Formula 1 – Velika nagrada Velike Britanije
Ples na kiši
Ne budimo sitničavi, manimo ubitačni dvojac Ferarija i gledajmo ovogodišnju sezonu kao dobru humorističku seriju. Glavni junaci su šefovi ostalih timova i – mehaničari
Čak i kad im Rubens Baričelo (Ferari) na startu dâ jedno mesto fore jer je njegov kompjuter "pomešao živce" pa je umesto sa drugog mesta startovao sa začelja, ostali vozači to ne mogu da iskoriste. Osim, razume se, Mihaela Šumahera (Ferari) koji je pobedio. Baričelo je, naime, za samo 19 krugova sa poslednjeg došao na drugo mesto! Rečju, opet dvostruka pobeda za vodeći tim u šampionatu. Toliko o njima, a sada nešto sasvim drugačije…
"Ovo je bilo katastrofalno popodne", rezignirano je posle trke izjavio Dejvid Kultard (Meklaren Mercedes). Činilo se da bi upotrebio i težu reč samo da je mogao da se seti. I ne bi pogrešio. Jer, iako je bilo jasno da će tokom trke pasti kiša, tim ništa nije uradio da se pripremi na pravi način. Kada se nebo otvorilo, dok su svi žurili da promene gume, iz boksa su tada vodećem Kultardu rekli da ostane na stazi na gumama za suvo vreme.
Dobra ideja koja ima samo jednu manu – Škotlanđanin nije ono što je bio "kišni čovek" Ajerton Sena. Ne samo da nije uspeo da napravi očekivanu prednost već je nekoliko krugova glavinjao po stazi, klizajući se i zanoseći, sve dok ga ostali nisu dostigli i prestigli. Kada je ipak rešio da ode u boks – mehaničari nisu bili spremni. Biće da im je voda ušla u koaksijalni kabl, dešavalo se to i kod nas, tek jedva su pronašli točkove sa gumama za kišu i Kultard se potom našao na začelju. Kad je uspeo da donekle popravi poziciju, kad je i kiša počela da jenjava, opet loša procena, haotično svraćanje u boks po gume za suvo i – pljusak. Opet proklizavanje, zanošenje, gubitak pozicije, pa prolazi kroz cilj kao desetoplasirani.
"Izgleda da smo bili u pogrešno vreme na pogrešnim gumama", rekao je na kraju Kultard.
"’Ajde!?", odgovorio bi mu Radovan III.
Drugi vozač tima Kimi Raikonen odustao je pred kraj trke, a, objektivnosti radi, i jedan i drugi su odlično vozili sve dok kiša nije počela da pada.
Ni dvojac Vilijams BMW-a nije se proslavio iako je Huan Pablo Montoja osvojio treće mesto. U prvoj trećini trke činilo se da će on dobro namučiti šampiona, bilo je nekoliko međusobnih preticanja u kojima su gledaoci uživali, ali šefovi tima ipak nisu mogli da pariraju stratezima iz boksa Ferarija. Baš kao što ni mišlenove gume za kišu koje imaju njihovi bolidi nisu mogle da pariraju bridžstonovim, rezultat prvih deset bolida je 8:2 za japanskog proizvođača.
"Nisam imao nikakvih problema tokom trke", rekao je Montoja novinarima. "Ferari je bio brži i to je sve. Kad sam po drugi put izašao iz boksa, imao sam osam sekundi prednosti nad njima, dao sam sve od sebe pokušavajući da učinim nemoguće, ali su me ipak prestigli".
Kao i kod ekipe Meklarena i prilikom svraćanja u boks Ralfa Šumahera, nastala je haotična situacija – zapušile su se obe cevi za dolivanje goriva! Tako je izgubio sve šanse za dobar plasman i stigao na cilj tek osmi, a šef tima zatražio je istragu!
Ko je polzovao od ovolikih grešaka timova u procenama, kvarova tehnike i lošeg rada mehaničara? Pa, dojučerašnji "fenjeraš", ekipa BAR Honde, luzeri koji su na samo jednoj trci pretekli u generalnom plasmanu čak četiri ekipe!
"’Ajd, fala Bogu", bio bi slobodan prevod izjave koju je nasmejani Žak Vilnev dao novinarima posle osvajanja četvrtog mesta, mada je njegov ton sugerisao i mogućnost još slobodnijeg prevoda. "Prvi put od početka sezone nismo zavisili od sreće. Bolid je sve pouzdaniji, mehaničari su sjajno odradili pit-stopove, a izabrali smo i dobre gume."
Zadovoljan je bio i njegov timski kolega Olivije Panis koji je na cilj stigao peti. Jedan bod osvojio je i Nik Hajdfild (Zauber), ponajviše zahvaljujući mnogim odustajanjima na trci koju je završilo samo 11 bolida.
Naredna trka je 21. jula na stazi Manjikur za Veliku nagradu Francuske.
In memoriam: Džon Frankenhajmer
Kada se jedne večeri – rekao bih, ne tvrdim, leta ’68 – u beogradskom bioskopu Odeon (tek renoviran – novi projektor, zvučnici svuda u sali, novo platno), završila premijera filma Grand Prix i publika počela da izlazi iz sale, bilo je sigurnije verati se o oluke ili se kao Tarzan prebacivati s drveta na drvo, nego hodati trotoarom. O ulici da i ne govorimo. Dejan "Đavo" je seo u nabudženog "tristaća" i potpisao se gumama od bioskopa pa sve do Miloševe ulice, a ništa manje spektakularni nisu bili ni ostali iz tada malobrojne grupe varoških vozača koji su se bavili relijem i brzinskim trkama. Dodatnu dozu adrenalina, koji im ionako nije nedostajao, proizveo je utisak posle gledanja filma koji je maestralno režirao Džon Frankenhajmer.
Reč je o sineasti koji je prvi (neki smatraju i jedini) pronikao u samu suštinu Formule 1. Fiksirajući kamere na bolide tadašnjih šampiona Hila, Halma, Stjuarta, Rinta… najavio je novu eru u vizuelizaciji ovog sporta (TOD-AO sistem), maestralno je gledaocima dočarao svet brzine, a samom pričom u kojoj su glavne junake tumačili Iv Montan i Džejms Garner proročki najavio kraj romantičarske ere u Formuli 1 u kojoj će potom sve više dominirati šefovi (vlasnici) timova, a vozači postati manje ili više uspešni "izvođači šoferskih radova".
Inače, najznačajniji film ovog režisera je Mandžurijski kandidat (1962), koji prati sudbinu veterana rata iz Koreje kome tajne službe u SAD ispiraju mozak i "projektuju" ga da ubije liberalnog političara. Posle atentata na J. F. Kenedija, Frankenhajmer paranoidno počinje da veruje da je napravio proročki film i odaje se alkoholu. Umro je u 72. godini, prošle subote, dan uoči trke u Silverstonu.
Poredak vozača:
1. M. Šumaher (Ferari) 86
2. R. Baričelo (Ferari) 32
3. H-P. Montoja (Vilijams BMW) 31
4. R. Šumaher (Vilijams BMW) 30
5. D. Kultard (Meklaren Mercedes) 26
6. K. Raikonen (Meklaren Mercedes) 11
Poredak konstruktora:
1. Ferari 118
2. Vilijams BMW 61
3. Meklaren Mercedes 37
4. Reno 14
5. Zauber 9
6. Džordan Honda 6
7. BAR Honda 5