Srpski olimpijski pokret 1910–2010.
NEOČEKIVANO NOVE NADE: Nađa Higl i Milorad Čavić
Sto godina i hiljadu cvetova
Ne zna se tačan datum kada je Međunarodni olimpijski komitet u svoje članove upisao i Srbiju – negde u prvoj polovini jula 1912. – a ta država, jedva nešto veća od Beogradskog pašaluka, bila je osamnaesti član tog elitnog sportskog društva. Retka tradicija
Počelo je sa Srpskim olimpijskim klubom, koji je 23. februara 1910. godine osnovalo odabrano društvo oficira i entuzijasta pokreta izvesnog francuskog barona Pjera od Kubertena. Posle se to zvalo Središna savezna uprava ili Centralni olimpijski klub, a 17. jula 1912. menja ime u Srpski olimpijski komitet. Pa šalje delegaciju na Olimpijske igre u Stokholm. Svetomir Đukić, jedan od osnivača Srpskog olimpijskog kluba, 1920. godine postaje član MOK-a – sad kao "delegat" tek osnovanog Jugoslovenskog olimpijskog odbora (1919). Posle SOK-a, nasleđe će preuzimati JOK (dva puta) i OKSCG, da se cela priča – posle 100 godina – vrati na staro.
Sticajem retkih istorijskih i – ne manje – administrativnih okolnosti, današnji Olimpijski komitet Srbije je baštinik onog prvog, koliko god se olimpijski komiteti država nastalih iz Jugoslavije trudili da dokažu "svoje" učešće u tom olimpijskom poslu još pre nego što je počeo. Čine to, da se ne lažemo, i "prijatelji" srpskog olimpizma (dvojica "naših" učestvovala su na prvim modernim igrama 1896. u Atini, da kralja Aleksandra u publici sad ne pominjemo).
Kako god bilo, učinak je jasan. Učešće na 21 letnjoj i 17 zimskih olimpijada, 1258 sportista i 134 nosioca zlatne, 172 srebrne i 102 bronzane medalje. Ili, malo drukčije: za 100 godina osvojeno je 98 medalja: 28 zlatnih, 35 srebrnih i 35 bronzanih. A videli smo ovde, u Jugoslaviji, Zimsku olimpijadu 1984. u Sarajevu, Mediteranske igre 1979. u Splitu, Svetske studentske sportske igre 1987. u Zagrebu.
