"Nikada nisam pomišljala da ću da napunim 35 godina a da neću biti majka i supruga. Uvek sam sve radila ‘po pravilima’ – bila dobar đak, završila fakultet, zaposlila se… Ali materinstvo je jedina stavka na kojoj sam, bojim se, omanula", priča Ivana, pravnica iz Beograda.

Čak su i roditelji prestali da joj postavljaju ono famozno pitanje: "Šta čekaš?" I sama veruje da su već uveliko odustali od toga da će dobiti unuke. Upravo zato što veruje da je na neki način razočarala svoje roditelje, Ivana je zamolila da izostavimo njeno prezime. U njenim godinama, njena majka je već imala dvoje dece – nju koja je imala sedam i njenog brata koji je imao pet godina.

"Ja sam još sama i bez dece i ne vidim da će se moj status bitno promeniti u bliskoj budućnosti", kaže Ivana dok pijemo kafu u bistrou u centru Beograda u koji često dolazi sa prijateljicama. Priseća se članka koji je pročitala u"Politici" prošlog decembra. Tekst je, naime, nadobudno upozorio da se čak polovina žena u Beogradu starijih od 30 godina još uvek ne odaziva na ime "mama".

"Nisam sigurna treba li da se osećam bolje sada kada znam da je toliko nas koje smo ‘razočarale’ ili da počnem da brinem", kaže. "A počinjem da brinem."

Priznaje da je većina njenih prijateljica u sličnoj situaciji – bez partnera i bez potomstva – strahujući da, kako godine prolaze a plodnost opada, možda nikada neće postati majke. Osim toga, dve Ivanine drugarice decu su dobile uz pomoć vantelesne oplodnje (IVF).

"Prosto si nesvestan toga kako vreme brzo prolazi. Odjednom shvatiš da si ušla u ćorsokak i dala bi sve da vratiš vreme unazad ili da ga makar usporiš", kaže ona.

Ali, postoji li zaista način da se priroda prevari i da se biološki sat uspori? Krajem prošle godine dve velike američke kompanije ponudile su svojim zaposlenima – upravo to.

Tehnološki giganti Apple i Facebook nedeljama su punili novinske stupce nakon što su ponudili da svojim zaposlenima plate troškove zamrzavanja jajnih ćelija, kako bi im omogućili da se fokusiraju na karijeru bez brige da li će jednoga dana postati majke.

Vest je izazvala medijsku histeriju, a sam trend poznat kao "social egg freezing" (zamrzavanje jajnih ćelija, ne iz medicinskih razloga, kao na primer kada se pokušava sprečiti da žena ostane neplodna zbog hemioterapije, već isključivo da bi materinstvo odložila za neko drugo vreme) postao je etičko pitanje kojim su se pozabavili mnogi.

Direktorka jedne od najvećih klinika za vantelesnu oplodnju u Evropi – Create Fertility Centre of Excellence u Londonu – prof. Geeta Nargund je ovu proceduru predstavila kao drugi veliki talas emancipacije, nakon kontraceptivne pilule. I ne samo to. Što se nje tiče, zamrzavanje jajnih ćelija moglo bi u bliskoj budućnosti postati idealan poklon za 30. rođendan svake žene.

Dežurni kritičari, sa druge strane, optužili su klinike da zloupotrebljavajući strahovanja mnogih žena da mogu ostati bez potomstva zapravo ih ohrabruju da potroše mnogo novca na proceduru čiji je procenat uspešnosti još uvek pod znakom pitanja.

Ali, vratimo se u balkansku realnost. Da li su žene u Srbiji ili Hrvatskoj spremne da zamrznu svoje jajne ćelije kako bi odložile dan kada će postati majke?

NEKA OSTANE ZA KASNIJE: U teoriji, sve što bi moglo pomoći ženama da ostanu u drugom stanju u nekim zrelijim godinama zvuči primamljivo i prihvatljivo. Baš kao i u većini evropskih zemalja, i žene u Srbiji i Hrvatskoj sve kasnije postaju majke.

Zvanični demografski podaci pokazuju da je u 2013. godini prosečna Srpkinja imala 26,4 godine kada je rodila prvo dete. Pre dvadeset godina imala je – 24,3 godine. Slično je i u Hrvatskoj: 2013. prosečna prvorotka imala je 28 godina, odnosno bila je tri godine starija od one iz 1995.

Razlozi za ovakvu statistiku su brojni i opravdani. Neke žene odgađaju materinstvo zbog snažnog ekonomskog pritiska koji ih primorava da rade više i posvećenije ne bi li osigurale karijeru ili kakav-takav siguran posao. Neke se (legitimno) boje da će zbog trudnoće i porođaja ostati bez posla. Mnoge sumnjaju da će uopšte biti u stanju da omoguće solidnu i sigurnu budućnost svojoj deci, dok neke oklevaju jer nemaju partnera.

Sa druge strane, Balkan je područje na kome se žene svakodnevno suočavaju sa snažnim pritiskom da postanu majke, a one koje zađu u "ozbiljne godine" a još nemaju dece često nailaze na (ne)izgovorenu osudu u svojoj okolini. Autorka spomenutog teksta u "Politici" koji je pomenula sagovornica na početku priče, kao jedan od razloga za odgađanje materinstva interpretira kao izvesnu potrebu za hedonizmom. Upravo ta konstatacija izazvala je snažne reakcije, pa i revolt mnogih koji su tekst pročitali.

"Žene nisu mašine za rađanje, sa svojim telom mogu da raspolažem kako ja hoću", bio je komentar jedne čitateljke.

"Znači, treba da batalim školovanje i da dohvatim prvog tipa koji naiđe kako bismo se razmnožavali kao zečevi? Važi, hvala vam što ste mi rekli istinu, pa ja nemam nikakvu drugu vrednost sem da ćutim i rađam decu", napisala je druga.

Smiljka Tomanović, profesorka sociologije na Beogradskom univerzitetu, objašnjava kako je u Srbiji i dalje duboko uvreženo verovanje da je žena kompletna, odnosno da se "ostvarila u potpunosti" tek kada postane majka. "Nikada nećete čuti kako se neki muškarac konačno ostvario u ulozi oca, zar ne?", poentira profesorka.

Međutim, pritisak koji žene osećaju nije samo od strane društva, jer biološki sat je neumoljiv. Stručnjaci upozoravaju da ženska plodnost počinje da opada između 25. i 35. godine i da se taj pad dalje s godinama ubrzava stvarajući objektivne teškoće da se zatrudni nakon 40. godine. Ruku podruku s tom ide i činjenica da što je žena starija, raste i verovatnoća da će imati neuspelu trudnoću ili pobačaj.

HLADNOKRVNA KALKULACIJA: U današnje vreme možete se osigurati protiv gotovo svake neželjene situacije, ali postoji li polisa osiguranja koja će minimizirati rizik od toga da ne postanete roditelj? Upravo tako, kao polisu osiguranja, mnogi doživljavaju postupak zamrzavanja jajnih ćelija.

Ovaj postupak, poznat i kao krioprezervacija, danas je uobičajen u reproduktivnoj medicini. Za razliku od prirodnog ciklusa u kome sazri samo jedna jajna ćelija, u ovom slučaju ženino telo se podstiče na proizvodnju većeg broja ćelija kako bi se od njih mogle odabrati one najbolje. Stoga, kao i u postupku potpomognute oplodnje pre uzimanja jajnih ćelija, žena prolazi kroz postupak stimulacije hormonima koji će podstaći jajnike na sazrevanje petnaestak ili više ćelija. Jajne ćelije se potom zamrzavaju na temperaturi od otprilike minus 196 stepeni Celzijusovih. Kada žena odluči da osnuje porodicu, jajne ćelije se odmrzavaju, bivaju oplođene spermom partnera ili donora i smeštaju se u uterus.

U Sjedinjenim Američkim Državama ova procedura košta otprilike između 10.000 i 15.000 dolara, dok je u Velikoj Britaniji između 3500 i 5000 funti.

Ideja da žena ima opciju da zamrzne svoje jajne ćelije na neko vreme – pa čak i na nekoliko decenija – i da se jednoga dana vrati po njih nakon što je napravila karijeru ili našla partnera (ili i jedno i drugo) izgleda i te kako primamljivo. Ako u obzir uzmemo i cenu ovog postupka, ponuda koju su izneli Apple i Facebook deluje gotovo altruistično, ali svakako ostaje kontroverzna. I dok su neki ovaj potez pozdravili smatrajući ga odgovornim ponašanjem poslodavca, drugi ga vide kao još jedan akt eksploatacije zaposlenih, pošto kompanije sada bez trunke nelagodnosti ženama praktično nude da im plate da se ne opterećuju biološkim funkcijama, već da se mirne duše posvete poslu.

Jedna od žena koje su se odlučila na takav potez je 42-godišnja savetnica u sektoru za ljudske resurse u jednom preduzeću u Mančesteru (Engleska), a za zamrzavanje jajnih ćelija zainteresovala se kada je napunila 38 godina. Zamolila je da ne navedemo njeno pravo ime, već da je potpišemo kao Clare.

"Sve je počelo nekoliko nedelja nakon što sam prekinula dugogodišnju vezu. Osećala sam se beznadežno i izgubljeno. U tom očaju trebalo mi je nešto na šta bih mogla da se fokusiram i nešto što će me naterati da se ne osvrćem na prošlost već da gledam napred", kaže Clare.

Čim je saznala da klinika koja joj je u blizini takve postupke ne radi kod žena starijih od 38 godina, odlučila je da ne gubi vreme.

"Mislila sam, zamrzavanje jajnih ćelija će mi dati veće šanse da imam bebu ako u narednih nekoliko godina sretnem partnera koji zaista želi porodicu. Iskreno, u tom trenutku sam bila ambivalentna prema ideji da postanem majka", priznaje, dodavši da bi verovatno u samom startu odustala od cele priče da se klinika na kojoj rade social egg freezing nije bukvalno nalazila u njenom komšiluku.

"Sama priprema nije bila posebno naporna. Iako se panično bojim igala, brzo sam se navikla na injekcije koje su trebale da stimulišu moje telo da proizvede više jajnih ćelija. Jednostavno, morala sam. Međutim, samo sakupljanje jajnih ćelija je bilo užasno iskustvo. Bila sam pod jakom anestezijom, tako da nisam bila budna tokom samog procesa, ali posle toga sve me je bolelo nekoliko sati", priseća se Clare.

Kako su lekari iz prvog puta uspeli da prikupe samo dve ćelije, Clare je morala da ponovi postupak. Sledećeg puta sakupili su sedam. Pa ipak, ni to nije bilo idealno, jer da bi procedura bila maksimalno delotvorna, trebalo bi da se sakupi više od deset jajnih ćelija.

"Uprkos svemu, nisam mogla da se suočim sa tim i po treći put", priznaje Clare, koju je ceo proces koštao ukupno 6000 funti.

Zamrzavanje jajnih ćelija videla je, kako kaže, kao način da ostavi više opcija otvorenim, međutim ne smatra da joj je taj poduhvat doneo nekakvu suštinsku promenu.

"Ne mislim da mi je to pomoglo da nađem partnera, jer kada imate 38 jako je teško naći muškarca istih godina, pa čak i onih koji su malo stariji. Ako žele porodicu, oni su zainteresovani za žene u ranim tridesetim ili one još mlađe. Tako da, iskreno, mislim da sam gubila i vreme i novac."

Od početka godine Clare je u ozbiljnoj vezi sa čovekom koji već ima dvoje dece. Rekla mu je da je svojevremeno zamrzla svoje jajne ćelije i on je otvoren za opciju da ima još jedno dete, ukoliko to i Clare želi. Ali ona još uvek nije sigurna u to.

"Mislim da je ovo poslednja godina u kojoj ću ih čuvati. Tehnički, mogu da ih čuvam dok ne napunim 45 godina, ali ne vidim svrhu da kontinuirano plaćam njihovo čuvanje ako nemam nameru da ih iskoristim. A ne verujem da ću ih iskoristiti."

BALKANSKA PRAKSA: Žene koje u Srbiji ili Hrvatskoj požele da zamrznu svoje jajne ćelije suočene su sa ograničenim mogućnostima za realizaciju tog poduhvata.

Srpski zakon ne zabranjuje eksplicitno social egg freezing, ali on se može sprovesti samo na nekoliko klinika. Specijalna bolnica za ginekologiju "Jevremova" u Beogradu jedna je od njih. Zamrzavanje jajnih ćelija u ovoj ustanovi košta 500 evra, ali u ovu cenu nisu uračunati ostali postupci, poput pripreme, sakupljanja ćelija, medicinskih pregleda, lekova…

"Ova metoda je za sada još uvek nova i ne previše poznata i bliska široj populaciji", kaže Ana Crnobarić-Obradović, direktorka ove klinike. "Zato je jako važno da podržimo svaku ženu koja se odluči na ovakav potez i informišemo je o svim prednostima i manama odlaganja materinstva", dodaje ona, ističući koliko je važno da žene znaju da je najbolje vreme da zamrznu svoje jajne ćelije između 25. i 35. godine života jer su one tada najboljeg kvaliteta.

Ni u Hrvatskoj koncept zamrzavanja jajnih ćelija u cilju samoinicijativnog odlaganja materinstva nije bio tema debata u široj javnosti. Prošle godine studentkinja iz Hrvatske Marijana Bivčić započela je anonimnu onlajn anketu kako bi saznala kakve stavove žene imaju po ovom pitanju. Do juna ove godine oko 100 žena je popunilo njen upitnik i polovina je priznala da ne zna mnogo o ovoj temi. "Tokom neformalnih razgovora i u fokus grupama došla sam do istog zaključka", kaže Marijana.

U Hrvatskoj Zakon o medicinski potpomognutoj oplodnji dopušta zamrzavanje jajnih ćelija u slučaju da je žena izložena riziku da ostane neplodna iz raznih medicinskih razloga. Zakon ne pominje eksplicitno zamrzavanje jajnih ćelija u formi social egg freezinga, ali Mirna Ćurković iz udruge RODA – Roditelji u akciji (skupine zainteresovanih građanki i građana koja se zauzima za dostojanstvenu trudnoću, roditeljstvo i detinjstvo u Hrvatskoj) kaže da neke klinike nude ovu proceduru.

BIRN je kontaktirao sa sedam klinika u Hrvatskoj, postavivši im pitanje pružaju li i pod kojim uslovima uslugu social egg freezinga. Šest nije odgovorilo ništa, dok nas je sedma u kratkom odgovoru lakonski uputila na tekst zakona u kome se social egg freezing – ne pominje.

Pa ipak, žene i u Srbiji i u Hrvatskoj imaju još jednu opciju. Zakon nijedne od ovih država nikome ne brani da svoje jajne ćelije zamrzne – u inostranstvu.

BEBI–TURIZAM: Prestonica Češke Republike godinama unazad nije privlačna samo za one koji žele idiličan odmor, već je sve popularnija i za one koji imaju problem da do potomstva dođu prirodnim putem. Prijateljica naše sagovornice Ivane, sa početka priče, tamo je pre dve godine išla na vantelesnu oplodnju i danas ima ćerku.

Prag je postao jedna od glavnih tačaka ove grane medicinskog turizma, što zbog klinika sa dobrim renomeom, što zbog zakona o vantelesnoj oplodnji, koji je mnogo fleksibilniji u poređenju sa većinom ostalih država.

Jedna od posebnih pogodnosti je ta što češko zakonodavstvo dopušta oplođenje doniranim jajnim ćelijama dok žena ne napuni 49 godina, što je daleko iznad starosne granice koju dopuštaju druge države, posebno na Balkanu. Osim toga, zakon takođe garantuje anonimnost donora bilo sperme bilo jajnih ćelija, što nije slučaj sa mnogim evropskim zemljama, uključujući i Hrvatsku.

"Prague Fertility Centre", jedna od vodećih klinika na ovom polju, smešten je na 15 minuta vožnje autobusom i tramvajem od srca grada. Čekaonica uređena u toploj narandžastoj i braon boji puna je parova koji željno iščekuju bebu. Zanimljivo je da u ovoj ustanovi većina osoblja tečno govori srpski jezik. "Polovina naših pacijenata je sa Balkana", kaže Marijana Ćulibrk, koordinatorka Centra. Ostali su iz Nemačke, Velike Britanije i Francuske.

Kako objašnjava Ćulibrk, mnogi ovde dolaze kako bi uradili IVF doniranim jajnim ćelijama pošto to garantuje veći uspeh oplodnje. "IVF procedura doniranim jajnim ćelijama je uspešna u 60–65 odsto slučajeva. U slučaju kada to radimo ženinim vlastitim ćelijama, uspeh je oko 45 odsto", kaže Ćulibrk, ističući da su donirane ćelije proverenog kvaliteta i da su donorke mlade i zdrave žene, koje su prošle rigorozne kontrole pre nego što su ostavile svoj materijal.

Ovaj centar nudi i usluge social egg freezinga i to po ceni od 2200 evra. To uključuje medicinski tretman, testove, sakupljanje i zamrzavanje jajnih ćelija i njihovo čuvanje na dve godine. Svaka naredna godina mora se doplatiti sa po 150 evra. Ali, kako kaže Ćulibrk, na ovu opciju se nije odlučilo mnogo žena.

"Do sada je kod nas jajne ćelije zamrzlo manje od sto žena", kaže ona. "Problem je u tome što nam žene sa tom idejom dolaze kasno, obično kada se već bliže četrdesetoj, a tada su rezerve jajnih ćelija ili niske ili su one već lošeg kvaliteta, a u tom slučaju nema mnogo smisla čuvati ih."

Sa druge strane grada je klinika "Pronatal", druga popularna i cenjena destinacija za one koji se za potomstvo bore uz pomoć vantelesne oplodnje. Cena social egg freezinga u ovoj ustanovi je oko 2400 evra, što uključuje sve pripremne procedure, lekove i čuvanje ćelija u roku od pet godina.

Međutim, i ovde, prema rečima doc. Tonka Mardešića, direktora za medicinsku negu, mnoge žene dolaze da se raspitaju za social egg freezing kada je njihova plodnost već u opadanju.

"One koje dolaze obično imaju oko 38 godina", kaže on. "Naravno, i one mogu da zamrznu svoje jajne ćelije, ali treba biti realan u očekivanjima."

U "Pronatalu" nijedna žena sa Balkana još nije zamrzla svoje jajne ćelije. To uglavnom čine Nemice, ali se nijedna od njih još nije vratila u kliniku sa željom da ih iskoristi. "Do sada nismo oplodili nijednu ženu od njenih zamrznutih ćelija. One još uvek čekaju svoj trenutak", kaže doc. Mardešić, koji takođe ističe da se u priči oko pada nataliteta žene nepravedno smatraju odgovornijim, pošto se iz godine u godinu beleži sve veći postotak neplodnosti kod muškaraca.

Pa ipak, na Balkanu će se retko ko osuđujućom opaskom osvrnuti na muškarca bez dece starijeg od 30 godina i baš kao što je to rekla prof. Tomanović, nikada niko ovde neće čuti da se "muškarac nije ostvario u ulozi oca". Ta primedba rezervisana je za žene. A što se njih tiče, stvari su – slažu se svi sagovornici u ovom tekstu – jasne. Bilo da se odaberu da porade na potomstvu prirodnim putem ili da ga zamrzavanjem svojih jajnih ćelija odlože, tu odluku bi trebalo da donesu pre 35. rođendana.

One koje su se suočile sa ovom bitkom to najbolje znaju. "Sa ove tačke gledišta, dala bih sve da mi je neko rekao ‘zamrzni svoje jajne ćelije’ kada sam imala 32 ili 33 godine", kaže Maja, 44-godišnji marketinški stručnjak iz Beograda koja je i sama prošla šest neuspelih pokušaja vantelesne oplodnje.

"Sada znam da je u mojim godinama to besmisleno, ali tada… platila bih koliko god, kome god i gde god."