (Vilijams)
2001. 7
Trka 100
Pobeda 11
Pol pozicija 13
Bodova 209
Titula 1
Ako se izuzme dobra plata koju dobija bez obzira na plasman, nedostatak motivacije uslovljen prošlogodišnjim lošim rezultatima tima samo je pojačan odlaskom njegovog prijatelja i šefa tima Krejga Poloka iz BAR-a. Talenat mu sigurno nije ispario, ali to svakako nije dovoljno da bi se postigli ozbiljniji rezultati. Njegov tim je na silaznoj putanji, a on sam u dilemi – otići ili ostati u Formuli 1?
12. Olivije PANI (35)
Debi GP Brazila ’94. (Ližije)
2001. 14
Trka 109
Pobeda 1
Bodova 61
Očekivalo se da u prošloj sezoni "natera" klupskog druga da pokaže više, ali i pored nekoliko boljih plasmana na treninzima, ništa. Godine čine svoje i sva je prilika da Olivije Pani vozi možda svoju poslednju sezonu u Formuli 1.
14. Jarno TRULI (27)
Debi GP Australije ’97. (Minardi)
2001. 9
Trka 80
Bodova 29
Ambiciozan tim koji u ovoj sezoni ne očekuje spektakularne rezultate kao da je pravo mesto za vozača koji se tokom pet sezona dovoljno iskalio i izgleda da je sada spreman za podvige. Nekoliko krugova, koliko je vodio u Melburnu, pokazuje da ima brzinu, ali i to da još mora da uči kako da izdrži pritisak šampiona iza leđa. Možda će škola trajati kraće nego što to mnogi pretpostavljaju, posebno kad je neko proteže čuvenog Flavija Brijatorea, setimo se prve Šumaherove titule. I inače Italijani smatraju da je došlo krajnje vreme da ponovo dobiju svog šampiona.
15. Dženson BATON (22)
Debi GP Australije ’00. (Vilijams)
2001. 17
Trka 35
Bodova 14
Najbolji debitant pre dve godine kao da se prošle sezone izgubio u timu u kome nisu mazili ni veće zverke od njega. Možda će mu to dati novu motivaciju, ali će mu sigurno pomoći dobar timski rad i želja svih u ekipi da Reno povrati staru slavu. Osim toga, gazda Frenk mu nije za stalno zalupio vrata svoga tima.
16. Edi Irvajn (36)
Debi GP Japana ’93. (Džordan)
2001. 12
Trka 131
Pobeda 4
Bodova 186
Možda nije najbolji, ali je najjezičaviji među vozačima Formule 1. Posebno mu je zadovoljstvo da svojim izjavama iznervira Šumija Seniora pa to čini mnogo i često. Irac je hrabar na stazi i van nje. Nažalost, malo očekuje od ove sezone jer tim nije na najbolji način iskoristio zimske pripreme, a i dolazak Laude na mesto šefa nije se osetio onoliko koliko se to očekivalo. Priča se da prelazi u seriju KART. U tom slučaju – jedan plejboj manje u Formuli 1, a jedna zvezda više u američkoj formuli!
17. Pedro de la ROSA (30)
Debi GP Australije ’99. (Erouz)
2001. 16
Trka 47
Bodova 6
Iako se dobro uklopio u tim, brz je i pouzdan, prva kompletna sezona koja je pred njim ne obećava. Tokom testova ništa nije pokazivalo da je napravljen progres ni kada je u pitanju šasija, ni kada je reč o motoru. Nekada legendarni Kosvort sada je na začelju, i to sigurno brine momke iz Forda koji su dobrano odrešili kesu. Ako rezultati izostanu, i on, baš kao i Edi, može biti žrtveno jagnje jer im obojici ove godine ističe ugovor.
20. Enrike BERNOLDI (23)
Debi GP Australije ’01. (Erouz)
Trka 18
Zli jezici kažu da ga samo sponzori održavaju u timu. Možda je to i tačno, ali je prošle sezone na zvaničnim treninzima čak deset puta bio brži od mnogo iskusnijeg klupskog druga Joša Verštapena! I sada pored sebe ima iskusnog vozača od koga može dosta da nauči, a s obzirom na to da je dovoljno mlad da ne bude nestrpljiv – ko zna?
21. Hajnc–Herald FRENCEN (34)
Debi GP Brazila ’94. (Erouz)
2001. 12
Trka 130
Bodova 159
Pobeda 3
Pol pozicija 2
Baš kao i Dejmon Hil, i Nemac će zalazak karijere provesti u timu iz treće lige. Od njegovog iskustva više koristi imaće ljudi oko njega nego on sam. Ipak, nema sumnje da će se dokopati ponekog boda tokom sezone, ali je teško zamisliti da će se ponovo dokopati nekog šampionskog tima.
22. Mark VEBER (25)
Debi GP Australije ’02. (Minardi)
Trka 1
Bodova 2
Već je ušao u anale: osvojio je prve bodove za tim Minardija! Jes’ da su mu okolnosti u Montrealu išle na ruku, ali je činjenica da je samo jedan krug zaostao za pobednikom ipak respektabilna i za njega i za ekipu. Ako još koji put ove sezone ponovi sličnu stvar, eto njemu dobre lansirne rampe za dobar nastavak karijere.
23. Aleks YUNG (25)
Debi GP Italije ’01. (Minardi)
Trka 4
Još jedan od onih koje su sponzori postavili za volan Formule 1. Malezijci su odrešili kesu, što je za tim izuzetno važno. Prvu ovogodišnju trku završio je na sedmom mestu, što s obzirom na njegovo (ne)iskustvo i realne mogućnosti ekipe ipak nije za potcenjivanje.
24. Mika SALO (35)
Debi GP Japana ’94. (Lotus)
Trka 93
Bodova 32
Iskusni Finac je i te kako obradovao ekipu Tojote donevši joj bod u debitantskoj trci. Niko, pa ni on, ne očekuje mnogo ove sezone, ali iznenađenja nisu isključena. Smatraju ga dragocenim u poslu podešavanja bolida, a sve preko toga biće čist ćar, baš kao i bod iz Melburna.
25. Alan Mekniš (32)
Debi GP Australije ’02. (Tojota)
Kada je Formula 1 u pitanju, poznat je kao čovek koji je u pogrešno vreme bio na pravom mestu. Testirao je šampionski bolid Meklarena kada su žarili i palili Sena i Berger. Bez obzira na kvalitet, nikad se nije dokopao stalnog angažmana. Posle je otišao da vozi za Audi u šampionatu konstruktora i pobedio na legendarnoj trci 24 sata Le Mana. Onda je dobio angažman u Tojoti. Ako se zna da su ga krajem osamdesetih smatrali većim talentom od Mike Hakinena, onda se svašta može od njega očekivati. Sigurno ne ove sezone, ali…
Drumovi i datumi
1. VN Australije – 3. mart
Melburn – Albert park (5,3 km)
58 krugova/307,5 km
Spada u red najbržih uličnih staza koju vole gotovo svi vozači. Veoma pregledna i za gledaoce pa su tribine po pravilu pune. Nažalost, da li zbog toga što je prva u kalendaru pa su vozači nestrpljivi, već ima reputaciju opasne. Videlo se to i po jednom od najvećih sudara u istoriji Formule 1 na startu prošlonedeljne trke. Kad god bi pobedio na ovoj trci, M. Šumaher je osvajao šampionsku titulu!
2. VN Malezije – 17. mart
Kuala Lumpur – Sepang (5,5 km)
55 krugova/310,5 km
Posebno građena za spektakl Formule 1, i oblikom tribina pomalo podseća na scenografiju za Ben Hura. Relativno je brza, ali ima nekoliko "slepih krivina" koje posebno prijaju gledaocima koji na trku dolaze da bi videli sudare i izletanja. Problem je u vremenu koje zna da bude ćudljivo, a konfiguracija staze je takva da asfalt na jednom delu može biti suv, a na drugom preplavljen monsunskom kišom. Rečju – nikad bez uzbuđenja.
3. VN Brazila – 31. mart
Sao Paulo – Interlagos (4,3 km)
71 krug/306 km
Glavna karakteristika staze su džombe i fanatična publika! Veoma zahtevna, posebno u završnom delu, traži maksimum i od vozača i od bolida. Dugačak i brz pravac na cilju je scena za mnoge spektakularne poteze poput prošlogodišnjeg kada je debitant Montoja bez pardona u čistom duelu obišao šampiona Šumahera. Problem je i publika koja, osim običaja da odžepari turiste, ima naviku da baca otpatke na stazu.
4. VN San Marina – 14. april
Imola – Enco i Dino Ferari (4,9 km)
62 kruga/302,6 km
Spomenik legendarnom Aertonu Seni je ono po čemu je ova staza najpoznatija. Veoma brza, s dugim pravcima i krivinama, postala je drugo svetilište tifoza Ferarija. Već dugo je to prva trka sezone u Evropi i mnogim mladim vozačima, poput Ralfa Šumahera prošle godine, baš se na njoj posrećilo da pokažu šta se stvarno od njih može očekivati.
5. VN Španije – 28. april
Barselona – Katalunja (4,7 km)
67 krugova/307,3 km)
Iako je dobro projektovana, vozači je preterano ne vole jer im je zbog zimskih testiranja već dosadila i ne predstavlja neki poseban izazov – znaju napamet svaku krivinu. Mika Hakinen je prošle godine baš na njoj izgubio svaku šansu za ozbiljniji plasman na kraju sezone. Znalci kažu da je problem i u tome što ona pada u vreme kad mnogi timovi pokušavaju da se "vade" za propuste na početku sezone i uhvate priključak menjajući podešavanje bolida i ubacujući u igru nova, često nedovoljno proverena rešenja.
6. VN Austrije – 12. maj
Spajfild kod Graca – A1 Ring (4,3 km)
71 krug/307,1 km
Ni pre rekonstrukcije nije bila naročito atraktivna, a potom su domaćini sve učinili da je učine još dosadnijom! Uska staza na startu često je poprište sudara i vozači je, ne samo zbog toga, uglavnom ne vole. Uz to, površina staze zna da bude klizava i kad ne pada kiša.
7. VN Monaka – 26. maj
Monte Karlo (3,3 km)
78 krugova/262,8 km
Bez sumnje najatraktivnija i staza i trka. Bogatstvo i glamur na svakom koraku, mnoge poznate "face" dolaze i na Kanski festival samo da bi bile blizu Monte Karlu u vreme trke, starlete na sve strane… Pobedu na ovoj stazi vozači smatraju krunom uspeha karijere, bez obzira na to da li su ikad postali šampioni sveta. Legendarni i nenadmašni "kralj Monte Karla" bio je Graham Hill koji je trijumfovao čak pet puta! Njegov sin, iako šampion – nijednom. Sena je na toj stazi pobedio vozeći i po pljusku, zbog čega je dobio nadimak Kišni Čovek.
8. VN Kanade – 9. jun
Montreal – Žil Vilnev (3,3 km)
78 krugova/262,8 km
Kao i u Melburnu, i ova staza je smeštena u parku i vozači je smatraju jednom od boljih u kalendaru. Konstruktori su napravili sjajnu kombinaciju brzih pravaca, blagih krivina i dva oštra zavoja. U to vreme timovi su već dobro uigrani i ova trka predstavlja početak najoštrije borbe za bodove i zauzimanje što bolje pozicije pred završnicu šampionata.
9. VN Evrope – 23. jun
Keln – Nirbugring (4,5 km)
67 krugova/305,2 km
Nekada najduža i najzahtevnija staza za auto trke zatvorena je posle niza nesreća s fatalnim ishodima. Niki Lauda je jedva izvukao živu glavu iz zapaljenog ferarija zahvaljujući pre svega izuzetno hrabrom zatočniku fer-pleja, tada najljućem rivalu, pokojnom Džemsu Hantu, koji ga je izvukao iz bolida koji je već počeo da se topi. Renovirana je i znatno skraćena i veoma brzo postala omiljena među vozačima. Možda i zbog publike koja u ogromnom broju dolazi da ih bodri, a sigurno i zbog poslovično sjajne organizacije.
10. VN Velike Britanije – 7. jul
London – Silverston (5,1)
60 krugova/308,2 km)
Problemi pomeranja trke kad joj vreme nije, kad kiša pljušti nad Engleskom, loša organizacija, blato do kolena i zaglavljeni automobili ozbiljno su zapretili da trka na ovoj, inače odličnoj stazi, ispadne iz kalendara. Srećom po posvećene fanove, u kolevci auto trka to se nije desilo. Mnogi vozači su svoje prve korake načinili upravo na ovoj stazi u znatno nižim kategorijama formule sve pogledujući i nadajući se da će zapasti za oko nekom od lovaca na talente. Ne fali ni glamura jer u Silverston po pravilu dolaze članovi kraljevske porodice s gostima, kao i dosta poznatih iz sveta rok muzike koje najčešće na tulum poziva Edi Džordan.
11. VN Francuske – 21. jul
Never – Manji Kur (4,2 km)
72 kruga/305,8 km
Nova staza koja je smelo konstruisana da zadovolji i želju vozača za brzinom, ali i da im pruži priliku da u seriji manje ili više oštrih krivina pokažu i veštinu. Ako se desi da kvalifikacije ili trka i nisu baš najzanimljiviji, događanja oko staze i u obližnjim gradovima nude, bar prema svedočenjima znalaca, najbolji noćni provod od svih staza na kojima se šampionat vozi.
12. VN Nemačke – 28. jul
Majnhajm – Hokenhajm (6,8 km)
45 krugova/307,1 km
Jedna od najbržih staza u kalendaru takmičenja. Posebno atraktivna za publiku kojoj je na polzu podignut pravi stadion oko poslednjih nekoliko krivina, kao i duž čitave ciljne ravnine. Posebna atrakcija su dve šikane koje "prekidaju" dugačke brze pravce na kojima se kao po pravilu događaju atraktivni "bliski susreti" vozača. Domaća staza za Meklaren Mercedes i Vilijams BMW, ali im Ferari kao po pravilu kvari zadovoljstvo.
13. VN Mađarske – 18. avgust
Budimpešta – Hungaroring (3,9 km)
77 krugova/306 km
Posle kratkog letnjeg odmora za vozače i timove, dočekuje ih staza koju zbog obilja oštrih krivina mnogi zovu Monte Karlo na poljani. Ušla u anale kao prva trka Formule 1 iza gvozdene zavese. Iako je smatraju malom za ovo takmičenje, teško je podesiti automobil za njenu konfiguraciju; ako je vetrovito opasan je i pesak na stazi. Ipak nema opasnosti da ispadne iz kalendara. Mnogobrojni navijači vole atmosferu Budimpešte, a i sponzori su voljni da nastave saradnju, posebno zato što ta zemlja ne namerava da zabrani reklamiranje cigareta.
14. VN Belgije – 1. septembar
Ardeni – Spa Frankošamp (6,9 km)
44 kruga/306,5 km
Najduža staza u kalendaru, a mnogi je smatraju i najatraktivnijom. Iako je bilo i takvih pokušaja, bizarnim "ljubiteljima krivine O Ruž" niko ne može oduzeti pravo da (značajnom sumom novca) nagrađuju svake godine vozača koji kroz nju prođe najvećom brzinom. Ma koliko to bilo atraktivno, ume da bude i veoma opasno što su i neki od aktivnih vozača osetili na svojoj koži. Problem je i meteorologija, jer ćudljiva planina ume neprijatno da iznenadi.
15. VN Italije – 15. septembar
Milano – Monca (5,7 km)
53 kruga/306,2 km
Uz Monte Karlo najstarije poprište nadmetanja vozača Fomule 1 i tradicionalno "svetilište" tifoza Ferarija – nakrcaju se na tribine, kešaju se o reklamne panoe oko staze, a o tome da vise po drveću i da se ne govori. U nas je ova staza naročito postala poznata zbog onih kadrova kad Lepi Gaga gleda Senu kako prolazi kroz Paraboliku. Posle Gagu napadnu u podzemnom prolazu, mislili smo da su ga ubili, ali će ga, kako se priča po čaršiji, Prele "oživeti" u nastavku filma "Poslednji krug u Monci".
16. VN SAD – 29. septembar
Indijanopolis – Motor Speedway (4,2 km)
73 kruga/306 km
Posle mnogo lutanja po Americi Formula 1 je pre dve godine došla u "glavni grad auto trka", "hram brzine" i kako sve ne zovu ovaj grad i stazu. Preuređena specijalno za tu priliku, staza je kod vozača izazvala različite reakcije – ili im se dopada ili je kude na pasja kola. Sredine nema! Sudeći po dosadašnjim trkama nije reč o preterano atraktivnim duelima na stazi koja je tako "podešena" da pre svega ugodi gledaocima kojima je, uostalom, čitav spektakl i posvećen.
17. VN Japana – 13. oktobar
Nagoja – Suzuka (5,8 km)
53 kruga/310,5 km
Završnica sezone koja je u mnogo navrata bila mesto za spektakularne obračune lidera na tabeli. Pogotovo prva krivina i poslednja šikana. Setimo se samo obračuna Sene sa Prostom ili Šumaherom, Prosta i Sene sa Menselom i da ne ređamo… Mnogi vozači je smatraju svojom omiljenom jer im konfiguracija staze pruža mogućnosti da pokažu svu svoju veštinu, ali i da nahrane sopstvenu glad za brzinom.
