Jedna pogrešna interpretacija Dejvida Šterna, komesara NBA lige, na početku njegove evropske turneje tokom koje je u Barseloni, Rimu, Moskvi i Kelnu pratio utakmice i turnire na kojima su igrala četiri NBA tima i više evropskih ekipa, prouzrokovala je spekulacije o "skorašnjem rađanju evropske NBA divizije", ali je na kraju sam Štern razjasnio stvari i doslovce rekao:

"Već godinama slušam kako NBA ‘dolazi u Evropu’. Da, mi dolazimo, ali ovako kao sada, u saradnji sa Evroligom. Ona je ta koja dolazi, koja raste. Evropa još nema uslove za NBA. Pogledajte samo dvorane. Kada su građene? U Americi od 30 NBA timova 29 igra u dvoranama koje su izgrađene posle 1987, a u Evropi je takvih jako malo… Rimska Arena je otvorena za Olimpijadu 1960, u Moskvi je najveća dvorana otvorena takođe za Olimpijadu 1980… Danas je koncept moderne sportske dvorane zapravo kombinacija sporta i biznisa, u sastavu su kino-dvorane, restorani i razni drugi sadržaji."

Na ovo što je rekao komesar NBA lige treba dodati činjenicu da za formiranje NBA tima treba (najmanje) 300 miliona dolara a zatim dolaze svi mogući tehnički problemi, od broja utakmica kod kuće i u SAD do cena ulaznica koje se u SAD kreću od 100 dolara pa naviše, što je za Evropu veoma skupo. Na sve tehničke probleme treba dodati i pesimizam u pogledu posete jer u Evropi nema publike koja bi svake druge-treće večeri kupovala skupe ulaznice i punila velike dvorane da bi gledala utakmice koje u takmičarskom smislu znače malo ili ništa.

Dakle, ako je nekome do mog mišljenja, apsolutno se slažem sa Šternom da za NBA ni danas ni u bližoj budućnosti nema mesta u Evropi. Jednog dana, ko zna, ali sada ipak govorimo o sadašnjem i skorašnjem budućem vremenu.

U takvoj situaciji kao idealno rešenje nameće se upravo uspostavljeni vid saradnje, kao rezultat stalnog približavanja NBA i Evrolige, dve privatne organizacije sa sličnim idejama i sličnim organizacijama. Naravno, Evroliga kaska za NBA, ali razlika ni slučajno nije pedesetak godina, koliko ih deli od formalnog nastanka. Evroliga ulazi u svoju sedmu sezonu, uprkos prognozama mnogih da će "trajati samo jednu zimu", sve jača i stabilnija. Interesovanje za učešće u njoj neprestano raste i nije daleko dan kada će ona biti proširena jer sa 24 tima iz samo 13 zemalja ne može da zadovolji interese svih onih koji žele da učestvuju.

DVA PORAZA NBA: Ukupno gledano, NBA timovi (San Antonio, Filadelfija, L.A. Klipers i Finiks) odneli su pobedu u duelima sa evropskim timovima od kojih svi baš i nisu bili "evropska prva liga" (Asvel Vilerbanm, Himki), ali to i nije bilo sporno. Evropljani su odneli dve lepe pobede, prvo je Barselona pobedila Filadelfiju (104:99) a potom je evropski prvak CSKA deklasirao Kliperse, učesnike plej-ofa, pobedivši sa 94:75! Roma je pružila solidan otpor Fenkisu, baš kao i Makabi San Antoniju u Parizu. Na "Final Touru" u Kelnu CSKA u finalu nije imao pravu šansu protiv Filadelfije, ali sve u svemu rezultat uopšte nije bio loš. Posle prošlogodišnje istorijske pobede Makabija u Torontu, sada su dve američke ekipe pale na evropskom tlu. Ko zna, možda dogodine bilans po Evropljane bude još bolji.

Turneja je pokazala ono što je poslednjih godina evidentno: da se razlika u kvalitetu drastično smanjuje. Uostalom, ne bi NBA timove kupovali po Evropi "kao ludi" i organizovali skauting-servis kojim pokrivaju i pionirska takmičenja… U nedostatku sopstvenih talenata, evropski igrači, taktički tehnički školovani, naučeni na timsku igru, sve su traženiji na račun američkih indvidualaca kojima su najvažnije lična statistika i zabava. Naravno, za evropsku košarku nije dobro što odlazi toliko igrača, ali to je proces koji se ne može zaustaviti. Šta bi trebalo da kažu Brazil i Argentina za svoje fudbalere? Odlaze čim pokažu talenat, ali dolaze novi…. Uostalom, mnogi Evropljani, kada shvate da su otišli prerano ili da uopšte nisu za NBA, spakuju kofere i vrate se u Evropu. Takođe, puno je američkih igrača koji su prošli kroz NBA a danas igraju u evropskim ekipama. To je tema koju će izregulisati samo tržište, mada malo čvršći dogovor između NBA i Evrolige, neka vrsta "pakta o nenapadanju", ne bi bio na odmet. Bar dok evropski talenti ne napune 22-23 godine.

SKUPA ZABAVA: Posle dobrih ovogodišnjih iskustava i sjajnih poseta u svim dvoranama, izvesno je da će se slična situacija ponoviti i dogodine. Već su perfektuirane utakmice u Madridu i Malavi, najverovatnije i u Rimu dok se za još nekoliko utakmica traže domaćini. Uslovi pod kojima NBA dolazi nisu laki za organizatore, "fee" je 500.000 dolara plus plaćeni troškovi u hotelu najviše kategorije za jedno 70 osoba jer je to stil NBA. Naprosto, izvrši se "invazija" na grad, od velikih šefova do pomoćnog osoblja, "čirlidersica" i zabavljača raznih vrsta. Cifre navodim da bi bio jasniji odgovor na pitanje zašto bi, recimo, Beogradu bilo teško da se upusti u trku za dobijanje utakmice ili turnira iako ima sjajnu halu i vrhunske hotele. Cene ulaznica morale bi biti paprene da bi se trošak isplatio…