Evropsko prvenstvo u košarci
Skandinavsko otvaranje
Prvi put posle dužeg vremena naša reprezentacije nije apsolutni favorit za zlatnu medalju, što naravno ne znači da je ne može osvojiti
Nadam se da jedno s drugim nema nikakve veze, ali kada se poslednji put nešto važno u košarci dešavalo u Skandinaviji, prošli smo kao bosi po trnju. Na šampionatu Evrope u Helsinkiju te 1967, što bi se reklo u besmrtnoj seriji "Grlom u jagode" koja obrađuje baš taj period, Jugoslavija je bila tek deveta! Da se razumemo, u to vreme nismo bili ni evropski, ni svetski šampioni, nismo imali nijednu olimpijsku medalju, za NBA 98 odsto ondašnjih ljubitelja košarke nije ni čulo a 99 procenata naših najboljih igrača igralo je u našim klubovima. Uprkos tim činjenicama razočaranje je bilo ogromno jer je u toj deceniji počeo nezadrživi proboj našeg basketa u svetski vrh. U bilansu su već bile srebrne medalje sa evropskih prvenstava 1961. u Beogradu i 1965. u Moskvi, bronzana iz Vroclava 1963. i dva srebra sa svetskih šampionata, u Rio de Žaneiru 1963. i Montevideu te iste 1967. U Helsinkiju se očekivala medalja, optimisti su mislili da je stiglo vreme i za prvo zlato, a doživeli smo jedan od najvećih neuspeha.
Osim geografski, odlazak u Švedsku na Evropski šampionat 2003. podseća, pre svega po promenama u timu, na put u Finsku od pre 36 godina. Doduše, tada su razlozi bili sasvim drugačiji. Dalekovidi seelektor Ranko Žeravica odlučio je da u državni tim uvede mlade igrače, misleći prevashodno na budućnost naše košarke. Tako su se u Helsinkiju u ekipi našli Krešo Ćosić, Duci Simonović, Dragan Kapičić, Damir Šolman, Goran Brajković i Aljoša Žorga, svi ispod 20 godina! Tek nekoliko godina stariji bili su Borut Basin, Rato Tvrdić, Petar Skansi i Zoran Marojević a najiskusniji su, sa nepunih 30 godina, bili Vladimir Cvetković i Dragoslav Ražnatović. Desilo se da su nas pobedile Čehoslovačka, Rumunija i Poljska, što nas je odvelo tek na deveto mesto. Žeravica je pretrpeo mnogo kritika, za Olimpijske igre u Meksiku 1968. vratio je u tim Koraća, Daneua i Rajkovića a od klinaca iz Helsinkija poveo je Ćosića, Šolmana i Žorgu kojima je pridodao i Nikolu Plećaša. Osvojena je prva olimpijska medalja (srebrna) a posle još jednog srebra na EP 1969. u Napulju (u grupi u Kaserti prvi put smo na zvaničnom takmičenju dobili SSSR), došla je 1970. i prvo zlato. Jugoslavija je u Ljubljani 1970. postala prvak sveta i okrenula novu stranicu u istoriji a Žeravica je došao na svoje, on i većina onih "klinaca iz Helsinkija" postali su prvaci sveta.
Pred Švedsku 2003. u Košarkaškom savezu Srbije i Crne Gore bio je planiran početak smene generacije. Ideja je bila da se to učini što je moguće bezbolnije, pozivanjem nekolicinu mlađih igrača koji bi uz one iskusnije takoreći neosetno dobili veće uloge. Zbog toga su se na spisku našli Darko Miličić, Aleksandar Pavlović, Žarko Čabarkapa, trojica iz prvog kruga ovogodišnjeg NBA "drafta", zatim Nenad Krstić, Kosta Perović, Vule Avdalović… Desilo se šta se desilo, mladići sa "drafta" izabrali su umesto reprezentacije individualne pripreme za svoju prvu NBA sezonu, a zatim je zaređala serija povreda koja je Krstića, Tarlaća i na kraju Milojevića ostavila kod kuće. Malerozni Dušan Vujošević, bez ijedne reči kuknjave, bio je prinuđen da zatvara rupe kako zna i ume pa smo umesto planirane smene generacije dobili neplanirane zamene. Skandinavsko otvaranje je, da se šahovski izrazimo, bilo iznuđeno. Na velikom takmičenju debituju Dušan Vukčević, Nebojša Bogavac, Vule Avdalović, Đura Ostojić, Ognjen Askrabić i Kosta Perović od kojih u plan o podmlađivanju staje samo kadetski prvak Evrope Kosta Perović, ali ne treba kukati. Treba samo biti realan. A realnost kaže da posle dužeg vremena naš državni tim nije favorit, ili bar nije apsolutni favorit na takmičenju na kome učestvuje. To nikako ne znači da ne može biti prvi, već je samo upozorenje da tako nešto može da se desi. Sa šest debitanata ali i sa šest svetskih prvaka, naš tim je još sasvim solidan i, iskreno rečeno, ne vidim nijednu ekipu za koju bih a priori rekao da je sigurno bolja od naše. Na istoj liniji je i Duško Ivanović, trener Tau Keramike, koji misli da će naši "opet biti prvi". Vujošević na svakoj od tri linije ima po dva klasna igrača: Jarića i Vujanića na poziciji pleja, Stojakovića i Gurovića na spoljnim pozicijama, Koturovića i Drobnjaka na centrima. Ako preostala šestorica daju ono što mogu, neće biti razloga za nezadovoljstvo. Vujošević je u pravu, zlatna medalja treba da bude cilj i želja, ali će svaka medalja biti uspeh. Uostalom, zar 1999. u Francuskoj nismo bili treći sa Divcem, Danilovićem, Bodirogom, Tomaševićem…?
Svi u Evropi složni su u oceni da ćemo imati najujednačenije prvenstvo, bez izrazitog favorita. Ako već nekoga treba izdvojiti, onda nekako u prvi plan izbijaju Grci i Španci, mada bez garancija da će izdržati sve pritiske i osvojiti medalje. Grci imaju odličan tim, ni mlad ni star, najbolji igrači su u najboljim godinama a njihov glavni cilj nije Evropsko prvenstvo već Olimpijada dogodine u Atini. Španci su počeli da eksploatišu svoju zlatnu juniorsku generaciju iz Lisabona 1999. (Pau Gasol, Navaro, Felipe Rejes, Antonio Bueno, nedostaje još plej Raul Lopez), baš kao što smo svojevremeno učinili mi sa našom iz Bormija 1987. Sa Garbahosom, De la Fuenteom, Himenezom, Kalderonom i ostalima, zaista se radi o timu za svako poštovanje, ali Španci imaju i jednu ozbiljnu manu: u odlučujućim mečevima ili momentima znaju da zataje. Neka realna prognoza kaže da bi ove dve selekcije, uz našu, mogle biti na pobedničkom postolju, ali treba videti šta tim povodom imaju da kažu Rusija, Litvanija, Francuska, Nemačka, Turska, Italija, Hrvatska, Slovenija… Objektivno, autsajderi su samo Letonija, Ukrajina, Izrael, Bosna i Hercegovina i domaćin Švedska (mada je u ponedeljak u pripremnoj utakmici dobila Francusku sa 89:84). Osim medalja, šampionat ima i dodatnu dimenziju jer odlučuje o četiri evropska mesta za Olimpijadu u Atini, ali nas, kao svetske prvake, to ne pogađa. Naš tim je kvalifikovan i u Atini neće mnogo ličiti na ovaj iz Švedske, a ako se neko od prinudnih reprezentativaca nametne, utoliko bolje.
Naši na EP: osam puta zlato
V-Prag, 1947– 13.
VIII-Moskva, 1953-6.
IX-Budimpešta 1955-8.
X-Sofija 1957-6.
XI-Istanbul 1959-9.
XII-Beograd 1961-2.
(Marjan Kandus 24 poena, Radivoj Korać 216, Vital Ajzelt, Miha Lokar 16, Željko Troskot 1, Slobodan Gordić 26, Ivo Daneu 110, Zvonko Petričević 31, Sreten Dragojlović 74, Radovan Radović 35, Nemanja Đurić 11,3, Miodrag Nikolić 65. Selektor – Aleksandar Nikolić)
XIII-Vroclav, 1963-3.
(Gordić 80, Korać 239, Emil Logar 25, Miloš Bojović 42, Borut Basin 12, Dragoslav Ražnatović 7, Daneu 125, Petričević 54, Trajko Rajković 47, Živko Kasun 16, Nemanja Đurić 69, Miodrag Nikolić 53. Selektor: Aleksandar Nikolić)
XIV-Moskva 1965-2.
(Gordić 35, Korać 197, Rajković 71, Dragan Kovačić 61, Josip Đerđa 72, Ražnatović 47, Daneu 107, Petričević 36, Ajzelt 2, Bojović 36, Nemanja Đurić 93, Petar Skansi 17. Selektor: Aleksandar Nikolić)
XV-Helsinki 1967-9.
XVI-Napulj, 1969-2.
(Rato Tvrdić 52, Ljubodrag Simonović 52, Zoran Marojević 19, Rajković 59, Vladimir Cvetković 28, Dragan Kapičić 58, Ivo Daneu 51, Krešimir Ćosić 92, Damir Šolman 38, Nikola Plećaš 51, Dragutin Čermak 37, Vinko Jelovac 58. Selektor: Ranko Žeravica)
XVII-Esen, 1971-2.
(Blagoja Georgijevski 21, Simonović 93, Jelovac 43, Žarko Knežević 64, Aljoša Žorga 9, Kapičić 85, Basin 17, Ćosić 110, Dragiša Vučinić 10, Plećaš 60, Čermak 62, Davor Rukavina 24. Selektor: Ranko Žeravica)
XVIII-Barselona, 1973-1.
(Tvrdić 55, Dragan Kićanović 40, Jelovac 69, Knežević 13, Željko Jerkov 26, Dragi Ivković 20, Zoran Slavnić 57, Ćosić 72, Šolman 67, Plećaš 42, Dražen Dalipagić 56, Milun Marović 35. Selektor: Mirko Novosel)
XIX-Beograd,1975-1.
(Tvrdić 22, Kićanović 82, Jelovac 62, Rajko Žižić 32, Jerkov 55, Kapičić 44, Slavnić 44, Ćosić 70, Šolman 54, Plećaš 46, Dalipagić 85, Mirza Delibašić 58. Selektor: Mirko Novosel)
XX-Lijež, 1977-1.
(Joško Papič 6, Kićanović 142, Jelovac 16, Duje Krstulović 8, Jerkov 60, Ante Đogić, Slavnić 80, Ćosić 62, Ratko Radovanović 53, Žarko Varajić 20, Dalipagić 138, Delibašić 69. Selektor: Aleksandar Nikolić)
XXI-Torino 1979-3.
(Peter Vilfan 17, Kićanović 158, Žižić 33, Varajić 46, Jerkov 54, Mihovil Nakić 26, Slavnić 31, Ćosić 89, Radovanović 31, Krstulović 56, Dalipagić 98, Delibašić 97. Selektor: Petar Skansi)
XXII-Prag,1981-2.
(Petar Popović 14, Kićanović 162, Predrag Benaček 22, Željko Poljak 19, Boban Petrović 64, Branko Skroče 46, Vilfan 35, Ćosić 93, Radovanović 81, Andro Knego 47, Dalipagić 140, Delibašić 125. Selektor: Bogdan Tanjević)
XXVIII-Nant 1983-7
XXIV-Štutgart, 1985-7.
XXV-Atina, 1987-3.
(Dražen Petrović 182, Aleksandar Petrović 51, Aleksandar Đorđević 40, Toni Kukoč 45, Žarko Paspalj 85, Goran Grbović 69, Zoran Radović 41, Stojko Vranković 24, Ratko Radovanović 64, Vlade Divac 81, Dino Rađa 22, Danko Cvjetičanin 72. Selektor: Krešimir Ćosić)
XXVI-Zagreb, 1989-1.
(D. Petrović 150, Zdravko Radulović 21, Zoran Čutura 25, Kukoč 28, Paspalj 69, Jure Zdovc 29, Radović 6, Vranković 13, Divac 47, Predrag Danilović 31, Rađa 68, Mario Primorac 15. Selektor: Dušan Ivković)
XXVII-Rim, 1991-1.
(Zoran Sretenović 22, Velimir Perasović 45, Đorđević 16, Kukoč 93, Paspalj 47, Zdovc 14, Danilović 13, Zoran Jovanović 2, Divac 62, Arijan Komazec 33, Rađa 86, Zoran Savić 20. Selektor: Dušan Ivković)
XXIX-Atina, 1995-1.
(Sretenović 4, Danilović 157, Saša Obradović 57, Dejan Bodiroga 108, Paspalj 72, Miroslav Berić 29, Đorđević 134, Željko Rebrača 43, Vlade Divac 81, Zoran Savić 42, Dejan Tomašević 10, Dejan Koturović 13. Selektor: Dušan Ivković)
XXX-Barselona, 1997-1.
(Bodiroga 97, Danilović 90, Obradović 46, Nikola Lončar 58, Miroslav Radošević 58, Berić 32, Đorđević 113, Nikola Bulatović 51, Zoran Savić 51, Tomašević 36, Milenko Topić 52. Selektor: Željko Obradović)
XXXI-Pariz, 1999-3.
(Bodiroga 127, Danilović 112, Obradović 46, Lončar 56, Milan Gurović 28, Vlado Šćepanović 38, Dragan Lukovski 25, Predrag Stojaković -, Vlade Divac 96, Dragan Tarlać 37, Tomašević 65, Topić 27. Selektor: Željko Obradović)
XXXII-Istanbul, 2001-1.
(Bodiroga 74, Veselin Petrović 7, Obradović 26, Igor Rakočević 17, Stojaković 138, Šćepanović 40, Marko Jarić 37, Predrag Drobnjak 60, Tarlać 33, Dejan Milojević 14, Tomašević 40, Gurović 63. Selektor: Svetislav Pešić)
Šest debitanata
Marko Jarić LA Klipers 1978 2,00
Miloš Vujanić Skiper 1980 1,90
Vule Avdalović Partizan 1981 1,91
Dušan Vukčević Sijena 1975 2,00
Nebojša Bogavac Hemofarm Vršac 1973 1,97
Predrag Stojaković Sakramento Kings 1977 2,07
Milan Gurović Bez ekipe (Tau?) 1976 2,07
Predrag Drobnjak Bez ekipe 1975 2,11
Ognjen Askrabić Železnik 1979 2,05
Dejan Koturović Bez ekipe 1972 2,12
Đuro Ostojić Partizan 1976 2,09
Kosta Perović Partizan 1985 2,17
Selektor: Dušan Vujošević
Program šampionata
Grupa A (Boras)
Francuska
Slovenija
Italija
BiH
Grupa B (Norkeping)
Litvanija
Nemačka
Letonija
Izrael
Grupa C (Sedertelje)
Španija
Srbija i Crna Gora
Rusija
Švedska
Grupa D (Lulech)
Grčka
Ukrajina
Turska
Hrvatska
Raspored utakmica
5. septembar
18.00 Slovenija – Italija (Grupa A)
18.00 Litvanija – Letonija (Grupa B)
18.00 Srbija i Crna Gora – Rusija (Grupa C)
21.00 Grčka – Hrvatska (Grupa D)
21.00 Francuska – Bosna i Hercegovina (Grupa A)
15.15 Nemačka – Izrael (Grupa B)
21.00 Španija – Švedska (Grupa C)
18.00 Ukrajina – Turska (Grupa D)
6. septembar
16.00 Bosna i Hercegovina – Slovenija (Grupa A)
17.00 Izrael – Litvanija (Grupa B)
21.00 Švedska – Srbija i Crna Gora (Grupa C)
21.00 Turska – Grčka (Grupa D)
18.30 Italija – Francuska (Grupa A)
14.00 Letonija – Nemačka (Grupa B)
18.00 Rusija – Španija (Grupa C)
18.00 Hrvatska – Ukrajina (Grupa D)
7. septembar
15.15 Slovenija – Francuska (Grupa A)
15.15 Litvanija – Nemačka (Grupa B)
15.45 Srbija i Crna Gora – Španija (Grupa C)
15.45 Grčka – Ukrajina (Grupa D)
18.15 Bosna i Hercegovina – Italija (Grupa A)
18.15 Izrael – Letonija (Grupa B)
18.15 Švedska – Rusija (Grupa C)
18.15 Turska – Hrvatska (Grupa D)
Razigravanje za četvrtfinale
8. septembar
20.30 A2 – B3 (Lulech)
20.30 B2 – A3 (Norrköping)
20.00 C2 – D3 (Södertälje)
20.00 D2 – C3 (Borchs)
Četvrtfinale (Stockholm Globe Arena)
10. septembar
18.00 A1 – C2/D3
21.00 B1 – D2/C3
11. septembar
18.00 C1 – A2/B3
21.00 D1 – B2/A3
Polufinale (Stockholm Globe Arena)
12. septembar
18.00 L29 – L30
21.00 L31 – L32
13. septembar
14.00 W29 – W30
17.00 W31 – W32
Finale (Stockholm Globe Arena)
14. septembar
11.00 L33 – L34 (place 7-8)
13.30 W33 – W34 (place 5-6)
17.00 L35 – L36 (place 3-4)
20.00 W35 – W36 (place 1-2)
