"Veliki Brat", obavezno velika slova, i drugo, stig’o među Srbe i Srpkinje. To je, što kažu, veliki, i popularan, i tako to, realiti šou, koji će u nas bude emitovan na TV B92, samo da prođu ti kastinzi i eliminacije, samo da se popune upitnici, obrade kandidati, izabere dvanaest, i će počne, i budemo ko sav drugi svet. Jeste, da se kaže, pobednik dobija 100.000 evra, i još jeste, neće se skida sa ekrana, ima bude poznat, ima bude, kažu, javna ličnost. Šta ćeš veći motivi i izazovi.

KAČKET I PANTALONE: Posle Novog Sada i Niša, Beograd bio poslednji, kasting održan u Kragujevcu. Dakle, sportska hala Jezero, eto kandidata, eto nas. Nekoliko stotina prijavljenih razne dobi, uglavnom muški i mlađi, u raznu garderobu. Do vrata veliki pano sa oba velika slova, na vratima obezbeđenje u uniforme, iza vrata štand gde se dobijaju prijave i velika nalepnica koju moraš staviš preko grudi. Posle sve to uđeš unutra, kad tamo restoran, koji inače služi za svadbe i sahrane. U restoran ko u restoran, konobari, novinari, kandidati koji su se nalepili nalepnicom sa brojem, organizatori i ostale iz producentske kuće Emoušn.

Sednemo sa jednim što uš’o među prvima, iz Kragujevca, ako treba sve će kaže, takav, dinamit, radio i na lokalnoj televiziji, eto, šta da kaže, projekat idealan, od svih šoua najbolji, načisto zanimljiv, sto dana u kući, šta ćeš više, treba se boriti, pobeda je glavni cilj. Ako prođe, ima dobitnički sistem, sve razradio, napraviće klan od šest-sedam ljudi, držaće se zajedno, neće udarati jedni na druge, onda će praviti manji klan, sve manji i manji, dok ne ostane sam, zna da će biti glavni, svi će ga slušati i raditi kako on kaže. Dok Zoran iz Kg razrađuje koncepciju, pristižu kandidati. Ima muški’, ima ženski’, ima razne dobi, ima oni koji sa vrata pokazuju sve i šta umeju, jedan radi stoj na rukama, jedna sa kačketom skida pantalone jednom Srbinu što je ko crni Arapin, kamere trče, fotoreporteri zumiraju, pade i filmski poljubac. Poče audicija, uđemo u prostoriju za te namene, tri kabine sa kamerama, kandidat uđe, za minut kaže šta ima, onda ide na intervju sa oni što rade intervju. U prostorije gde se radi intervju ne mogu novinari, zabranjeno, taki projekat, taka pravila.

NAŠA BRAĆA, NAŠE SESTRE: Vratimo se u restoran salu, Zoran već proš’o ceo program, pa šta je bilo, u kameru rek’o, Ja sam Zoran Nikolić, imam 32 godine, prijavio sam se radi zabave, a dodatni motiv je što će tih dvanaest ljudi postati javne ličnosti, to želim više od svega, Veliki Brat treba da me izabere jer bih ga predstavljao u najboljem svetlu, pravi sam lik, duhovit, društven, pravi dinamit, eto. A na intervjuu, pa pitali ga da li ima devojku, kakav mu je seks, da li je slobodan, zna li da glumi, rek’o da zna, imitir’o čuvenog Olivera, nije Oliver, onog što je rek’o, Ljudi, da li je to moguće…

Pridružuje nam se PR kuće Emoušn, pravo žensko, i više od toga, crne kose plus zelene oke. Zoran saznaje da nije prošao u drugi krug, nije dobio upitnik, ode čitava koncepcija u onu stvar. A sad PR, Veliki Brat je najpoznatiji svetski realiti šou, osnovan 1990. u Holandiji, producent Džon Demo došao na ideju da se u kuću smeste stanari, šou bio osporavan, pa to krenulo, oborio sve rekorde u gledanosti, postao, ajde reprodukujemo pravopis kad ne možemo dikciju, planetaran, emituje se u 32 zemlje. Ima još, To je taj svetski fenomen, polemiše se na tu temu, gledaoci se identifikuju, jer to su obični ljudi, naši susedi, naša braća, naše sestre… Ima i još, Kasting je komplikovan proces, ima prvi krug, drugi, treći, u drugi krug prolaze oni koji su se najbolje predstavili, dobijaju upitnike koje nose kući, šalju ih i ponovo dolaze na kasting, zadaci se povećavaju, intervjui duži, u poslednjem krugu se angažuju psiholozi, sociolozi, ima i analiza, ocenjuju se veštine, učesnici moraju biti posebni. I ima, Tih sto dana oni žive, ali to nije najbitnije, oni se tu prvi put upoznaju, tu nastaje drama, život u kući postaje zanimljiv, žive bez TV-a, radija, kontakta sa spoljnim svetom, okruženi kamerama…

Restoran sala se napunila, jedni u redu, drugi za stolovima, ima bre komunikacije, ima bre svega, ima i jedan stariji koji doš’o svojim i specijalnim poslom, da nađe radnicu za seksšop, gde će ako neće ovde, teško to naći, svaka u nekoj obavezi, te momak, te švaler, njemu treba slobodna. Za jedan astal dominira, i sve tako, jedan obučen u šeik garderobu, odavde, Šumadinac, zašto kao šeik, drži da su za komunikaciju, utisak, najvažniji govor tela i garderoba. Nije bio na audiciji, čeka, neće da govori ono što će reći u kameru, neće baksuzira, takav, i tačka.

Za jednim astalom sitniji čovek, skoro u najboljim godinama, skoro vršnjak, natuk’o kačket, pivo, što se ne bi rek’o, svi pričaju zbog para, njemu najvažnije druženje, niko ne zna kakvo je to iskušenje, on se brzo prilagodi, voli život, kreće se. Od Čačka, iz Atenice, komšija sa ministrom Veljom, volio bi da ovo doživi, pobedi, a pare, u humanitarne svrhe. Šta će da kaže u kameru, Zovem se Slavković Radomir, prijavio sam se zbog druženja, a razlog da me odaberete biće reakcije gledalaca, samo da me spaze. Ma, nastavlja, nema on problema, 20 godina igr’o fudbal, još aktivan, oženjen, dvoje odrasle dece, ne radi, idealan, vreme provodi u druženju, dobar za saradnju, svi ga vole i cene. Svi misle da je u Novoj Srbiji, zbog komšije Velje, a nije, nije od onih koji bi nešto molio, vidi ima svega, ali nije mu žao.

I, SIROVINO JEDNA: Dvadesetogodišnja plavuša iz Despotovca razmenjuje iskustva audicije sa nekoliko vršnjaka iz Kragujevca. S njom gledaocima neće biti dosadno, a i da stekne popularnost, pare, i sve to i sve tako. Momku koji se preporučuje članstvom u Srpskoj radikalnoj stranci, kaže: I, sirovino jedna, ja sam kod Karića, fini, iskren gospodin.

Za susednim stolom se razgalamio jedan u crnoj kožnoj jakni, svima se obraća sa inžinjiru, Ej, inžinjiru, tuče votku, duplu, Može piće inžinjiru? Od Trstenika, sa dva pajtaša koji mu daju podršku, šta će da kaže, šta ‘oćeš, vidi veliku šansu, voli izazove, ima ovako da se skine, pare ga ne interesuju, pare sirotinji, zna on gde će da uzme, Alo, inžinjiru, obraća se jednom iz organizacije, lovu dajem sirotinji. Pajtaši ga opominju da stane u red za audiciju, jok, nije on za red, polako, stiže nova tura, pevuši, Moj se dragi veseli… Oće se bre zeza, iz dva braka jedno dete, Moj se dragi veseli, joj da je njemu da daju da bira ženske, sve bi on ove organizatorke, ma mnogo društven, samo da ga puste, kad je bio mnogo mali sve iš’o sa ćaletom, u sve kafane, bili i u Peć gde Karići muzicirali, tata ga ter’o da udara Milanku po dupe, Alo, inžinjiru, posle ćemo u kafanu da jedemo i pijemo ki ljudi… Javlja se i na mobilni, Evo sam u Kragujevac, ovde sam na kasting, za onaj kviz, sad čekam, evo pričam sa novinarima…

Ona mala plavuša sa kačketom, sve vreme na audiciji, pred njom upitnik, prošla u drugi krug. Pa kako je bilo, joj, čitala podatke iz prijave, rekla da joj se sviđa voditeljka, ona sa afro frizurom, popela se na stolicu i igrala, da je snimimo, može, može, nema problema, da skine kačket, eto je na stolici, napravi pozu, hvala lepo. Na intervjuu je pitali jedno, ona drugo, muško-ženski odnosi, žensko-ženski, sve, da l’ bi se skinula, rekla da bi, ali kad prođe, onda igrala, onda sela jednom u krilo, prošla, eto upitnika. Upitnik pozamašan, vazdan pitanja, bračno stanje, zanimanje, vaše mere, broj grudnjaka, gde žive, da li se bave zanimljivim poslom, hobi, TV emisija, pevač, veroispovest, da li imaju tetovažu, pirsing, kog su seksualnog opredeljenja, životni moto, šta bi uradili kad bi ih Veliki Brat učinio poznatim…

Onaj naš sagovornik što nije proš’o, još u sali, pa domaći je, u razgovoru sa crnkom koja studira u Kragujevcu, ona prošla, ma na intervjuu načisto lupala, pitali je čime bi ih zadivila, počela da se skida, zaustavili je, eto, prošla. Zoran nas upoznaje da će ide i u Beograd, ima da dobije taj upitnik, i da pobedi, sve isplanir’o. Za jednim od stolova četrdesetogodišnjak iz Zagrađa pored Gornjeg Milanovca, Dolazim iz Gornjeg Milanovca, šta da kažem, doš’o čisto ‘nako, drugar me prijavio, ne radim ništa, radio na parkingu, neće mene pare, ima ženske, nije loše. Ako može vic, to zna, Kako nasmejati plavušu u nedelju, ispričaš joj vic u petak. Vicevi mu idu dobro, i šta kažemo, ‘rana, ženske, sve se snima, joooj, bilo bi dobro da upadne, da istera ovu zimu…

Audicija se primiče kraju, onaj od Trstenika još na votci, ne staje on u red, Moj se dragi veseli, ima uđe na tri sekunde, odma’ će vide s kim imaju posla, je l’ tako inžinjiru…