Mozaik

 

DETROIT, APRIL 1978: Areta Frenklin sa mužem Glenom Turmanom i sinom

foto: ap photo / doug pizac

Soul, sestro!

Dekonstrukcija pesme Respect najbolje pokazuje stvaralačku obradu prilikom koje nije obrnut samo rod/pol nego su manje tekstualne i muzičke izmene učinile tu verziju konačnom

Aretha (izgovor: Arita, otud i njen nadimak Ree/Ri) Franklin rođena je kao srednja ćerka poznatog baptističkog sveštenika, ‘rok-zvezde među propovednicima’, na radiju i vinilu, koji je ‘46. doselio porodicu u Detroit i uključio se u pokret za građanska prava crnaca.

Razvod tate popa i majke Barbare već ‘48. učinio je Aretu introvertnom; sa sestrama je ostala da živi kod oca, a mama im je ‘52. umrla od srčanog udara. I legendarna interpretatorka gospela Mahalija Džekson bila je među ženama koje su na smenu pomagale oko devojčica.

Areta je po sluhu učila da svira klavir, počela da peva i solo u očevoj crkvi, a Mahalija je ohrabrivala ćerku žene koju je cenila kao crkvenu pijanistkinju/pevačicu. Ri je uskoro napustila školu i sa dvanaest godina krenula na turneje s tatinim ‘gospel karavanom’. Njen dar već ‘56. zabeležen je albumom Songs Of Faith, uživo u očevoj crkvi.

Sa šesnaest je pošla na turneju i s dr Kingom – pomažući da se prikupe značajni prilozi, kao što će kasnije podržavati i druge crne političare i biti član Demokratske stranke – da bi deceniju kasnije pevala na njegovoj sahrani. Sa osamnaest se preselila u Njujork da snima pop. Velečasni otac to nije doživeo kao ‘napuštanje vere’, nego pomogao do dođe do ugovora sa diskografskim gigantom Columbia. Singlovi su počeli da joj se bliže vrhovima ritam-i-bluz lista, blaga najava najbolje i najčešće plasirane izvođačice na svetu, uz to i jedne od zvezda s najvećim tiražima i do danas. Ali, pravi odnos svetovnog i duhovnog u njenoj muzici dotad još nije utvrđen, čak ni kad je producirao legendarni Džon Hemond. Najzanimljiviji ostaju snimci gde Ri svira klavir i sa malim sastavom prolazi kroz džez standarde.

Moćni mecosopran je ‘66. prešao u cenjenu kuću Atlantic, a čuveni producent Džeri Veksler angažovao (rasno mešovite) studijske macane iz dubina Alabame (studio FAME/Muscle Shoals), pa su u istoriju masovne kulture zakucali svetske hitove kao I Never Loved A Man (The Way I Love You), Respect, Chain Of Fools, Think i (You Make Me Feel Like) A Natural Woman.

Bluzom zadojene ljubavne balade rušile su pred sobom kao cunami, čak i kada su ih – kao Natural Woman – pisali beli hit-autori tj. tandem Gofin/King. No, Aretina frenetična dekonstrukcija Otisove ključne Respect savršeno prikazuje sve najvažnije za karijeru Frenklinove: stvaralačku obradu gde nije obrnut samo rod/pol nego su manje tekstualne i muzičke izmene učinile tu verziju konačnom; moć vrhunskog interpretatora da pesmu koristi kao (moderno rečeno) platformu za neupadljive ali tim snažnije društvene pa i političke stavove; hit tj. komercijalni uspeh koji zahvata i širi, sociološki značaj, pa postaje himna pokreta i razdoblja. Tako je od muškarca koji moli ovu pesmu preuzela žena koja zahteva, pre konceptualne Woman Is The Nigger Of The World tandema LenOno.

Areta nije otuđila belu publiku, ali kao i da nikad nije napustila crkvu. Zamajac izvanrednog razdoblja 1967/68. vodio je njenu karijeru još dugo. Na razvođu decenija ubitačnim tempom izbacivala je kvalitetne LP-ploče, a među soul-klasicima odskače dvostruki koncertni LP Amazing Grace (‘72) sa gospel-repertoarom u crkvi. Kroz duge numere sa horom i bendom Ri improvizuje, redefiniše gospel kako ga danas znamo, i to nekim čudom ostade njen najprodavaniji album do danas. Džegeru na tom koncertu nije pala samo donja usna nego i vilica, pa je takoreći iz publike otišao da snimi Shine A Light.

Iako je u sledeću deceniju ušla odličnom epizodom u hit-filmu Braća Bluz (‘80), počasna tetka (a ne kuma) Vitni Hjuston uglavnom se bavila modernizacijom, prepakivanjem, vizualizacijom, a među duetima najvažniji je ‘85. Sisters Are Doin’ It For Themselves s Eni Lenoks/Eurythmics. Retkim dijetama je kao suzbijala preteranu gojaznost iako se, za razliku od nekadašnjeg afro-imidža, po izboru odeće teško moglo reći da joj je potonja bila problem.

Umesto da je bila ‘samo’ Soul Sestra br. 1, Areta se sve slabije snalazila u ulozi Kraljice soula. Priznanja i nagrade pljušte, ali stižu i računi – duvanski i alko za zdravlje, a kupoholičarski za valjanje u luksuzu do bankrota. Od 2010. sve češće otkazuje koncerte, skrivajući od javnosti operaciju tj. borbu s rakom pankreasa – jednim od retkih naučno dokazanih oblika Nečastivog.

Poslednje dane Areta je provela kod kuće, okružena brojnom familijom. Poslovni prijatelji već su za 14. XI zakazali koncert u čast, u Medison skver gardenu. Nakon procesije obožavalaca, kada kovčeg s njenim zemnim ostacima bude položen u porodičnu grobnicu, u njemu će biti samo telo.

Soul ostaje.

Iz istog broja

Kultura sećanja – Areta Frenklin (1942–2018)

Respekt

Milan Milošević

Čehoslovačka 1968. (drugi deo)

Sovjetska intervencija

Radoslav Ćebić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu