Sport se smatra fenomenom dvadesetog veka otkad su zapadne zemlje krajem pedesetih postale svesne degenerativnih procesa koji se javljaju kao posledica novog načina života. Predsednička kampanja tadašnjeg američkog predsednika Džona Kenedija postavila je za jedan od ciljeva revitalizaciju nastave u fizičkom smislu, budući da je izveštaj o fizičkom stanju nacije ukazao na činjenicu da je američka omladina deblja, trapavija i nesposobnija u odnosu na svoje evropske i japanske vršnjake. Pokrenut je kult vitke linije i mišićavosti, odnosno psihofizičke sposobnosti kao temelja boljeg rada i života.

Mediji, osiguravajuća društva i političari podržali su program, a filmska industrija, oličena i otelovljena u popularnoj glumici Džejn Fonda, učinila je aerobik svetskim pokretom žena. Iz istraživanja tvorca aerobika Keneta Kupera proistekli su mnogi pokreti: džogiranje, maraton, triatlon… Svet filma lansirao je svemoguće ratnike i majstore raznih borilačkih veština čija je osnova vežbanje. Sport ima i svoje satelitske TV kanale, i sa procenjenih 700 milijardi dolara godišnjeg obrta predstavlja (posle vojne industrije) najveći legalni biznis, čak ispred naftne industrije. Biti u dobroj formi jedan je od mnogih imperativa novije zapadne civilizacije – "bol u leđima" i "ukočen vrat" smatraju se nepristojnim i, gotovo isto tako vandalskim kao i pušenje.

FITNES BIZNIS: Čini se da sportski ovisnici (navijači, potrošači, rekreativci, bilderi, TV manijaci…) i sportski biznismeni (vlasnici kladionica, sportskih klubova, teretana…) kod nas postaju sve veća ciljna i interesna grupa. Iz flerta sa sportskim stilom oblačenja kod mladih ljudi razvila se ozbiljna i trajna veza sa teretanama i sopstvenim telom, a šuškava trenerka i patike nisu više stvar isključivo modnog stila. Fitnes klubovi i teretane deo su kulturnog miljea, moda koju su najpre prihvatili novokomponovani bogataši, biznismeni i mlađi političari. Negovanje kulta tela nije zapostavljeno čak ni tokom najveće krize društva, a broj teretana i sala u kojima su se održavale nekakve vežbe nekontrolisano se uvećao u poslednjih desetak godina. Dovoljno je da poznajete direktora neke škole koji će vam iznajmiti fiskulturnu salu, da izlepite plakate "Časovi aerobika" po banderama u kraju, odvalite glasnu muziku i– biznis je krenuo. Poželjno je i da ste ranije vežbali aerobik, ili da ste bar odgledali neku od emisija-vežbaonica na televiziji. Docent na Fakultetu fizičke kulture Dušan Mitić, predsednik udruženja stručnjaka za rekreaciju, kaže da se "profesionalci bore protiv ove pojave kao što su se nekad zubari borili protiv berbera", dodajući da "ne postoji zakonska regulativa i nadzor": "Što se aerobika tiče, ponuda je velika i šarolika. Samo na prostoru opštine Čukarica ima petanaestak prostora za vežbanje, a zapadno od novobeogradske pruge ima najmanje 25 vežbaonica."

Njegova koleginica Vesna Repić-Cujić, predsednik sportskog kluba Partizan Čukarica i sudija za fitnes, smatra da je malo pravih instruktora, a zbog lošeg zakona svako može da se proglasi instruktorom aerobika: "U zakonu se spominje šta je sve neophodno da biste se bavili aerobikom: određena sala, sprave itd., ali se nigde ne spominje stručno lice. Zbog nestručnosti instruktora bilo je nekoliko smrtnih slučajeva i povreda u vežbaonici." Naša sagovornica smatra da je obuka za instruktore sada bolje organizovana – na inicijativu Jugoslovenske asocijacije za fitnes i sportski aerobik (YAFIS) u našoj zemlji se organizuju seminari za sudije i instruktore, što je značajan korak u razvoju fitnesa kod nas.

O cenama i uslugama u fitnes centrima, naša sagovornica kaže da se veoma razlikuju: "Postoji nelojalna konkurencija koja naplaćuje svoje usluge 200 dinara mesečno, što se naravno odražava na kvalitet. Prosečna cena je 80-100 maraka mesečno, a postoje i razne druge mogućnosti: godišnja članarina ili ugovori sa radnim organizacijama." Klub Tašmajdan ima nekoliko fitnes programa (kondicioniranje, akvabik, aerobik…), i cene se kreću od 900 do 1350 dinara mesečno. U elitnim klubovima zatvorenog tipa članarina košta i nekoliko hiljada dolara godišnje, i ulazi se isključivo po preporuci. Klub "Elite" hotela Hajat poluzatvorenog je tipa, i da biste postali član potrebno je da se prijavite i sačekate nedelju dana na odgovor. Usluge su vrhunske, ističu svi naši sagovornici, ali i cene. Za 18.000 dinara mesečno imate na raspolaganju tokom celog dana teretanu, bazen, džakuzi, saunu, parno kupatilo, solarijum, masažu, aerobik, hladne i tople tuševe, instruktore… Imate pravo i da dovedete dva gosta koji plaćaju dnevnu kartu od 1100 dinara, dok godišnja članarina iznosi 105.000 dinara.

AEROBNO VEŽBANJE: Aerobik kod nas dolazi relativno kasno, i pojavljuje se u liku Lokice Stefanović. Aerobno vežbanje (svi oblici aerobika, plivanje, vožnja bicikla, trčanje, roleri) direktno je povezano sa zdravljem: puls se umiruje, krvni pritisak se snižava, mozak se pojačano snabdeva kiseonikom, smanjuje se opasnost od osteoporoze, šećerne bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema, povoljno utiče na razvoj motoričkih i mentalnih sposobnosti… Neophodan je rad sa trenerom i konsultacija sa lekarom ukoliko imate povišen krvni pritisak i srčane smetnje. Vesna Repić-Cujić izražava nezadovoljstvo opštom fizičkom kulturom nacije, ali naglašava da se u poslednjih 5-6 godina situacija menja. "Većina ljudi tek oko 30. godine počinje da razmišlja o sopstvenoj fizičkoj kondiciji. S obzirom na to da su organizovani školski oblici rekreacije ukinuti (na fakultetima), ili zanemareni usled lošeg školstva, sve je veći broj ljudi koji posećuje sportske centre." Po njenoj proceni, korisnici fitnes usluga uglavnom su osobe sa visokom ili srednjom stručnom spremom. Šta nam treba od opreme? "Potrebne su patike za fitnes koje ćete lako prepoznati: pritisnite prednji deo patike, i ako se peta podigne to su prave patike za fitnes. Jako je važno i da žene tokom vežbanja nose grudnjak."

Poslednjih godina bodibilding je u najvećoj ekspaniziji, ističe Vesna Repić-Cujić, zbog toga što se vežbanjem u teretanama razvija najveća mišićna pokretljivost i snaga. Bodibilding je sport sa veoma malo istaknutih sportista, ali sa velikom armijom poklonika. Tenis je takođe veoma popularan – postoji podatak da je u periodu 1987–1997. godine samo na teritoriji Beograda izgrađeno oko 150 novih teniskih terena, što sa već postojećih sto daje 250 igrališta, koliko je nekada bilo u celoj staroj Jugoslaviji. Vožnja rolera je takođe u ekspanziji, jer aktivira veliki broj mišića, a sve je veći broj zainteresovanih za orijentaciju u prostoru. Krasomenko Miletić, vanredni profesor aktivnosti u prirodi Fakuteta fizičke kulture, kaže da je suština sportske orijentacije u zanimljivim putovanjima, lepim predelima i – učestvovanju. "U početku je obavezno ekipno učestvovanje, iako staze nisu komplikovane i ne može da se zaluta. Skice terena i planovi dosta su jednostavni tako da nije teško orijentisati se i snaći u prirodi. Ovaj sport je višestruko koristan za decu da nauče da se kreću po manje poznatom terenu. Pravolinijsko kretanje, pokazaće se, na terenu (ni u životu) nije uvek najbolje."

Pored evropskih sportova, istočnjačke veštine i sportovi imaju takođe armiju ljubitelja i rekreativaca u svojim redovima, a vikendom ih možete videti na Kalemegdanu kako mašu rukama i nogama – to su tajči rekreativci koji pokušavaju da komuniciraju sami sa sobom izvodeći određene pokrete uz propisano disanje. U Americi je trenutno hit istočnjačka veština tajbo, vrsta aerobika nastala iz karatea i boksa.

ISTRAŽIVANJA: Sa stanovišta procene kako je i koliko građana redovno uključeno u neke od oblika rekreacije govore nam rezultati istraživanja objavljenih u članku docenta Dušana Mitića u časopisu "Fizička kultura" Fakulteta fizičke kulture Univerziteta u Beogradu. Anketirano je ukupno 2846 ispitanika različitih zanimanja i životne dobi (radnici, službenici, građani, korisnici usluga sportskih centara, studenti, gosti zimskih centara) u petogodišnjem rasponu. Rezultati su pokazali da je u zavisnosti od pripadnosti određenoj grupaciji, u proces redovnog vežbanja uključeno od 23 odsto (radnici i službenici) do 82 odsto ispitanika (redovni posetioci sportskih centara). Omiljena rekreacija beogradskih studenata je košarka (37%), a studentkinja biciklizam (47,9%). Trčanje i plivanje su gotovo podjednako popularni kod oba pola, dok se aerobik različito kotira – kod studentkinja je na jakom trećem mestu, dok ga na muškoj listi nema među prvih deset. Interesantno je da se za bilijar izjasnilo 35 odsto studenata i 24,6 odsto studentkinja, što se može objasniti ekspanzijom bilijara u vreme kada su studenti bili anketirani.

Drugo istraživanje o ličnoj opremi za rekreaciju govori o stepenu opredeljenja za bavljenje rekreacijom. Na osnovu rezultata saznajemo da trenerku poseduje 75 odsto građana, bicikl oko 50 odsto ispitanika, skije poseduje skoro svaki treći ispitanik, ali zato kampovanje više nije u modi – jedva da je 20 odsto ispitanika potvrdilo da poseduje šator. Čamac predstavlja luksuz za većinu ispitanika, sudeći po grafikonu koji pokazuje da je procenat onih koji mogu da uživaju u vodenim čarolijama negde oko deset odsto. Opremu za tenis poseduje otprilike svaki treći pripadnik dve anketirane grupacije, a to su službenici boljih firmi i skijaši.

DRŽAVA I SPORT: Rekreacija predstavlja čitav niz aktivnosti po slobodnom izboru u cilju okrepljenja – šetnja kučeta je takođe rekreacija, ali i dobra knjiga ili film. Docent Mitić kaže da su istraživanja pokazala da su ljudi shvatili da rekreacija smanjuje stres, povećava koncentraciju i doprisnosi opštoj psiho-fizičkoj stabilnosti. "Naš narod ima svest o tome da je rekreacija neophodna, i da je sastavni deo kulture življenja, o čemu svedoče mnogobrojne teretane, trim i biciklističke staze, i pomenute vežbaonice. Među prvima smo u Evropi, odmah posle Holandije, sagradili trim stazu u Košutnjaku sedamdesetih godina. Jedno vreme je bila zapuštena i propala od neupotrebe, a pre desetak godina je revitalizovana. Sada možemo reći da je propala od upotrebe i korišćenja."

Za razliku od američkog društva koje brine o radnoj sposobnosti svoje nacije i ulaže u omasovljavanje sporta i propagandu, naše društvo ne brine o fizičkom zdravlju svojih građana. Mitić kaže da država promoviše i finansira vrhunski sport, jer na taj način reklamira samu sebe. Mediji takođe forsiraju i neguju sportske idole i događaje (transferi, tuče na utakmicama), a malo pažnje poklanjaju masovnim sportovima. Uloga sporta je, između ostalog, u preventivnom delovanju na ponašanje maloletnika, sprečavanju delinkvencije mladih ljudi i kanalisanju agresivnosti i energije u fizičku aktivnost. "Međutim, uslovi u školama su katastrofalni: jedna trećina škola uopšte nema fiskulturnu dvoranu, druga trećina škola ima mali prostor za fizičke aktivnosti, treći imaju sale koje su često urnisane zbog iznajmljivanja trećim licima koja u večernjim časovima tu drže aerobik…"

Na fakultetima je od 1998. godine ukinuto fizičko vaspitanje kao obavezan predmet. "Postoji predlog da se novim zakonom o univerzitetu vrati fizičko vaspitanje kao obavezan ali izborni predmet, što znači da će studenti moći da biraju fizičku aktivnost koja im odgovara, a profesor fizičke kulture bio bi koordinator različitih sportskih aktivnosti koje će se dešavati na fakuletu", kaže docent Dušan Mitić. Vesna Repić-Cujić zalaže se za uvođenje aerobika u osnovne škole: "U saradnji sa sekretarijatom za sport eksperimentisali smo sa step aerobikom na časovima fizičkog vaspitanja u osnovnim školama, i dobili sjajne rezultate."

Uprkos lošoj finansijskoj situaciji i marginalizaciji masovnog sporta, u Srbiji i dalje postoji i radi najmanje 40 različitih sportskih saveza, asocijacija i udruženja koji organizuju razne akcije i manifestacije. "Biciklom do zdravlja", "Expo zim", "Challenge day" – neke su od akcija koje organizuje asocijacija "Sport za sve", osnovana 1992. godine po ugledu na istoimene organizacije koje postoje u 130 zemalja. Petar Stakić, direktor ove asocijacije, kaže da su njihova ciljna grupa obični ljudi, a ideja im je da popularišu masovni sport kroz igru, kretanje i edukaciju o očuvanju psihičkog i fizičkog zdravlja nacije. Poslednje subote u maju mesecu održaće se šesta akcija u organizaciji ove asocijacije pod nazivom "Dan izazova". "Cilj ovakvih akcija je druženje raznih opština i gradova sveta. Prošle godine bio nam je u gostima Jerusalim, a pretprošle Hongkong. Namera nam je da uključimo što više ljudi tog dana – prošle godine u akciju je bilo uključeno 369.000 ljudi", kaže Stakić. Asocijacija upravo priprema četvrti broj časopisa "Rekreacija", koji se bavi praktičnim pitanjima iz ove oblasti vezanih za biciklizam, triatlon, planinarenje, sport invalida i mnoge druge discipline.

Stakić smatra da je rekreacija stvar kulture, ali i standarda, o čemu svedoči podatak da se samo 15 odsto naših ljudi redovno (2-3 puta nedeljno) rekreira: "U stvari, slab je to izgovor, i bez para se možemo rekreirati. Ko kaže da ne može to sebi da priušti, zapravo ne želi. Mi nastojimo da pomerimo stvari, i naročito vodimo računa o edukaciji i rekreaciji mladih ljudi. Država nedovoljno izdvaja za sport (ukinuto nam je Ministarstvo za sport i omladinu), mladi su prepušteni sami sebi, a droga nezadrživo prodire u Srbiju. Moramo im dati šansu da žive zdravije, i država je dužna da im to omogući." Nije poznato da je neki od glasnogovornika nove vlasti najavio kampanju ozdravljenja duha i tela nacije.