Srpski jezik
Reci mi da ti kažem
Matica srpska je oktobra 2007. objavila Rečnik srpskoga jezika u kom je prvi put posle Vukovog Rječnika iz 1818. godine u jednoj knjizi dat naučni popis oko 85.000 reči standardnog srpskog jezika. Najnoviji rečnik srpskog jezika je nastao na osnovu skraćivanja šestotomnog Rečnika Matice srpske (1967–1976). Potonji postoji u dva izdanja – novosadskom i zagrebačkom. Štampan je u šest knjiga od po oko 800 strana. A izradu rečnika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) inicirao je Stojan Novaković davne 1883. godine. Do sada je objavljeno sedamnaest tomova, do reči "Opovo". Veliki rečnik SANU pretenduje da u nekoliko desetina tomova okupi oko pola miliona reči obuhvaćenih kako književnim tako i narodnim jezikom, i to onim srpskohrvatskim. Ovaj tezaurus je time, kako je rekao Matija Bećković, "rečnik svih rečnika, da ne kažem rečnik nad rečnicima"
Radeći na jednotomniku, Rečniku srpskoga jezika u jednom tomu, leksikografi su imali zadatak da unesu u rečnik i reči koje su u međuvremenu nastale. Odmah se postavljaju razna pitanja: da li su unete sve nove lekseme i reči iz njihovih derivacionih gnezda koje su u frekventnoj upotrebi; koliko je problematično pitanje statusa određenog derivata koji će mu dati mesto posebne odrednice u rečniku, a ne samo mesto objašnjenja uz određeni izraz? Da li su neke reči promenile značenje? Da li se u nekim definicijama može jasno čitati nova ideologija? Da li su definicije neutralne, ili neke od njih prati negativna ili pozitivna konotacija? Evo nekih zapažanja o registrovanju kulturnih i društvenih promena u rečnicima savremenog srpskog jezika.
SVAKODNEVNI ŽIVOT: Ozloglašeni i po domaću kulturu pogubni turbofolk nije našao svoje mesto u Rečniku srpskoga jezika. Takođe, ni reč performans, popularni kulturni događaj s multimedijalnim obeležjima, nije deo Rečnika (ali navodi se izraz performansa – glavne tehničke odlike nekog uređaja). Radionica ne pripada savremenoj leksici, ali dobila je jedno novo značenje (vrsta kursa, na primer pozorišnog, naučnog i sl.). Međutim, jednotomnik daje samo sledeću definiciju – prostorija u kojoj se nešto izrađuje ili opravlja; uopšte prostorija, soba za rad.
Danas neizbežni napitak nes–kafa postao je "legitimni" deo srpskog jezika, jer je našao svoje mesto u najnovijem rečniku, kao i izraz instant – nastao na brzinu, namenjen brzoj, kratkotrajnoj upotrebi (instant kafa – koncentrat kafe rastvoren u vodi ili mleku).
Reč depilacija postoji samo u jednotomniku (kao i depilator), dok po značenju slična leksema epilacija ne postoji ni u njemu, iako na tu reč gotovo svakodnevno nailazimo na reklamnim panoima, u novinama, kozmetičkim salonima. Rečnici ne beleže ni među "konzumentima" popularnu hidromasažu. Većina populacije preplanule kože u zimskim (a i letnjim) periodima do željenog efekta danas dolazi zahvaljujući solarijumu, mada jednotomnik ni reč solarijum nema u svojim redovima.
Kako dr Rajna Dragićević zapaža, reči supermarket, klima, menadžer obrađene su u jednotomniku, ali minimarket, market, menadžment, klima–uređaj, klimatizovati nisu njegov deo. Takođe, u istom radu primećuje da je nerasprostranjena reč klimatizator ušla u Rečnik. Tu je i reč konsalting, u značenju pružanje saveta i obavljanje konsultacija.
NAUKA I TEHNIKA: Jednotomnik očekivano beleži reč koja se odnosi na najpoznatiju spravu današnjice – kompjuter, uz koji ravnopravno stoji i reč računar. Definisana je kao elektronska mašina, elektronski računar ("što je nedovoljno precizno, jer bi time značilo da služi samo za računanje"). I Rečnik SANU beleži ovakvu definiciju, što donekle može biti opravdano s obzirom na vreme kada je bio izrađivan. Međutim, šestotomnik, nastao nepunih deset godina ranije, ne pominje kompjuter. A o tome da će kompjuteri tek zavladati našim životima govori i činjenica da Rečnik SANU ne beleži nijednu izvedenicu, dok jednotomnik daje reči – kompjuterizacija, kompjuterizovati, kompjuterist(a), kompjuterski. Kompjuterski miš ne postoji kao odrednica, ali definicija reči miš pod značenjem broj tri navodi – periferni računarski uređaj, oblikom pomalo sličan mišu, koji se rukom pokreće po ravnoj površini, a služi za posmatranje kursora i za davanje naredbi kompjuteru. U jednotomniku je pomenuta još jedna leksema iz oblasti savremene nauke i tehnike – kursor (simbol na ekranu računara kojim je označena trenutna pozicija u pisanju ili crtanju). Danas bi većina ljudi (mada ne i onih koji pripadaju starijoj populaciji) kao prvu asocijaciju na reč kućište imali – kutija, okvir u kojem stoje delovi kompjutera. Međutim, jednotomnik tek na trećem mestu daje značenje ležište (kutija, okvir) u sklopu neke sprave, mehanizma koje služi za smeštaj nekog dela te sprave, mehanizma, uređaja (npr. motora) – kompjuter se i ne pominje – dok je prvo značenje mesto gde je ranije bila kuća; ostaci kuće, a drugo dom; kuća sa okućnicom. Reč je slično definisana i u Rečniku SANU i šestotomniku. Često korišćena reč sajt nije zabeležena u najnovijem rečniku srpskog jezika. Ne postoji ni kao izraz pod internet, kao na primer internet strana. Reči softver i drajver su definisane. Disk je leksema koju beleže sva tri pomenuta rečnika, s tim što jednotomnik upućuje i na novo značenje – okrugla ploča s magnetskim slojem za uskladištenje podataka. Izraz kompakt(ni) disk je obrađen uz disk, "što samu odrednicu čini nedostupnom korisnicima", primećuje dr Rajna Dragićević. Izraz hard–disk je dobio mesto posebne odrednice. Međutim, poznata komponenta kompjutera – grafička kartica – nije kao leksema obrađena u jednotomniku. Pod odrednicom kartica (deminutiv od karta) takođe ne stoji primer grafička.
Mobilni telefon ne postoji kao zaseban izraz (ni u jednom rečniku), ali pod mobilan u jednotomniku stoji i primer mobilni telefon (mali bežični telefon različitih mogućnosti koji se može nositi sa sobom i koristiti u prirodi, na ulici, u vozilu i na drugim mestima). Kad već pominjemo telefone, pomenimo i reč bežični. Ova reč je dobro definisana i u jednotomniku i u šeštotomniku, kao ono što funkcioniše bez žica… koji se vrši bez žice kao provodnika. Pretpostavimo da bi prva asocijacija većini ljudi na ovu reč bila – bežični telefon. Pitanje koje se ovde postavlja je zašto rečnici (a naročito zašto jednotomnik) kao primere uz ovu reč daju bežični telegraf, bežična telegrafija, bežični prenos, a o bežičnom telefonu ni pomena.
Kao što se moglo pretpostaviti, najviše novih leksema vezano je za razvoj nauke i tehnike. I jednotomnik je "išao u korak s time", mada, ipak, u nekim trenucima "kaska".
DRUŠTVO, POLITIKA, IDEOLOGIJA: Reč komuna je u Rečniku Matice srpske pre svega definisana kao skup ljudi ujedinjenih u zajednicu na načelima zajedničke imovine i zajedničkog rada, a zatim kao samoupravna administrativno–teritorijalna jedinica. U jednotomniku izostaje konotacija "radnih ljudi", ali reč dobija i novo značenje – organizovana grupa ljudi povezana profesionalno, idejno, stilom života, pogledima na svet. Do odrednice komunizam šestotomnik ima jedanaest izvedenica od komuna, a jednotomnik četiri; u jednoj izvedenici – komunar – u oba rečnika je prvo značenje učesnik Pariske komune, s tim što se jednotomnik zadržava na tome, a šestotomnik ima i drugo značenje – pristalica naprednog političkog shvatanja, revolucionar. Komunist(a) je reč definisana u svim pomenutim rečnicima, mada se u jednotomniku javlja ublaženo značenje – pristalica ideja komunizma, za razliku od šestotomnika i Rečnika SANU gde je komunista borac za komunističko uređenje. Komunjara i komunjarski pejorativno postoje samo u jednotomniku (u govoru antikomunista).
Slično tome, kapitalizam je u jednotomniku definisan kao društveno–ekonomsko uređenje koje se zasniva na privatnom kapitalu koji je u rukama srazmerno manjeg broja vlasnika, dok je u šestotomniku definicija suštinski ista, ali ekspresivnija i ideološki obojena rečima eksploatacija mase najamnih radnika od strane kapitalista. U skladu s tim, kapitalist(a) je danas vlasnik sredstava za proizvodnju, a nekada je bio onaj koji iskorišćuje najamne radnike.
Reč pionir nalazi se neočekivano, u oba rečnika tek na poslednjem mestu ima značenje član dečje društvene organizacije, kojom su u socijalističkoj Jugoslaviji bila obuhvaćena deca od 7 do 14 godina, s tim što šestotomnik nosi i stav autora da je članstvo bilo dobrovoljno.
Kolektivizam je nekad pre svega bio drugarska saradnja i uzajamna pomoć, a danas je doktrina koja ističe vrednost i značaj kolektivnosti. S tim u vezi je i kompanija ranije na prvom mestu značila – društvo, grupa ljudi koji zajedno provode vreme, a potom i trgovačko ili industrijsko udruženje u kapitalističkim zemljama, dok je u jednotomniku raspored značenja obrnut.
Pojam rasizam je u šestotomniku definisan kao nenaučna društvena i politička teorija, dok jednotomnik govori o ideološkoj društvenoj i političkoj teoriji… U skladu s ovom razlikom u definisanju, reč Rom kao posebna odrednica javlja se samo u jednotomniku (pa tako i Romkinja, romski), dok se Ciganin, i izvedenice, javljaju u oba rečnika. Šestotomnik nema odrednicu Romi, ali kao jedno od značenja reči Cigani stoji Romi.
Odnos prema feminizmu doživeo je svoju evoluciju. Nekada je feminizam bio buržoaski ženski pokret za formalno pravno izjednačenje žena s muškarcima, a danas pokret žena za emancipaciju i izjednačenje u pravima sa muškarcima, gde ne samo da nema negativne konotacije u pridevu "buržoaski" već je reč o emancipaciji, što nosi pozitivnu konotaciju. Feministički pokreti su verovatno uticali i na to da danas u Rečniku postoji i reč homoseksualka (pored lezbejka ili lezbijka koje beleže i šestotomnik i Rečnik SANU). Međutim, lezbijka je ostala žena nenormalnih seksualnih sklonosti, usmerenih prema drugim ženama, dok je homoseksualac (u jednotomniku i šeštotomniku) muškarac seksualno naklonjen drugom muškarcu, bez negativne konotacije u pridevu "nenormalan".
Dakle, rečnici nisu opterećeni režimskim shvatanjem, mada je primetno da je jednotomnik u potpunosti oslobođen socijalističke ideologije. Razlike između rodova su donekle smanjene, kao i rasističke pobude. Aktuelni režim (ideologija) ne samo da utiče na definisanje određenih reči već ponekad deluje i mnogo agresivnije. Jedan primer iz naše istorije govori o tome. Naime, kada je Miloš Moskovljević, član redakcije Rečnika SANU u vreme početka njegovog štampanja, sam napravio jednotomni rečnik srpskog jezika i 1966. godine ga dao u štampu, celo to izdanje je bilo zabranjeno i uništeno zbog nekoliko reči koje nisu bile definisane u skladu sa zvaničnom ideologijom.
KOZMETIKA I NOVOGOVOR: Neke lekseme dobile su nova značenja od sedamdesetih godina prošlog veka do danas. Prva asocijacija na kozmetiku danas su razni preparati koje koristimo u kozmetičke svrhe. Međutim, kozmetika se 1967. godine, kada je štampana druga knjiga šestotomnika, pre svega odnosila na veštinu i mere koje se upotrebljavaju za ulepšavanje lica i tela, a već sredinom sedamdesetih u Rečniku SANU, kao i danas u jednotomniku na sredstva koja se upotrebljavaju za negu i ulepšavanje lica, tela i kose, u higijenske svrhe (pomade, puderi, losioni, šminka). S obzirom na to da je kozmetika nekada bila "veština", a danas "sredstvo", nalazimo i to da je kozmetičar nekada bio onaj koji pravi ili prodaje sredstva za ulepšavanje, a danas je to stručnjak za negu i ulepšavanje lica i tela primenom kozmetičkih sredstava, masažom i sl. Dakle, u ovom slučaju Rečnik SANU i jednotomnik se podudaraju u definisanju, to jest rasporedu značenja.
Da li se danas žene (i muškarci) više šminkaju, tek šestotomnik ne beleži reč rumenilo, dok ga jednotomnik definiše kao rumenu, otvorenocrvenu boju, a zatim i kao kozmetičko sredstvo za rumenenje, ruž. Mogli bismo da primetimo da je prva asocijacija na rumenilo, ipak, ono što je zabeleženo kao drugo značenje. Takođe, možda bi trebalo korigovati prvu definiciju, jer retko bismo rekli da nešto ima "boju rumenila".
Sekretarica je nekada bila ženska osoba sekretar, ali i sekretareva žena, a danas žena sekretar, a tehnološka modernizacija je ovoj reči dala još jedno, novo, značenje: uređaj, aparat koji prima i automatski snima telefonske pozive, poruke (telefonska sekretarica).
Određena zanimanja su nekada izrazitije bila vezivana za određeni pol (na primer medicinske sestre su, kako i sama reč kaže, uvek bile žene; danas su to i muškarci, ali izraz medicinski brat i dalje mnogima zvuči komično). Ako je u savremenom trenutku diskriminacija među polovima ipak uočljivo manja, zašto je onda reč sekretarica definisana takoreći "preko" sekretara? Takođe, prva asocijacija na zanimanje sekretarice (pa makar je/ga zvali i sekretar) jeste nešto što vezujemo za osobu ženskog pola. Dakle, zašto čak i zanimanje rezervisano najčešće za ženu definišemo "preko muškog pola"? A žene sve više osvajaju zanimanja rezervisana za muškarce, i takva društvena (a može se reći i mentalna) promena svakako utiče i na jezik. Jedno takvo zapažanje beleži Ranko Bugarski u knjizi Jezik u društvu: "Još sve do Drugog svetskog rata, doktorka je uglavnom značila isto što i gospođa doktor, dakle supruga nekog lekara (setimo se, uostalom, i Nušićeve Gospođe ministarke) – dok danas označava ženu koja je sama lekar."
DOBITAK I GUBITAK: U skladu s napretkom tehnike reč pirat dobila je novo značenje – onaj koji se nelegalno, bez dozvole bavi kakvom delatnošću (izdavanjem ploča, snimljenih video–kaseta, knjiga, emitovanjem radio programa i dr.); prvo značenje ostalo je isto – morski razbojnik, gusar.
Depresija je gotovo svima poznata reč – psihičko stanje koje se ispoljava u gubitku volje i interesa za rad, potišteno duševno stanje, utučenost; bezvoljnost, apatija (što beleži jednotomnik kao prvo značenje, a takođe i Rečnik SANU), i mnogi bi se zamislili ako bismo ih pitali za još neko značenje te reči. Međutim, u šestotomniku (u prvoj knjizi, štampanoj 1967) ovo značenje se nalazi tek na trećem mestu (prvo je ulegnut komad Zemljine površine koji je niži od površine susednog mora, a drugo područje niskog atmosferskog pritiska). I leksema nagon je doživela svoju evoluciju, i to ne dobijanjem novog značenja, već gubljenjem jednog starog. Kako beleže oba rečnika Matice srpske, nagon je urođena sposobnost živih bića da izvršavaju nesvesne celishodne, svrsishodne radnje; instinkt; nesvesna težnja… Međutim, šestotomnik beleži i značenje – prinuda, prisiljavanje (što je preuzeto iz Vukovog Rječnika, u kojem reč nagon ima jedno jedino značenje – teranje stoke ka Savi da bi se prodala u Austriji).
O tome da brak sve više postaje "prevaziđena institucija" govori i definicija reči preljuba, koja je nekada podrazumevala prekršaj bračne vernosti, ali danas mnogo češće ljubavničke nego bračne, pa jednotomnik malo koriguje značenje – prekršaj bračne (ljubavničke) vernosti.
I reč kontaminacija dobija novo značenje. Šestotomnik beleži da je to spoj, stapanje, spajanje raznih elemenata; ili spajanje u jednoj reči jezičkih elemenata različitog porekla. Jednotomnik dodaje i – ozračenje ljudi, predmeta, zemljišta radioaktivnim zracima, zagađenje radioaktivnim materijama. Međutim, ovde bi trebalo dodati i značenje – "zagađenje, prljanje", koje nije u vezi sa radioaktivnim zracima. U vezi sa ovim, dekontaminacija nije samo uklanjanje, odstranjivanje štetnih (obično radioaktivnih) čestica iz neke sredine ili zagađenih predmeta mehaničkim, fizičkim putem ili hemijskim sredstvima.
Za decu veoma popularno mesto – igraonica – u jednotomniku je korektno definisana: prostor, prostorija ili deo prostorije za dečje ili zabavne igre; prostorija za igranje. Međutim, ono što šestotomnik beleži kao značenje ove lekseme danas bi retko kome bila asocijacija na ovu reč (i ako bi bila, onda svakako ne bi bila prva) – 1. dvorana za igru, ples 2. kockarnica. A šta je prva asocijacija na reč kabriolet? Verovatno bi većina pomislila na vrstu (atraktivnog) automobila s pomičnim krovom. Opravdano je to što šestotomnik ovo značenje stavlja na drugo mesto, a na prvo dolazi – laka kola (obično sa dva točka) s jednim konjem u zaprezi i s kožnim krovom koji se može sklopiti. Međutim, nije prihvatljivo da jednotomnik ostavi ovakav raspored značenja, u vreme kada zaprežna kola s pomičnim krovom retko možemo videti čak i u ruralnim oblastima (takođe, u našoj zemlji po gradovima takva vrsta turističke atrakcije nije rasprostranjena).
A o tome da crkva sve više "ulazi u modu" u odnosu na komunistički period u našoj zemlji govori i mala korekcija u definiciji reči ispovest. Jednotomnik beleži da je to verski obred priznavanja grehova svešteniku uz opraštanje tih grehova, a drugo značenje je – iskreno iskazivanje misli i osećanja, priznanje. Šestotomnik, beležeći je kao ispoved, reči daje ista značenja, samo je u njemu primarnije ono koje nema veze sa crkvom. Možda je zanimljivo i zapažanje da je reč ispovedaonica nekada vezivana samo za katoličku crkvu, a danas, u jednotomniku, to je mesto u crkvi gde sveštenik vrši ispovedanje, dakle, bez pomenute isključivosti.
Od svih promena koje Rečnik beleži, najbrojnije su one koje se tiču promene značenja pojedinih leksema ili, tačnije, korigovanja njihovog značenja. O tome govori i lingvista Ranko Bugarski: "I reči koje ostaju često menjaju značenje usled društvenih promena. Reč pero ranije je označavala i guščije pero kojim se pisalo, potom metalno perce na držalju, a onda i nalivpero (uzgred rečeno, zanimljivo je da se ta oznaka nije sada prenela na hemijsku olovku, kojoj bi zbog njene raširene upotrebe odgovarao neki kraći i manje deskriptivan naziv). A kada stanovnik grada danas kaže kola, on obično ne misli na zaprežno vozilo, još manje na same točkove ili krugove…"
Mnoge nove lekseme postale su deo jednotomnog Rečnika Matice srpske, ali takođe ima i onih leksema i reči koje nisu zabeležene, iako su danas u frekventnoj upotrebi i za njih ne postoje ekvivalenti u vidu sinonima. Definicije su uglavnom neutralne, bez negativne ili pozitivne konotacije (što se ne može reći i za šestotomnik, iako je i u njemu određena ideologija primereno svedena).
…i Bil Gejts