"Moramo da se vratimo fudbalu", poručio je Đani Infantino prisutnim delegatima na kongresu FIFA, nakon što je izabran za predsednika najmoćnijeg fudbalskog udruženja na svetu. Ugled organizacije – koju će ovaj Švajcarac italijanskog porekla voditi u naredne tri godine – ozbiljno je narušen serijom korupcionaških skandala, koji su prošle godine doveli do hapšenja visokih zvaničnika FIFA i suspenzije bivšeg predsednika Sepa Blatera zbog finansijskih malverzacija. Upravo zato, osnovni zadatak novog predsednika biće da sprovede strukturne reforme u organizaciji navikloj da rado posluje i sklapa lukrativne dilove van očiju fudbalske javnosti.

KANDIDATI I KONTROVERZE: Na početku vanrednog kongresa, utvrđeno je da 207 od ukupno 209 članica FIFA ima pravo glasa na izboru za novog predsednika, pošto dve zemlje, Indonezija i Kuvajt, nisu mogle da učestvuju zbog suspenzije. Osim Infantina, za predsednika su se kandidovali Francuz Žerom Šampanj, jordanski princ Ali bin el Husein, Južnoafrikanac Mosima Gabrijel "Tokio" Seksvejl i šeik Salman bin Ibrahim el Kalifa iz Bahreina, koji je ujedno i predsednik Azijske fudbalske konfederacije.

Čitav proces izbora pratile su brojne kontroverze, koje su mediji obilato koristili za podizanje temperature u javnosti. Najpre je jedan od kandidata, princ Husein, podneo Sudu za sportsku arbitražu u Lozani zahtev da se izbori odlože, tražeći da se na izborima koriste providne glasačke kutije, ali je Izborna komisija FIFA odbila taj zahtev. U Cirihu je, zatim, iz trke rešio da se povuče Seksvejl iz Južne Afrike. A neposredno pre nego što je otvoren kongres, atmosferu je dodatno podgrejala i međunarodna nevladina organizacija za zaštitu novinara Reporteri bez granica. Oni su saopštili da bi izbor člana kraljevske porodice u Bahreinu, šeika Kalife, bio "neprihvatljiv". "Kao član kraljevske porodice, šeik Kalifa predstavnik je vlasti koja je godinama vršila pritisak na novinare i blogere, nakon što su im oni uputili kritike. Njegova kandidatura očigledan je pokušaj Bahreina da iskoristi domen sporta kako bi napravili lepšu sliku kraljevstva", naveli su Reporteri bez granica.

Zanimljivo je bilo pratiti i "predizborne" prognoze o ishodu glasanja. Naveliko se u fudbalskoj čaršiji raspravljalo o unapred dogovorenim "dilovima", lobiranju kandidata među fudbalskim savezima. Izborna matematika je bila jasna: Afrika raspolaže sa 54 glasa, Evropa ima 53, Azija 44, tzv. KONKAKAF zona (Severna, Centralna Amerika i Karibi) 35, Okeanija 11, a Južna Amerika deset glasova. Đani Infantino mogao je da računa na svesrdnu podršku evropskih, južnoameričkih, kao i većine delegata članica KONKAKAF-a.

Naslednik Sepa Blatera, međutim, nije izabran u prvom krugu, pošto je za pobedu bila potrebna dvotrećinska većina, odnosno 138 glasova. U drugi krug prošli su Infantino sa 88 glasova i šeik Kalifa, koji je dobio podršku 85 delegata. S obzirom na to da je za pobedu u narednom krugu bila dovoljna natpolovična većina prisutnih, odnosno 104 glasa, novi predsednik FIFA postao je Đani Infantino, koji je u drugom krugu osvojio 115 glasova. To je ujedno prvi put još od 1974. godine, kada je na tu poziciju izabran Brazilac Žoao Avelanž, da je predsednik Fife izabran u drugom krugu glasanja.

Uoči izbora za predsednika FIFA, kongres je usvojio Deklaraciju o reformama u kojoj je naveden čitav niz strukturnih promena u budućem funkcionisanju ove fudbalske organizacije. Reforme obuhvataju sledeće elemente: dužina mandata predsednika FIFA ograničena je na tri godine, dok će političke i izvršne funkcije biti razdvojene. Ustanovljeno je novo telo unutar organizacije – "FIFA savet" – koje će zameniti sadašnji Izvršni odbor. Javno će biti dostupni podaci o visini godišnjih zarada predsednika i direktora FIFA. Posebna pažnja biće posvećena poboljšanju statusa žena u svetskom fudbalu, a dodatno će se raditi i na promociji ljudskih prava. FIFA je kasnije saopštila da je rezultat bio 179:22 u korist reformi, što predstavlja čak 89 odsto glasova delegata.

PRIJATELJI U FIFA SU RETKOST: U svojoj kratkoj predizbornoj kampanji, Đani Infantino najavio je mogućnost promene sistema takmičenja na svetskim prvenstvima, gde bi od 2030. učestvovalo čak 40 reprezentacija, umesto sadašnje 32. Ovaj predlog, međutim, već je naišao na otpor uticajne Asocijacije evropskih klubova (ECA), koja smatra da bi se time dodatno opteretili igrači. "FIFA mora da poštuje ovo kako bi se sačuvalo zdravlje fudbalera", poručio je prvi čovek ECA, legendarni nemački as Karl-Hajnc Rumenige. Infantino, takođe, namerava da značajno poveća razvojni plan FIFA investicijom od 860 miliona funti (1,1 milijarda evra) i davanjem 3,6 miliona funti svakoj od članica.

Zanimljiv komentar izbora dao je bivši predsednik FIFA Sep Blater, koji je pozdravio odluku da njegov naslednik bude upravo Infantino. "Mora da se pripremi za to i bude oprezan. Dok si predsednik svi te podržavaju i govore lepe reči, ali pravi prijatelji su retkost", rekao je Blater. Inače, Apelacioni komitet Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) odbacio je žalbe Sepa Blatera i Mišela Platinija i potvrdio je njihovu krivicu za "nelojalnu isplatu", mada je smanjio njihovu suspenziju iz fudbala sa osam na šest godina. FIFA je ujedno potvrdila suspenziju od 12 godina nekadašnjem generalnom sekretaru Žeromu Valkeu, zbog zloupotrebe položaja prilikom nelegalne prodaje TV prava za Mundijal.

Infantinov nekadašnji šef, bivši predsednik UEFA Mišel Platini takođe veruje da će ovaj obavljati odličan posao na čelu najuticajnije fudbalske ustanove. "Đani i ja smo radili devet godina. On je vredan radnik i imam puno poverenje u njega", zaključio je Platini. Ipak, pojedini poznavaoci fudbalskih prilika u činjenici da je Infantilno godinama bio desna ruka osramoćenog predsednika UEFA pre vide otežavajuću okolnost, koja može usporiti najavljene reformske procese u svetskoj kući fudbala.