Kako je već sasvim uobičajeno u prvoj nedelji oktobra, Švedska kraljevska akademija u Stokholmu proglasila je ovogodišnje dobitnike Nobelovih nagrada. I dok su, tokom velikih debata, pažnju javnosti obuzeli, pre svega, dobitnik Nobelove nagrade za mir, američki predsednik Barak Obama, i rumunsko-nemačka dobitnica nagrade za književnost Herta Miler, laureati tri "naučna" Nobela, za medicinu, fiziku i hemiju, nisu izazvali naročite kontroverze, ali su podsetili koliko se svet izmenio zbog "malih otkrića", koja su nas u sva tri slučaja, pomerila iz XX u XXI vek.

Pet standardnih Nobelovih nagrada utemeljio je 1895. godine svojim testamentom izumitelj dinamita i vlasnik finansijske imperije, švedski pronalazač i književnik Alfred Nobel (1833–1896) želeći da osmisli nagradu koja će se dodeljivati ljudima svih nacija za doprinose koje će čovečanstvo činiti boljim. Nagrade se dodeljuju od 1901. po Nobelovoj volji, od kamata iz fonda koji je zaveštao, da bi se tokom proteklih 110 godina pretvorile u najprestižnije priznanje na svetu, koje kao takvo izaziva i polemike i pažnju javnosti, dok svojim laureatima bez sumnje donosi slavu koju ne dostiže nijedno drugo priznanje.

U izuzetno komplikovanoj proceduri sa elektorima, predlagačima i pododborima, Švedska akademija svake godine sporo dolazi do pobednika, ali njena odluka ima ozbiljne posledice po čitavu nauku – ona svojim izborom na neki način podstiče, opovrgava ili pohvaljuje čitave naučne discipline, ukazujući na smer kojim se nauka treba kretati u budućnosti.

Zato je zanimljivo da su ove godine sve tri "naučne" nagrade otišle za otkrića koja jesu fundamentalna, ali ne spadaju u kategoriju onih koja su izmenila ljudsko poimanje univerzuma, već pre u ona koja su presudno otvorila put ka novim tehnologijama koje su polako, ali dramatično izmenile civilizaciju u XXI veku. Švedska akademija je time nagradila "male prodore" koji su, zapravo, omogućili nepregledan broj novih i zgodnih tehnoloških rešenja, da bi na kraju značajno podigli kvalitet života za milione ljudi.

Sve tri "naučne" nagrade, za fiziku, hemiju i medicinu, što nije nimalo neobično, imaju ove godine po tri dobitnika, koji će međusobno podeliti iznos od deset miliona švedskih kruna, odnosno 1,4 miliona dolara. Pored toga, svim laureatima sleduje i Nobelova medalja i plaketa, koje će im biti dodeljene na tradicionalnoj ceremoniji 10. decembra u Stokholmu.

FIZIKA

"Za revolucionarni doprinos u oblasti prenosa svetlosti kroz komunikaciona optička vlakna":
Čarls K. Kao (76), Kina, 1/2 nagrade
"Za otkriće CCD senzora":
Viljard Bojl (85), SAD, 1/4 nagrade
Džorž Smit (79), SAD, 1/4 nagrade

Ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku dobili su kinesko-američki fizičar Čarls Kao, zajedno sa američkim fizičarima Viljardom Bojlom i Džordžom Smitom, za otkrića koja su temeljno izmenila komunikacije i digitalnu tehnologiju. Prvu polovinu nagrade dobio je Kao za, kako je saopšteno, "revolucionarni doprinos u oblasti prenosa svetlosti kroz komunikaciona optička vlakna", dok su Bojl i Smit zajednički nagrađeni za "izum CCD senzora". Danas potpuno nezamenljiva, Kaova optička vlakna omogućila su početkom sedamdesetih godina XX veka prenos svetlosti na veliku daljinu kroz "žicu" – izuzetno čistu, čvrstu i savitljivu staklenu nit debljine deset mikrometara, što je manje od debljine ljudske vlasi kose. Kroz ovo staklo putuju svetlosni signali iz lasera prenoseći informacije na veliku daljinu, što je izazvalo potonji nezaustavljivi razvoj interneta i tumbe preokrenulo ljudsku svakodnevicu. Na drugoj strani, elektronske CCD čipove razvili su Bojl i Smit dok su pokušavali da na silicijumskoj podlozi veličine poštanske marke naprave memorijski čip sa minijaturnim foto-ćelijama. Ova mreža fotoosetljivih elemenata, kojih danas ima više miliona na CCD čipu, omogućila je nešto neočekivano – mogla je da snimi i digitalno zabeleži sliku. To je podstaklo izuzetno veliki razvoj digitalne fotografije, koja se, brza i jeftina, danas koristi u svim sferama života i na svakom drugom uređaju.

HEMIJA

"Za izučavanje strukture i funkcije ribozoma":
Venkatraman Ramakrišnan (57), Velika Britanija, 1/3 nagrade
Tomas Stajc (69), SAD, 1/3 nagrade
Ada Jonat (70), Izrael, 1/3 nagrade

Kao što često biva, ovogodišnja Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je naučnicima čiji je rad zapravo doprineo unapređenju medicine. Dobitnici za 2009. su Venkatraman Ramakrišnan iz Velike Britanije, Tomas Stajc iz SAD i Ada Jonat iz Izraela, za, kako je rečeno u saopštenju Nobelovog komiteta, "izučavanje strukture i funkcije ribozoma". Oni su uz pomoć rendgenske kristalografije uspeli da precizno odrede sastav i strukturu ribozoma u ćelijama. Ribozomi, "fabrike proteina", omogućuju da se pri izgradnji proteina iz DNK zavojnice tačno prepiše genetički kod, dok je rad ovogodišnjih laureata pokazao kako funkcionišu ribozomi važni za delovanje novih antibiotika, onih koji se bore protiv nastojanja bakterija da razviju rezistenciju na dejstvo tradicionalnih antibiotika.

MEDICINA

"Za otkriće načina na koji je se štite hromozomi":
Elizabet Blekburn (61), SAD, 1/3 nagrade
Karol Grejder (47), SAD, 1/3 nagrade
Džek Sostak (57), SAD, 1/3 nagrade

Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je u ponedeljak američkim naučnicima Elizabet Blekburn, Karol Grejder i Džeku Sostaku "za otkriće načina na koji se štite hromozomi". Njih troje su presudno doprineli razumevanju procesa kojim ljudsko telo štiti svaki od 46 hromozoma u kojima je u svakoj od ćelija spakovan i gusto zamotan DNK materijal. Njihov rad je pokazao na koji način se hromozomi kopiraju, omogućujući da se bolje razumeju problemi ljudskog starenja, raka i matičnih ćelija.