Svetsko prvenstvo u košarci
NEOČEKIVANO PRIZEMLJENJE: Loša igra Srbije...
fotografije: ap
Surovo buđenje iz sna o zlatu
Porazom od Argentine u četvrtfinalu Svetskog prvenstva reprezentacija Srbije ostala je bez šanse da se bori za medalju. Bez timske igre se ne pobeđuje na najvažnijim utakmicama. Treba imati strpljenja za ovaj tim, koji je zaista sastavljen od odličnih košarkaša, tim koji je pre početka takmičenja smatran za glavnog favorita za zlatnu medalju. Ako se sledeće godine kvalifikuju za Olimpijske igre, ponovo će imati šansu za medalju, ali ne ovakvom igrom
Nije zahvalno pisati o Svetskom prvenstvu u košarci dok prvenstvo još traje, a ovaj tekst nastaje u utorak 10. septembra, posle četvrtfinalne utakmice sa reprezentacijom Argentine. Pisanje se svodi na predviđanje budućih rezultata, a najteže je to raditi u košarkaškoj zemlji, u kojoj je sve osim zlatne medalje neuspeh.
Na prethodnom Svetskom prvenstvu, 2014. godine, izgubili smo finalnu utakmicu od reprezentacije SAD. Dve godine kasnije, na Olimpijskim igrama smo takođe osvojili srebrnu medalju, opet poraženi u finalu od iste reprezentacije. Po mnogima, i pre ovog takmičenja se verovalo da je došlo vreme za zlatnu medalju.
PRVA LIČNA
U pripremnim utakmicama je reprezentacija Srbije imala deset vezanih pobeda. Između ostalih, dva puta je pobedila reprezentacije Litvanije i Italije. Sve je išlo kako treba, i kako je sedam miliona košarkaških znalaca u Srbiji predviđalo, do poraza od Španije u grupnoj fazi takmičenja.
Selektor reprezentacije Španije Serđo Skariolo postavio je kombinovanu zonsku odbranu i striktnog čuvara na Bogdanu Bogdanoviću, i srušio igru našeg tima. Kako šut za tri poena nije funkcionisao kao u prethodnim utakmicama, a naši visoki igrači nisu mogli da rade pod košem šta su zamislili, sve se svelo na individualna rešenja. Španija je pobedila našom igrom. Čvrstom odbranom, odličnim šutom, brzim protokom lopte i velikim brojem skokova u napadu. Nismo mogli da primenimo očekivanu individualnu razliku koju su do sada pravili Bogdanović i Jokić. Jokić je veoma brzo isključen posle dve vezane tehničke greške, usled rasprave sa sudijama.
Nije prvi put da Srbija gubi utakmice na Svetskim prvenstvima u grupnim fazama takmičenja. Na ovom meču neprepoznatljivi Bjelica izjavio je nakon poraza: "Nadigrali su nas u svakom segmentu igre. Ne mogu da kažem da je ovo sramota, ali odigrali smo katastrofalan meč. Spremili smo se, ali su nas iznenadili u nekim situacijama. Ovaj poraz je do nas. Spremićemo se za dalje. U četvrtfinalu smo, moramo što pre da zaboravimo ovo."
PORAZ BEZ POUKE
I mnogo jači nacionalni timovi su ranije gubili utakmice pre četvrtfinala Svetskog prvenstva. Reprezentacija Jugoslavije, koja je 1990. godine uzela zlatnu medalju na Svetskom kupu, izgubila je od Portorika u grupnoj fazi takmičenja. Na prvenstvu 2002. godine smo izgubili dve utakmice pre četvrtfinala, prvo od Španije, a kasnije u novoformiranoj grupi i od Novog Zelanda. Posle sjajnih mečeva protiv SAD u četvrtfinalu i Argentine u finalu, postali smo prvaci sveta.
Prethodni timovi su izvlačili pouke iz poraza, kada je bilo najvažnije pokazivali su razliku u košarkaškom znanju, i u četvrtfinalnim utakmicama sigurno pobeđivali. Ali ne i sada. Potpuno istom igrom kao i Španija, Argentina nas je izbacila sa Prvenstva sveta.
Pročitani smo od ozbiljnih košarkaških ekipa veoma brzo. Ne postoji timska košarka koja je krasila generacije našeg tima. Tamo gde bi trebalo da budemo najjači, bili smo najslabiji. Na takmičenje smo došli sa najboljom centarskom linijom, na čelu sa najboljim centrom NBA lige, ali tu prednost nismo uspeli da iskoristimo. Odbrana nam je bila, blago rečeno, katastrofalna.
Ono što je bila prepoznatljivost našeg tima u odlučujućim utakmicama je odbrana i igra na mali broj poena. U četvrtfinalu nam je Argentina dala 97 poena. Šut za tri poena protiv Španije i Argentine prosto nije postojao, iako je to uz odbranu i brzu tranziciju jedini način razbijanja zonske odbrane. U napadu se igralo bezidejno, očekujući da će Bogdanović i Jokić to sami rešavati.
Tu se i krije razlog kraha na ovom prvenstvu. Odlični Bogdanović ne može sam rešavati utakmice, iz prostog razloga što je neprestano pod striktnom kontrolom svog čuvara, dok mu naši igrači ne omogućavaju lake izlaske iz blokova. U trenutku kada sa velikom energijom i dođe do pozicije za šut, ostali igrači ne prate eventualni promašaj.
NAJBOLJI BEZ PODRŠKE
Sa druge strane, kao da nismo znali šta bi da radimo sa Jokićem, kao našim najboljim igračem. Sada će na njega bez ikakve potrebe krenuti drvljem i kamenjem, iako objektivno nije mnogo kriv za ovakvu igru našeg tima. Nije trošio mnogo lopti, pa da ga možemo proglasiti glavnim krivcem za naše poraze. Razlog leži upravo u tome što su postavka tima i ono šta se od njega očekuje bili potpuno različiti od onoga što on radi u Denver Nagetsima. On mora imati veliki broj lopti, jer se na njemu bazira celokupna igra njegovog tima u NBA ligi. Razlika je u tome što, kada on dobije loptu u toku NBA meča, ostatak ekipe ne očekuje od njega da sve sam reši, nego potpuno suprotno.
Ako je u situaciji da sam završi akciju, on će to i uraditi; ako nije, njegovi saigrači se planski raspoređuju po terenu i dobijaju povratne lopte za lake poene. U tome je on najbolji u svetu. A reprezentacija Srbije igra tako da mu loptu bacaju "u bunar", pa neka on vidi šta će s njom, dok ostatak ekipe stoji i gleda kako će se situacija razvijati.
Nosio je tokom prvenstva najmanje dva igrača na leđima. U situacijama kada promaši tako teško izgrađenu poziciju za šut, nema nikoga da pomogne u skoku. Ako i nađe slobodnog igrača, taj igrač je šokiran što mu je lopta upala u ruke i ne pogađa iz otvorene situacije.
Igra našeg tima bez Teodosića morala je drugačije da se postavi. Plejmekerska pozicija je potpuno podbacila. Micić je, verovatno iz privatnih razloga, bio potpuno neprepoznatljiv u odbrani, a posebno u napadu. Na dve utakmice koje smo izgubili nismo dali nijedan koš u kontranapadu. Prednju liniju su nam probijali kao da ne postoji. Neverovatan broj lakih poena protiv Španije i Argentine smo primili kada smo njihove niske igrače puštali da nam probiju zonsku odbranu. Takve stvari se ne dešavaju ekipama koje pretenduju na medalju.
Uzevši sve u obzir, Srbija na obe utakmice nije pokazala ni preko potrebno zalaganje u odbrani i napadu. Sve je izgledalo kao da su se juče prvi put sreli, i krenuli da igraju misleći da će se zbog imena u timu ostale reprezentacije samo predati.
BEZ ŽARA I "LUDILA"
To je taj isti tim koji je na poslednjim svetskim takmičenjima uzimao srebrnu medalju, samo bez Teodosića i Kalinića, ali pojačan sa Jokićem. Razlika je samo u tome što na ovom prvenstvu nisu ličili na sebe.
O ostalim igračima iz našeg tima ne bi trebalo ni da govorimo. Kada je bilo najpotrebnije da pomognu najboljim igračima, nije ih bilo nigde. Osim Lučića, koji je bar zalaganjem u odbrani zaslužio reči hvale za učinak protiv Španije i Argentine, ostatak tima je ostao neprepoznatljiv.
Bez žara i košarkaškog ludila se ne igraju velike utakmice. Tu su nedostajali Teodosić i Kalinić. Teodosić da serijom trojki digne tim na noge, a Kalinić, kao najbolji odbrambeni igrač ovog tima, da drži konce u odbrani i zalaganjem donese preko potrebnu energiju koja je toliko nedostajala.
Selektor Đorđević je po završetku utakmice dao sledeću izjavu: "Boli, ovo je težak poraz. Mentalni pritisak je bio ogroman. Euforija u našoj zemlji, svi su nas zvali, jedva čekali da nas gledaju, pisali da smo favoriti, da ćemo osvojiti. Nikada to nije pomoglo.
Sada vidim na kakvom je igraču, poput Nemanje Bjelice, bio pritisak. Nekada mislimo da su čvrsti, iskusni, lideri, ali onda vidite šta im sve prolazi kroz glavu. Ključ je definitivno bio na poziciji plejmejkera. Primera radi, u nekretninama postoje lokacije i lokacije, a u košarci bekovi i bekovi, uz sve dužno poštovanje prema visokim igračima.
Kontrolisali su ritam, mi smo imali mnogo izgubljenih lopti, verovatno zbog sjajne odbrane rivala. Nisu mi se svidele naše odluke ni reakcije. Prilagodili su se na kriterijume, mi nismo. Pravili smo greške koje ne smeju da nam se dešavaju u ovakvim mečevima. Mi smo naporno radili, a onda u poslednjoj sekundi primali koševe u lice preko Garina, Kampaca i ostalih. Moramo sada da podignemo glavu."
Da sve bude još gore, nismo uspeli da se direktno plasiramo na Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine. Znajući da će naši najbolji igrači biti sprečeni da se pojave u kvalifikacionim mečevima, ne piše nam se dobro.
Sada treba izdržati medijske napade na stručni štab i igrače, ali njima je svakako najteže. Ova generacija ima još šta da pokaže na evropskim i svetskim takmičenjima.
SVETLO U TUNELU
Ako postoji jedna utešna stvar sa ovog prvenstva, to je svakako igra Bogdana Bogdanovića. Izrastao je u fenomenalnog igrača. Toliko je napredovao odlaskom u Ameriku da je sada potpuno druga vrsta košarkaša u odnosu na talentovanog i malo svojeglavog igrača, kakav je bio pre. Neprikosnoveni je lider ovog tima, i u situacijama kada je potpuno odsečen od ostatka petorke uspevao je da ubaci više od 20 koševa po utakmici. Zalagao se više od svih igrača naše reprezentacije, kako u napadu tako i u odbrani, ali pobedu ne donosi jedan igrač, već tim.
Ukoliko nađemo dovoljan broj kvalitetnih i požrtvovanih igrača, uz njega i Jokića, ovaj tim ima budućnost. A od Bogdanovića očekujemo da u sledećoj NBA sezoni najzad zablista, i postane jedan od najboljih bekova u ligi.
Suđenje
Sukob između FIBA i ULEB-a koji je započeo udruživanjem najbogatijih klubova u Evropi i Evrokupu pod ULEB udruženjem, da bi zaštitili svoje interese i pre svega novac, prenesen je i na globalni nivo. U kvalifikacijama za ovo prvenstvo nisu igrali najbolji igrači u svojim reprezentacijama, što je dovelo do toga da smo se mi jedva kvalifikovali, a Slovenija kao prvak Evrope nije uspela da prođe kvalifikacije.
Posledica je vidljiva na ovom prvenstvu u izboru sudija. Naime, na Svetskom prvenstvu nema najboljih evropskih sudija, što za posledicu ima katastrofalne greške u suđenju. Zbunjeni značajem takmičenja, a bez iskustva u suđenju najznačajnijih utakmica u Evropi, sudije neprestano gledaju snimke akcija, i tek nakon usaglašavanja daju odluke koje su vrlo često potpuno suprotne osnovnom košarkaškom znanju.
Kao primer navodimo utakmicu između Litvanije i Francuske. Na 30 sekundi pre kraja, pri izvođenju slobodnih bacanja, francuski centar Rudi Gober skida loptu udarajući usput u obruč. Litvanci ne mogu da veruju šta se događa. Umesto da dobiju dva poena zbog glupog poteza francuskog igrača, sudije čak i ne gledaju snimak, već nastavljaju sa praćenjem napada francuske reprezentacije.
Ovaj potez je direktno izbacio Litvaniju iz nastavka takmičenja. Nakon naknadnog gledanja utakmice, FIBA je uputila izvinjenje litvanskoj reprezentaciji i isključila sudijski trio sa prvenstva.
Bilo je još nekoliko skandaloznih odluka koje su direktno uticale na igru, poput isključenja Jokića posle dosuđene "mrtve lopte", u situaciji kada cela hala vidi da je u pitanju prekršaj za Jokića, kome usput sude tehničku grešku, pa ga i isključuju zbog prigovora. Ipak, ovakva odluka poput one protiv Litvanije se ne očekuje ni na utakmicama "beton lige", a ne na Svetskom prvenstvu.
Ostatak sveta
Od evropskih timova koji su važili za potencijalne osvajače medalja, u četvrtfinalu nismo videli reprezentacije Litvanije i Grčke. Najveće razočaranje dosadašnjeg dela prvenstva je svakako reprezentacija Grčke, za koju na ovom prvenstvu igra Antetokonpo, kao najbolji igrač NBA lige u prethodnoj sezoni.
Iako tim ne zavisi isključivo od njega, trošio je veliki broj lopti, grešio je pri ulazima i vođenju lopte. Sve u svemu, nije došao spreman na Svetsko prvenstvo, srušio je prepoznatljivu igru svoje reprezentacije, a u ključnim trenucima nije rešavao mečeve, iako se to od njega očekivalo.
Grci teško opraštaju svojim zvezdama, i u tome su veoma slični nama. Verovatno će se celokupna naša košarkaška javnost obrušiti na Jokića i Đorđevića i navoditi ih kao glavne krivca za neuspeh.
Od kada su za američki tim počeli da igraju NBA profesionalci, ovo je svakako najlošiji tim koji je učestvovao na Svetskom prvenstvu. Posle mnogobrojnih otkaza u pripremnom periodu, selektor Greg Popović, najpoznatije trenersko ime na svetu, napravio je ekipu od igrača koji ga nisu odbili, ali to više nisu najveća košarkaška imena već mladi košarkaši koji nisu igrali na Olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima.
Nenaviknuti na FIBA pravila vezana za korake, zonsku odbranu i kontakt igru, pokazali su bledu igru u grupi i umalo izgubili meč protiv veoma slabe reprezentacije Turske. Atletski su i dalje najmoćniji tim na prvenstvu, ali da bi došli do borbe za medalje morali bi da imaju bar još dva ili tri igrača koja su do sada učestvovala na internacionalnim takmičenjima.
Iako su pre takmičenja uz Srbiju viđeni kao najveći favoriti, moglo bi im se dogoditi da ostanu bez borbe za medalju. Kada se ovaj tekst pojavi na kioscima, znaćemo rezultat utakmice četvrtfinala protiv Francuske. Procena je da mogu veoma lako da izgube od ekipe koja u sastavu ima Rudija Gobera, Franka Ntkiline, Nikolasa Batuma i Evana Furnijea, koji nastupaju u NBA ligi, kao i Nanda de Koloa iz redova prvaka Evrope, moskovskog CSKA.
Od ostalih timova, najbolju igru do sada su pokazali Australijanci, koji su u pripremnom periodu pobedili američki tim. U svojim redovima imaju odličan NBA bekovski trio koji čine Peti Mils, Džo Ingls i Metju Delavedova.
Španija i Argentina igraju najbolju timsku košarku na šampionatu, i kao takve su uvek opasne, što smo mi gorko iskusili. Ljubitelji košarke će mirno i sa uživanjem moći da gledaju ostatak prvenstva.
Samo što, verovatno, niko neće navijati za Španiju ili Argentinu. Američki tim naša publika ionako ne može da podnese zbog njihove arogancije, tako da nam preostaje da nađemo neki tim za koji ćemo navijati i opušteno odgledati ostatak šampionata.
Odbojka i svetski snovi
U toku Svetskog prvenstva za košarkaše, ženska odbojkaška reprezentacija Srbije je osvojila zlatnu medalju i tako ponovila uspeh sa prošlog Evropskog prvenstva. Prošle godine su postale svetske šampionke, i tako zaokružile ciklus koji je do sada u našem sportu isključivo vezan za vaterpolo reprezentaciju Srbije, koja je ovom nizu dodala i titulu olimpijskog šampiona i osvajača Svetske lige.
Sledeće godine će na Olimpijskim igrama u Tokiju ova zlatna generacija imati priliku da ponovi uspeh vaterpolista. Uz korektora Tijanu Bošković, kao najbolju odbojkašicu sveta u poslednjim godinama i najbolju igračicu Evropskog prvenstva, u sastavu tima su bile i Maja Ognjenović i Slađana Mirković, korektori Ana Bjelica, liberi Silvija Popović i Teodora Pušić, srednjaci Stefana Veljković, Maja Aleksić i Mina Popović, primači Brankica Mihajlović, Jelena Blagojević, Bjanka Buša, Bojana Milenković i Katarina Lazović.
