Fotografije koje objavljujemo uz ovaj tekst najrečitije objašnjavaju kako izgledaju delovi Novog Sada nakon rekonstrukcije realizovane zahvaljujući projektu "Nova mesta" za susrete građana i kulturne programe, jednom od niza priprema za 2022. godinu, kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture.

Ideja je da se kreiraju novi prostori za kulturu, ali i za svakodnevno druženje Novosađana. Tim povodom, pokrenuta su dva konkursa za mikrogranting za manje projekte u okviru Novog Sada i okoline, na koja su se prijavljivala udruženja građana, organizacije ili stambene zajednice (S model), tri urbanističko-arhitektonska konkursa za uređenje malih javnih prostora na koje su mogli da učestvuju stručnjaci – arhitekte, urbanisti, pejzažne arhitekte kao i studenti iz ovih oblasti (M model), dok je za L model (velike investicije) bila zadužena Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije Novi Sad.

Rezultat je sledeći: devetnaest projekata, mikrolokacija, realizovanih u Novom Sadu, Suseku, Rakovcu, Beočinu, Irigu i Kisaču tokom 2018. godine, trinaest instalacija, od kojih je ove godine dvanaest već postavljeno u Novom Sadu, Ledincima, Stepanovićevu, Rumenki i Petrovaradinu tokom 2020. godine, i planiranih jedanaest projekata M modela i jedan L modela u Novom Sadu. To znači da je u toku pripreme za godinu titule zasad uređeno ili je u procesu uređenja ukupno 35 lokacija u Novom Sadu i okolini namenjenih upravo – građanima.

U svaku od ovih malih novih konstrukcija utkane su želje i potrebe ljudi koji žive i vole baš taj park, taj ugao ili taj prolaz. I, što je bilo najlepše, dok je epidemiološka situacija to dozvoljavala na svakom od ovih projekata organizovane su i mobe, komšijska druženja usmerena na upoznavanje ovih novih mesta, kao i na njihovo održavanje.

O motivima građana da se uključe u projektovanje svoje okoline razgovarali smo sa Milošem Stojanovićem, diplomiranim ekologom i predsednikom ekološkog udruženja "Zeleni Sad", koje je realizovalo projekat mobilijara na jednoj od omiljenih šetališnih lokacija Novosađana, Šodrošu, ali i vertikalnu baštu u novosadskom kvartu Detelinara: "Smatramo da je ovaj konkurs posebno važan za lokalnu zajednicu, jer direktno uključuje građane u procese promena za bolje okruženje (životnu sredinu) na čitavoj teritoriji grada. Konkurs jeste namenjen civilnom sektoru, ali takođe je obuhvatio i skupštine stanara zgrada, što je posebno važno jer smo svedoci da postoje prepreke koje zbog urgentnosti drugih problema na nivou grada ne stižu da se reše u mikrolokalnoj zajednici (poput zgrade). Važno je da ljudi osete pripadnost i zajedništvo sa opštim ciljem za kreiranje boljeg i zdravijeg okruženja, a posebno u narednom periodu zbog situacije sa pandemijom virusa korona." Stojanović napominje da su lokacije birane na osnovu iskustva i uz osluškivanje potreba lokalne zajednice: "Naglasak smo stavili na nedostatak zelenih površina u urbanim sredinama ili na javnim površinama koje građani mnogo koriste. Upravo ovo je tema projekta ‘Naša oaza Šodroš’." Stojanović naglašava da su u oba realizovana projekta uključeni i spoljni saradnici. "Za ‘Našu vertikalnu baštu’ to su bile arhitekte, kao i stolari sa dugogodišnjim iskustvom koji su nam pomogli oko definisanja sistema ‘kap po kap’ samoodržive vertikalne bašte, odabira materijala koji može da stoji godinama napolju, a u slučaju ‘Naše oaze Šodroš’ smo od starta definisanja projekta uključili studente pejzažne arhitekture, kako bi i oni stekli iskustvo svoje buduće struke, zatim stručne saradnike iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, biologe i dendrologe, za odabir vrsta drveća najpogodnijih za lokaciju, kao i saradnike iz JKP Gradsko zelenilo kako bismo proverili da li je na javnoj površini planirana sadnja u narednom periodu, kako ne bismo kvarili bilo kakve planove."

Slobodan Jović iz Društva arhitekata Novog Sada, organizacije koja je učestvovala u odabiru projekata za mikrogranting ("S model"), kao i za M model "Novih mesta", smatra da je smisao projekta da građani kroz stambene zajednice ili udruženja građana, iniciraju uređenje javne površine u svom komšiluku, osmisle konkretno rešenje i sprovedu ga u zajedničkoj akciji celog komšiluka: "U tom smislu ovaj projekat podrazumeva najveći stepen participativnosti građana, od ideje do realizacije, a uloga struke u tom procesu jeste da prepozna dobra rešenja, asistira i radi zajedno sa građanima na realizaciji uređenja ovih površina. U procesu odabira rešenja koja će se izvoditi, najveće šanse imaju ideje koje istinski oslikavaju potrebu nekog komšiluka, što obično prati i visok stepen motivacije i zainteresovanosti građana koji donose takvu ideju. Na kraju, kroz svrsishodnost intervencije, njenog uticaja na podizanju zajedništva i pozitivne energije nekog komšiluka, možemo jasno prepoznati da li je odabir bio dobar ili ne."

Jović smatra da je angažovanje građana u uređenju grada na dosta niskom nivou ili je potpuno pogrešno usmereno: "Razlozi za ovo su razni, a možda ključni jeste percepcija građana da ne mogu da utiču na proces uređenja grada. Izuzetno je važno promeniti ovaj stav i edukovati građane, da kada se priča o razvoju grada u kojem živimo ne postoje veći interesi od interesa nas koji u njemu živimo. Koliko god ovo zvučalo veoma logično, pa i banalno, dok svako od nas u ovo ne bude istinski verovao stvari neće biti bolje po ovom pitanju. Projekat ‘Nova mesta’ ohrabruje nas da je uz rad sa građanima moguće postići dobre rezultate u podizanju svesti građana po ovom pitanju."

Potrebno je primeniti i druge dobre prakse u uređenju javnih površina u Novom Sadu. Slobodan Jović dalje navodi: "‘Nova mesta – urbani džepovi’ je drugi projekat iz grupe participativnih projekata, gde se urbanističko-arhitektonski konkurs uređenja neke javne površine priprema u saradnji sociologa sa građanima iz tog dela grada. Sociolozi na fokus grupama ukazuju na potrebe građana i pomažu im da odaberu prave lokacije za uređenje. Izveštaji sa fokus grupa postaju sastavni deo projektnog zadatka konkursa na kojem arhitekti daju svoja viđenja prostora koji odgovaraju ovim potrebama. Ovakav pristup jeste nešto što se može primeniti i na druge javne površine i objekte u gradu, ali prvo mora postati rutinska praksa administracije koja se bavi njihovom izgradnjom. Konkursi su zato važan alat, jer za razliku od drugih javnih nabavki za osnovno merilo imaju kvalitet, a ne najnižu cenu."

Ključ je, po Joviću, u kvalitetnom urbanističkom razvoju grada koji se dešava u otvorenoj saradnji tri ključna činioca – zainteresovanih i edukovanih građana i organizacija civilnog društva koji imaju svest o zajedničkom interesu i na jasan način ga iskazuju, kvalitetne struke sa integritetom koja ove interese može da artikuliše u prostoru, i poštene i transparentne administracije koja će vodeći se prevashodno ovim smernicama na kvalitetan način razvijati grad: "Naravno da je ovo ideal koji nije lako dostići, ali ka kojem moramo težiti, jer nažalost svaka manjkavost u bilo kojoj tački ovog trougla ima jasnu negativnu posledicu u prostoru u kojem živimo."