Kako bi izbegle neželjenu trudnoću, starim Grkinjama je savetovano da tokom ejakulacije svog partnera zaustave dah, zabace glavu unazad, zatim da brzo ustanu, onda da sednu savijenih kolena i na kraju da se obavezno – nateraju na kijanje. Da li prilikom ove izuzetno zahtevne koreografije u pomoć priskače i partner makar dodavanjem posudice sa biberom ili nečeg sličnog što bi izazvalo kijanje bez koga sve prethodne akrobacije nemaju nikakvog efekta – nije poznato. Nije poznato ni koliko je opisana metoda bila efikasna u praksi. Konačno, nije poznato ni kako je lekar Soranus, tvorac ovog kontraceptivnog "recepta" i autor jednog od prvih ginekoloških priručnika (II vek pre nove ere) došao baš do ove kombinacije pokreta i radnji, ali definitivno je sigurno da je postupak od starih Grkinja zahtevao zavidnu fizičku spremnost, gipkost i koncentraciju. I nešto za kijanje.

Dvadeset dva veka kasnije svet je ugledala prva kontraceptivna pilula. Njena delotvornost nije zavisila ni od fizičkih karakteristika konzumentkinja, ni od kijanja. Od modernih Evropljanki koje su želele da je koriste do 1968. godine zahtevalo se da ispune dva uslova: da budu udate i da imaju pismenu saglasnost muža za uzimanje pilula.

Istorijat usavršavanja kontraceptivnih metoda i sredstava za izbegavanje neželjene trudnoće (vidi okvir) obeležili su značajni pomaci u medicini, praćeni snažnim socijalnim i religijskim protestima. Osim teorija da žene zaštićene pilulom okreću leđa monogamnim vezama i da se ponašaju kao razvratnice, klicanja piluli kao "izjednačiteljici" koja je omogućila ženama da u seksu uživaju jednako kao i muškarci, upozorenja da pilule izazivaju rak dojke, te brojnih studija u kojima se dokazuje da su žene koje konzumiraju pilulu pristale da žrtvuju svoje zdravlje zarad obostranog užitka u "polnim radnjama", bilo je i konkretnih poteza.

Kada su, na primer, 1968. i neudate Evropljanke dobile šansu da koriste kontraceptivne pilule, ordinacije lekara koji su dobili dozvolu da pilule prepisuju i "neregistrovanim" damama bile su bukvalno pod opsadom neistomišljenika. Iste godine Katolička crkva nakon temeljnih izučavanja fenomena oralnih kontraceptiva ponovo naglašava ispravnost tradicionalnog katoličkog učenja u vezi sa kontrolom rađanja, odnosno da "svaki neprirodan način kontracepcije izobličava prirodu i svrhu seksualnog čina", a jedan kontraceptivni preparat je i anatemisan od strane Svete stolice.

ŽVAKA ZA PSEUDOTRUDNOĆU: Kontraceptivna pilula je od šezdesetih godina do danas pretrpela brojne korekcije koje su imale za cilj bolju podnošljivost, praktičnije konzumiranje, idealnije hormonske doze i, naravno, maksimalan kontraceptivni učinak. Police u apotekama širom Amerike odnedavno je preplavila prva kontraceptivna pilula koja može da se žvaće (i, kažu konzumentkinje, ima prijatan ukus), a pre nekoliko godina na tržište je stigao još jedan kontracepcijski novitet – transdermalni kontracepcijski flaster koji se nosi na koži i deluje slično antinikotinskim flasterima, polako ispuštajući estrogen i progestin u telo.

Najpopularniji tip pilula su monofazne kombinovane pilule. One sadrže estrogen čija je uloga da spreči ovulaciju, i progestin koji izaziva zadebljanje sluzokože grlića materice. Ove pilule sprečavaju začeće u 99 odsto slučajeva. Onaj jedan procenat kod kojih nisu delovale čine uglavnom žene koje su zaboravile da uzmu pilulu, kao i veoma gojazne žene, kod kojih pilula ima slabije dejstvo zbog znatno povećane količine masti u organizmu.

Osim monofaznih kombinovanih pilula postoje i takozvane sekvencijalne kombinovane pilule, kod kojih se razlikuje sadržaj estrogena i progestina među pilulama u istom pakovanju, i progestinske pilule koje nemaju estrogenu komponentu.

Monofazne kontraceptivne tablete sprečavaju neželjenu trudnoću delujući na nekoliko nivoa. Pre svega, sprečavaju ovulaciju, odnosno sazrevanje folikula jajnika, tako što estrogeni i gestageni u tableti deluju na relaciji hipotalamus–hipofiza, zbog čega izostaju stimulativni efekti ovih hormona na jajnike. Posledica je smanjeno lučenje luteinizirajućeg hormona hipofize i na taj način ovulacija izostaje. Tablete, dalje, menjaju karakteristike materične sluzokože, tako da je pre vremena transformišu iz proliferativnog u sekretorni tip, odnosno stvaraju hipoplastični endometrijum i time onemogućavaju implantaciju oplođene jajne ćelije (cervikalna sluz postaje gusta i tako otežava prolazak spermatozoida, ili im čak potpuno onemogućava prolazak ka materici). Treći nivo delovanja podrazumeva pojačavanje pokretljivosti glatke muskulature jajovoda i time, brže nego što bi to teklo fiziološkim putem, transportuju jajnu ćeliju do materice.

Jednostavnije rečeno, antibebi pilule izazivaju stanje hormonalne trudnoće. Time što se tabletom u organizam unose koncentracije hormona koje odgovaraju koncentracijama hormona u trudnoći, hipofiza dobija lažan signal da je trudnoća u toku i ne izaziva ovulaciju.

Dejstvo oralnih kontraceptivnih tableta prestaje nakon 24-36 sati, a tada šanse za ostajanje u drugom stanju postaju veće.

Obavezno redovno konzumiranje nametnulo je potrebu za što efikasnijim pakovanjem. Blisteri sa kalendarom u kakve se danas pakuju antibebi pilule pojavili su se još 1964. godine. Sa prvom kutijom se počinje od prvog dana menstrualnog ciklusa tako što se odabere pilula označena dotičnim danom u nedelji i piju se svaki dan u približno isto vreme. Nakon 21 tablete, koliko ih ima u blisteru, sledi pauza od sedam dana tokom koje traje mesečno krvarenje. Sa novom kutijom se počinje osmog dana, nezavisno od toga da li krvarenje još uvek traje. U poboljšavanju komoditeta uzimanja antibebi pilula otišlo se još dalje plasiranjem niskodozne tablete (odnedavno dostupne i u Srbiji), koja se pije svaki dan – 24 tablete sadrže hormone, a četiri imaju placebo efekat. Pauze u ispijanju nema, pa tako ni greške u proračunu kada je o otvaranju novog pakovanja reč.

KOZMETIKA I OPREZ: Neke žene uzimaju kontraceptivne pilule i zbog kozmetičkog efekta. Bubuljice, akne, perut, masna kosa i koža obično su izazvani viškom muških polnih hormona (androgena) u jajnicima. Konzumiranjem oralnih kontraceptiva lučenje lojnih žlezda se smanjuje, ten postaje čistiji a kosa se manje masti. Većina stručnjaka se slaže u oceni da "pilula" pozitivno utiče na zdravlje, vitalnost i kvalitet života žena koje su u periodu menopauze, a pre nekoliko decenija je utvrđeno i da oralna kontracepcija ispoljava snažan protektivni efekat prema dva relativno česta karcinoma – ovarijuma i materične sluzokože.

Uprkos tome što ističu da kontraceptivna pilula nema nikakve posebne nuspojave, da zdravoj osobi ne može da šteti, da ima mali broj kontraindikacija i da, maltene, nema nikakvog štetnog dejstva, stručnjaci ističu da žene nikako ne smeju na svoju ruku da uzimaju, odnosno biraju koje će tablete konzumirati. U obzir dolazi isključivo lekarska preporuka kojoj prethode rutinski ginekološki pregled, ultrazvučni pregled male karlice, kolposkopski pregled, uzimanje brisa na Papanikolau test i laboratorijski pregled krvi koji uključuje kompletnu krvnu sliku, faktor koagulacije i biohemijske analize.

Kontraceptivne pilule, kao i svaki lek, imaju nuspojave i kontraindikacije. Kao nuspojave mogu se javiti mučnine, glavobolje, diskretne promene raspoloženja, bolovi u dojkama, laka nadutost stomaka, iregularna (intermenstrualna, slaba, probojna ili izostala) krvarenja i porast telesne mase kao posledica zadržavanja vode u organizmu. Navedene pojave uglavnom nisu zabrinjavajuće i prolaze u prva tri meseca uzimanja kontraceptivnih pilula, dok se organizam ne adaptira.

Međutim, vest koja je u septembru šokirala i potresla javnost je smrt 24-godišnje Tanje Hejs iz Melburna. Tanja je umrla od nuspojava uzrokovanih uzimanjem kontracepcijskih tableta Jasmin, koje je koristila jer je želela da se reši akni. Direktor bolnice u kojoj je izvršena obdukcija Tanje Hejs utvrdio je da je za smrt odgovoran ugrušak koji je nastao zbog uzimanja pilula. Jasmin nije proglašen za smrtonosnu pilulu, i dalje se masovno koristi, ali stručnjaci upozoravaju da se uputstva o korišćenju pažljivo pročitaju, da se reaguje na sve psihofizičke promene i podsećaju da se pilula uzima isključivo na osnovu lekarske preporuke.

Kontraindikovane za pilule su prethodne ili sadašnje vaskularne bolesti – tromboembolija, tromboflebitis, arteroskleroza, cerebralni insult, infarkt miokarda, teška oštećenja jetre, hipertenzija, oboljenja srca, karcinomi…

Uprkos svemu, danas 23 miliona Amerikanki i 22 miliona Evropljanki redovno uzima pilulu za kontracepciju, koja se smatra jednim od najispitivanijih lekova otkad postoji i jednim od najčešće "progutanih" proizvoda u farmaceutskoj industriji. Osim toga, 200 vodećih istoričara složilo se da čak ni mogućnosti kompjutera ili interneta nemaju jači uticaj na ljude u XX veku nego što ga ima pilula. Pitanje je kako bi XX vek izgledao da smo ostali na kijanju?

Od nara do tablete

(Slika – JEDAN OD OČEVA ANTIBEBI PILULE: Karl Đerasi)

Najrazličitije kontracepcijske metode koriste se još od pamtiveka. Vizantinke su skupljale morske sunđere, umakale ih u limun i stavljale u vaginu, žene u drevnoj Kini su pile živu, Indijke seme šargarepe, a Egipćanke su koristile životinjsku balegu (slona, i krokodila), u kombinaciji s medom i još nekim sastojcima koji su se unosili direktno u vaginu. Stari Egipćani su i izmislili nešto što bi se moglo nazvati prvim kontraceptivom na svetu – malu kupu napravljenu od semena nara i voska. Nar sadrži prirodni estrogen i veoma je moguće da su te fine male piramide sprečavale ovulaciju na isti način, iako ne tako dobro kao pilule za kontracepciju. Istraživanja rađena na polju hormonske kontracepcije počinju tek u XX veku. Ludvig Haberland 1919. dokazuje da transplantacija jajnika gravidnih zečeva negravidnim životinjama sprečava ovulaciju, što je princip hormonske kontracepcije. Otprilike u isto vreme Margaret Sanger, pionir u borbi za kontrolu rađanja u Americi, počinje da se zalaže da žene imaju pristup informacijama o kontracepciji. Prvi lek na svetu sa seksualnim hormonima i veliko dostignuće koje je omogućilo da se pojavi moderna hormonska kontracepcija nastaje 1928. godine. Četiri godine kasnije Šering uvodi prvi preparat sa biološkim progestagenima. U isto vreme Mari Stopes, osnivač pokreta za kontrolu rađanja u Evropi, zahteva podršku vlade za stvar za koju se bori, a to je da se kontrola rađanja učini lako dostupnom svim ženama i da se smanje strahovi i neznanje u vezi sa seksom. Sledeća godina označava početak hormonske terapije. Hemičari Švenk i Hildebrand u Šeringovim laboratorijama razvijaju sintezu estradiola. U međuvremenu, Adolf Butenant i ostali naučnici uspevaju da izoluju seksualni hormon progesteron (hormon žutog tela) iz svinjskog jajnika. Hans Inhofen i Valter Hohlveg 1938. ulaze u istoriju sa razvojem etinil estradiola. Američki hemičar Rasel Marker smatra da sintetski hormoni mogu da se sintetišu od steroida koji se mogu naći u korenu biljaka i 1942. odlazi u Meksiko gde otkriva vrstu divljeg jama (Dioscorea Mexicana) iz kojeg se može dobiti prirodni progesteron. Počinje trka za pravljenje prve kontraceptivne pilule. Nemački naučnici Bikenbah i Polikovics 1944. istražuju načine da se ovulacija inhibira progesteronom. Već sedamdesetogodišnja Margaret Sanger, osnivač Američke federacije za planirano roditeljstvo, 1950. sreće biohemičara Gregorija Pinkusa i ulaže 50.000 dolara u njegova istraživanja. Pinkus prvi razvija i testira hormonske kontraceptive. Profesor Karl Đerasi, između ostalih stvari poznat po sintezi kortizona, odigrao je glavnu ulogu u razvoju pilule – 1951. sintetiše norentindron, prvi sintetski progestagen, vitalni sastojak u prvoj kontraceptivnoj piluli. Gregori Pinkus i njegov kolega dr Min Ču Čang 1956. prave tim sa ginekologom sa Harvarda, Džonom Rokom, i prva dugotrajna studija o piluli počinje među 60.000 žena u Portoriku i na Haitiju. Postalo je očigledno da dva hormona – estrogen i progestagen, uzeti u malim dozama, mogu sprečiti trudnoću. Američka kompanija Sirl 1960. lansira Enovid u Sjedinjenim Američkim Državama i tokom sledeće dve godine američke žene otkrivaju da mogu da uživaju u seksu, a da ne ostanu u drugom stanju. Tokom sledećih 14 godina deset miliona Amerikanki će početi da uzima pilulu. Evropa 1961. dobija prvu kontraceptivnu pilulu. Četiri godine kasnije pilula stiže i u Istočnu Nemačku. Već sedamdesetih uzima je preko 50 miliona žena u svetu. Tri decenije pošto se pilula pojavila na Zapadu, 1999. i žene Japana uspevaju da se izbore za njeno korišćenje. Procena je da pilulu danas koristi oko 100 miliona žena u svetu.