U tunelu koji izlazi na košarkaški teren, neposredno pred početak NBA Ol star utakmice 2002, Peđa Stojaković je odudarao od tima urbanih američkih zvezda košarke koje su se našle tačno tamo gde su i očekivale da se nađu ceo svoj život. Dok je muzika treštala, vatromet prštao i bučan glas ispunjavao dvoranu Prvog sindikalnog centra u Filadelfiji, pre svega nekoliko godina niko nije mogao očekivati da će se Stojaković naći u ol stars timu. Stojaković i Dirk Novicki iz Dalasa su prvi "čisti" Evropljani, direktno uzeti iz Evrope bez presedanja u trening kampovima NCAA, koji su izabrani na osnovu svojih zasluga da se pojave u rodnom mestu košarke, među dvadesetak vrhunskih košarkaša. Stojaković se nije tu zadesio zato što je neko drugi bio povređen. On je zaista jedan od momaka. Šalio se s Kevinom Garnetom i pokazivao Geriju Pejtonu nešto zabavno u publici. Onda je stao pred reflektore koji osvetljavaju samo najbolje košarkaše njegove generacije. Nije delovao nimalo napeto. Čak i ako niko drugi nije očekivao da ga vidi na tom mestu, sam Stojaković očigledno jeste.

Prošle nedelje nije bilo moguće započeti razgovor u "gradu bratske ljubavi" bez pominjanja evropske košarke. Prisustvo sedmorice Evropljana na svečanosti u čast same NBA kao američke ikone je mnogima bio šok. Subota je počela sa četiri Evropljanina u utakmici početnika protiv prošlogodišnjih rukija. Usledila je konferencija za novinare na kojoj je komesar Lige Dejvid Štern izložio svoje planove za međunarodno proširenje NBA u sledećih nekoliko godina: Evropa je svima bila na pameti. Onda je nastupio Stojaković. Sedam Evropljana koji su igrali košarku tokom ta dva dana pobedili su na svakoj utakmici i takmičenju u kojima su sudelovali, ali Stojaković je prošao najteži ispit. Jedini među njima on se takmičio sam u šutiranju trojki, u disciplini u kojoj stručnjaci u Filadelfiji vide razlog za prisustvo tolikih Evropljana na ol star vikendu košarke.

"Bio sam pod velikim pritiskom", priznao je kasnije Stojaković. "Moji prijatelji iz Jugoslavije su me nazvali i rekli ‘ako ne pobediš u takmičenju u trojkama, nemoj ni da se vraćaš kući’. To su mi govorili cele prošle sedmice."

PRITISAK YU–EVROPE: Istini za volju, Stojaković je mogao potpuno da "pukne" u Filadelfiji. Njegov nastup na ol star vikendu usledio je posle perioda loše igre. Prošlog četvrtka u Vašingtonu on je igrao prvi put protiv Majkla Džordana. "Bio je čudan osećaj za mene da ga gledam na video trakama ceo svoj život i onda da budem zadužen da ga čuvam", rekao je Stojaković. "Bilo je neverovatno. Izgubili smo utakmicu i to zbog njega. Nije bilo dobro."

Kao što se ispostavilo, najveći utisak koji je Stojaković ostavio na košarkašku elitu Amerike sigurno nije bila napetost. Naprotiv, s loptom u rukama Stojaković je delovao kao da niko i ništa ne može da ga omete: publika, buka, filmske zvezde, devojke, novinari i sva ta gungula izmešana u celinu koja uliva tremu mnogim Amerikancima, i početnicima i starijim košarkašima. Kad je Stojaković počeo da šutira u takmičenju za trojke, igrajući od jedne do druge korpe s košarkaškim loptama, držao je Amerikance u svom dlanu. Jaki, visoki i spretni bacači redak su prizor u Sjedinjenim Državama, pogotovo kad ne promašuju. Poslednji košarkaš Stojakovićevog stasa koji je pobedio u takmičenju u trojkama zvao se Leri Brd. Posle prvih 25 lopti, Stojakovićevih 20 ukupnih poena bilo je jednako rezultatu koji su postigli svi takmičari u prvoj rundi, izuzev dvojice, tokom šesnaest godina otkad traje ovo takmičenje – dok se nije pojavio drugi bacač Vezli Prson, sa 21 poenom. Tada se takmičenje između osam stručnjaka ubrzo suzilo na duel dvojice. Stojaković je pucao prvi u finalu. Načinom na koji je završio, njegovih 19 poena izazvali su burnu reakciju kod publike: poslednjih pet lopti iz korpe poslao je u koš i devet od poslednjih deset. Onda mu je Vezli parirao. Zajedno su izjednačili peto najbolje mesto u finalu i odlučiće prvo mesto u prvom produžetku vremena otkad takmičenje postoji.

SAGOREVANJE ATLETIKE: Takmičenja nije ni bilo. Sa 24 sekunde za bacanje ovog puta Stojaković je održao isti tempo koji je nametnuo tokom pređašnjih rundi, pogodivši devet puta. Prson je za isto vreme ubacio samo pet poena. Nikad pre Evropljanin nije pobedio u pojedinačnom takmičenju na proslavi NBA – ni Novicki, ni Detlef Šremf, ni Rimas Kurtinaitis, ni Dražen Petrović.

"Mnogo navijača preko mora, iz Jugoslavije i Grčke, gleda na TV-u i to je dobro", rekao je Stojaković. "Prošle godine osvojio sam drugo mesto i dobio sam još jednu priliku. Isplatilo se. Takmičenje je bilo sjajno. Ovde ima mnogo dobrih bacača. Imao sam sreće što sam prvi počeo takmičenje i bio razmrdan od zagrevanja."

Američka štampa je svojevremeno bila iznenađena Stojakovićevim priznanjem da umalo što se nije vratio u Evropu tokom svoje ruki sezone u NBA, toliko je bilo veliko njegovo razočaranje zbog ostajanja na klupi. Imao je sreće da mu se Vlade Divac našao pri ruci. Učio ga je strpljenju, tako da je Stojaković shvatio: "Sve što dobiješ u ovoj ligi – moraš da zaslužiš." Međutim, to što Stojaković kaže često je manje upečatljivo od onoga šta drugi kažu o njemu.

"Ja kažem da američki igrači moraju da sagore ako hoće da se nađu među prvima", rekao je legendarni trener Čak Dejli prošlog petka. "Moraju da obrate pažnju na to šta se dešava. Evropljani nadoknade bacanjem to što im fali u atletskim sposobnostima i to proizlazi iz vežbanja bacanja, sat za satom, dok naši igrači to ne rade. I to ne samo naši igrači već i naši treneri. U Evropi se igra posebna igra, s dobrim dodavanjem i kretanjem lopte, što bi našim trenerima bilo pametno da pogledaju. Mi smo se udaljili od toga i sad dolaze igrači iz Evrope da bi nam pokazali kako se to radi. Mislim da je to odlično."