Poslednjih godina pisanje grafita postalo je jedan od načina borbe protiv režima. Tokom osamdesetih drznik koji je uhvaćen kako ispisuje ime svoje omiljene grupe na školskom zidu mogao je da dobije nekoliko šamara i naredbu da zid omala, dok je do pre bezmalo godinu dana iznošenje političkog mišljenja na zidu obezbeđivalo dobre batine i dosije kod policije.

Ako ste ovih dana šetali Vračarom mogli ste primetiti da na zgradama, to jest fasadama i kapijama, više nema grafita. Oštro oko može da zapazi tek siluete obrisanih slova. Na uglu Svetozara Markovića i Njegoševe ulice zatekli smo radnike preduzeća Toper S kako peskom i vodom pod visokim pritiskom s ograde obližnje gimnazije skidaju grafite stare možda i više od deset godina.

"Do sada smo završili neke objekte na Vračaru, Krunsku ulicu, Mašinski i Tehnološki fakultet. Nastavićemo radove u krugu dvojke", kaže Igor, jedan od članova ekipe perača.

IZ LIČNOG UGLA: "Ne znamo da li je neko od čitalaca autor nekog od mnogobrojnih grafita, ako jeste, možda smo baŠ njegovo delo obrisali. Držati "pušku" iz koje se ne ispaljuje municija već jak mlaz vode kroz koju "šiba" pesak veoma je čudan osećaj. Kada se "obarač" stisne, trzaj je jak da vas baca unazad gotovo metar. Kroz vodu struji pesak, ali se golim okom ne primećuje, te će prolazniku biti čudno kako obična voda spira nešto što je delovalo neizbrisivo. Dok pokušavate da se održite na nogama, voda pršti na sve strane, ljudi beže od vas, a K, G i H ne prelaze u Č, Z, Š, već sa kompletnim grafitom odlaze u zaborav za samo minut-dva. Kristali peska taložili su se kraj fasade, a oni odbijeni od zida zavrŠili su na našim majicama.

Pokretač akcije brisanja grafita je gradska vlada, koja je pre tri meseca pregledala teren i ulice u kojima će fasade biti osvežene. Dnevno rade tri do četiri ekipe, koje pokrivaju različite delove grada, priča poslovođa Saša Nacković:

"Na terenu smo nekih petnaest dana. Čiistimo mašinom (peskarenje), hemijom, a uključeno je i skidanje plakata. Ispred škola je najviše ljubavnih poruka, a od političkih, koje su najzastupljenije oko državnih institucija, nezaobilazna je ona ‘DOS je najgori’."

Zamenik sekretara za inspekcijske poslove Vlado Vuković kaže za "Vreme" da se niz godina unazad radi na tome da budu uhvaćeni svi oni koji pišu grafite, ostavljaju plakate i reklamne poruke.

"Protiv njih se pokreće postupak koji vodi sudija za prekršaje. Ovakve akcije ne postoje samo sada, već više od deset godina.", kaže dalje Vuković. Po njegovim rečima, upozorenja su slata i političkim strankama. Međutim, tu postoji pravni problem.

Grupa gradskih sekretarijata (za urbanizam, zaštitu čovekove sredine, kulturu, inspekcijske i komunalno-stambene poslove) došla je na ideju da se uredi uži deo grada, i da kao takav bude primer ostalim delovima. Po rečima Srđana Jovanovića, zamenika gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove, snimanje i premeravanje terena počelo je 15. maja 2001, na raspisani javni konkurs za čišćenje grafita i skidanje plakata sa fasada. Obim radova je sedamnaest hiljada metara kvadratnih, a 1.100 kvadratnih metara biće zaštićeno silikonom. Vrednost radova, sa održavanjem iznosi gotovo četiri miliona dinara. Inače, čišćenje jednog kvadratnog metra zida košta 165 dinara, dok je silikonska zaštita 93 dinara po kvadratu.

GALERIJA NA ULICI: Grafiti nisu samo političke, ljubavne ili navijačke poruke, često predstavljaju prava umetnička dela. Za ovu urgbanu umetnost potreban je dobra ideja, talenat i velika količina spreja, a motivacija je da će delo biti izloženo pogledima prolaznika dvomilionskog grada. Poruke koje ulični umetnik saopštava svojim delima mogu predstavljati njegov otpor ili prikaz pojava u društvu. Sadržina je često originalna i duhovita. Urbani mit kaže da je natpis "Vratite šećer u Orbit" (zabeležen u Republici Srpskoj) naterao rukovodstvo kompanije Rigli da autoru javno ponudi posao. Proverom smo utvrdili da su u Rigliju čuli za grafit, ali da su se na njega samo slatko nasmejali.

"Čuo sam za izjavu gradonačelnice da će očistiti ceo Beograd. Ako je u pitanju čišćenje samo političkih grafita onda je sasvim opravdano, međutim, prefarbati grafit koji je prava umetnost je nerazumno. Isto bi bilo ako bismo izneli knjige i počeli ih spaljivati na ulici", kaže student Vlada Vukasović, strahujući da će dela u koja je on očito zaljubljen odneti pesak.

Zidovi bele, a grafiti blede. Neko za to dobija dnevnicu, bilo mu grafita žao ili ne, a neko za njima plače. Ono što je sigurno je da će stare obrisane grafite zameniti novi. Ako uskoro negde na zidu ugledate grafit "Gotov je", znaćete sa sigurnošću da to nije onaj stari grafit.