Useljenje Karađorđevića
U dobrom stanju
"Procena stanja u kome se nalaze dvorovi veliki je i detaljan posao za koji će biti potrebno nekoliko godina. Mislim da će se s tim početi tek kada budu raščišćeni pravno-naslednički odnosi. Koliko sam u ovih nekoliko letimičnih poseta mogao da vidim, izgledaju prilično očuvano", kaže član Krunskog saveta Dragomir Acović
Možda zato što je Beli dvor za svoje rezidencijalno boravište odmah nakon rata izabrao Josip Broz Tito, a dane predsednikovanja Saveznom Republikom Jugoslavijom u njemu proveli Zoran Lilić i Slobodan Milošević, u očekivanju ispunjenja odluke savezne vlade da se porodici Karađorđevića ustupi dedinjski kompleks dvorova, fokus interesovanja bila je ova, nažalost pomalo omražena, topčiderska lepotica. Ali, prvi dom prestolonaslednika Aleksandra u zemlji u kojoj je Ukazom Skupštine FNRJ 8. marta 1947. godine njemu i njegovoj porodici oduzeta imovina i državljanstvo biće zgrada u kojoj su od Drugog svetskog rata gostovale mnoge svetski čuvene "glave" – Stari dvor.
"Prema zamisli Aleksandra Karađorđevića, Beli dvor je izgrađen kao rezidencija kraljevića Petra, Tomislava i Andrije, dok je kao kraljevska rezidencija zamišljen Stari dvor. Otuda je potpuno prirodno da, kako sada stvari stoje, prestolonaslednik za svoj dom izabere ovo zdanje. Ali, sačekajmo da, najpre, prestolonaslednik ovde provede neko vreme, prošeta stepeništima, prespava ili doručkuje. Tek tada, kada upozna kuće svojih predaka, ova odluka može se smatrati konačnom", kaže član Krunskog saveta Dragomir Acović. Prema njegovim rečima, drugo veliko dvorsko zdanje, Beli dvor, Aleksandar Karađorđević namerava da ustupi državi za rezidencijalne i ceremonijalne potrebe.
VLAGA U SUTERENU: Arhitekta Acović inače je jedan od retkih za koga se može reći da je, osim vokacijom, najpozvaniji da "oceni" stanje u kome se trenutno nalaze dvorski dedinjski kompleks jer je, za razliku od novinara koji su u večeri ceremonijalne dodele ključeva ulazak porodice Karađorđevića u Beli i Stari dvor posmatrali iza zatvorene kapije, on dvorska zdanja pogledao i iznutra.
"Procena stanja u kome se nalaze dvorovi veliki je i detaljan posao za koji će biti potrebno nekoliko godina. Mislim da će se s tim početi tek kada budu raščišćeni pravno-naslednički odnosi. Koliko sam u ovih nekoliko letimičnih poseta mogao da vidim, izgledaju prilično očuvana. Mislim tu na spoljni izgled, ne na instalacije, vodovod i slično. Primetio sam, recimo, da se u suterenu Starog dvora oseća vlaga (tu se inače nalazi soba za odmor, nazivana još "Čarobni salon" ili "Orijentalni salon", koja krije pravi raritet – fontanu od belog oniksa sa uklesanim stihovima Branka Radičevića – prim. aut.), jer su naprsle cevi od centralnog grejanja, ali to ne bi trebalo da zahteva težak i skup postupak popravke. Slično je i sa staklenim krovom nad centralnim holom Belog dvora koji, inače, izgleda "sjajnije" od Starog. Možda i zato što je iz njega u Beli dvor preneto dosta nameštaja i umetničkih vrednosti", opisuje svoj susret sa dedinjskim dvorovima Dragomir Acović. Verovatno između ostalog misleći na persijski tepih "Čavčagan", u osnovi plav sa bordurom jarkih boja, za koji je već duže poznato da je iz centralne sobe Starog prenet u Beli dvor.
Beli i Stari dvor sagrađeni su 1925. i 1934. godine u vizantijsko-srpskom stilu i maniru akademizma, imaju 4000 metara kvadratnih takozvanog korisnog prostora. Svaki ponaosob. U tu kvadraturu, osim samih dvorskih objekata, ubraja se i Slamnata kuća, koju je kralj Aleksandar koristio kao gostinsku, a strani državnici, tačno njih 112 među kojima i Margaret Tačer i Mihail Gorbačov, koji su u Starom dvoru odsedali u periodu od 1947.godine do danas kao objekat u kome je njihovo obezbeđenje instaliralo interne siteme veza. Tu je i Kapela svetog Andrije, zamišljena kao kopija Milutinove kraljeve crkve u Studenici, koja je sa zgradom kraljeve rezidencije povezana kolonadom od belog mermera. Ovim kamenom pokrivena je još i fasada Starog dvora, koji je kao svoju rezidenciju sve do marsejskog atentata koristio kralj Aleksandar. Prema mišljenju arhitekte Acovića, svi pomenuti objekti nalaze se u solidnom stanju. "Što se autentičnosti tiče ona je u nekim delovima sasvim sigurno sačuvana, ali u nekim sasvim sigurno i očigledno nije," kaže Acović i dodaje da arhitektonsko ruglo čitavog kompleksa predstavlja jedina zgrada koja je sagrađena u posleratnom periodu – otvoreni bazen koji se trenutno koristi kao magacin. U dokumentaciji novinske kuće "Politika" inače piše da je ova zgrada izgrađena 1966.godine, na predlog bivšeg partijskog i državnog funkcionera ondašnje Jugoslavije Kire Gligorova.
UPOREDNI POPIS: Tu i tamo oljuštena boja ili ispucalao drvo u podlozi slike sve je što se na prvi pogled može reći o umetničkim vrednostima koje se nalaze u dvorskim zdanjima. Posebno je pod znakom pitanja njihova originalnost, i to ne samo ona koja zavisi od godina posle rata već i od trenutka kada su kupovana. "Ne bih se usudio da procenjujem takve stvari. U momentu kada su kupovane, pre rata, na primer tri Rembrantove slike jesu smatrane njegovim originalima, ali kako bi ih stručnjaci procenili danas kada se pre desetak godina saznalo da se među delima koja su smatrana za Rembrantove nalaze slike njegovih učenika, to ne znam." Jedna od slika o kojima Acović govori jeste ulje na platnu "Čovek sa flautom", koja se trenutno nalazi na trpezarijskom zidu Belog dvora. U ovom i Starom dvoru trebalo bi da se nalaze još i dela Pusena, Danatonija, portret "Devojčica sa plavom mašnom i ružom" Franca Vinterhaligera iz 1871.godine, ulje na platnu "Drvoseča" nepoznatog holandskog majstora…
Slična nedoumica postoji i kada je u pitanju nameštaj za koji se veruje da ima neprocenjivu umetničku vrednost. Na primer, u "kraljičinom apartmanu" Starog dvora stoji vitrina u stilu Luja XVI i pijanino iz XIX veka. U Plavom salonu je garnitura, kanabe i četiri fotelje, presvučena francuskim goblenima iz XVIII veka rađenim prema kartonima Vatoa. U Zlatnom salonu istog dvora očevici su, tvrde, pre izvesnog vremena videli jedne pored drugih dve pozlaćene škrinje izrađene u Italiji u prvoj polovini XV veka i globus iz istog perioda prečnika metar i četrdeset santimetara sa novim i starim kalendarom. Osim procene vrednosti, sav nameštaj i umetnička dela u dvorovima moraće da prođu i proceduru uporednog popisa sa inventarom iz 1926. godine.
Dvorski park koji se u šest terasa prostire na površini od 15 hektara (celo imanje ima 27 hektara), u čijem osmišljavanju je učestvovao slavni direktor Versajskog parka u Parizu Eduard Andre, naizgled je uredu, kaže Acović.To se odnosi i na skulpture među kojima je delo Ivana Meštrovića "Miloš Obilić" visoko dva i po metra. Da li su sačuvane i retke biljke koje su radi uređenja parka donošene iz egzotičnih krajeva centralne Azije, Evrope i Amerike u ovom momentu bilo bi više nego neuljudno pitati. Bar ne predstavnike Krunskog saveta ili ljude iz prestolonaslednikove kancelarije, na koje su nas, inače, za informacije o ovoj temi uputili u saveznoj vladi (Nebojša Dragović, generalni Sekretarijat savezne vlade). Isto važi i za biblioteku sa, kako se tvrdilo, 35.000 naslova.
Stanari
U vreme nastanka SRJ 1992. pokrenuta je procedura da se dedinjski dvorovi proglase spomenicima kulture, uz zadržavanje rezidencijalne funkcije, i novi stanovnici Dedinja su posle dugog skanjeranja počeli da ih koriste. "Predložili smo proglašenje Belog i Starog dvora za spomenike kulture, a zatim bi postali rezidencije stranim državnicima dok su u poseti našoj zemÿi. Predložili smo i da, kad u njima nema gostiju, budu otvoreni za građanstvo, da postanu turističko mesto grada. Tako je to svuda u svetu. Šteta je da sve to dvorsko blago ostane nepristupačno", objašnjavao je tada Trivo Inđić, pomoćnik saveznog ministra za kulturu u vladi Milana Panića.
Posle Tita Dvor je zvrjao prazan sve do 1992. godine. Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ, odbio je da koristi dvor, ali je njegov premijer Milan Panić povremeno priređivao manje diplomatske prijeme u Dvoru. Za veće je Dvor bio nepogodan jer krov prokišnjava, a fasada na pojedinim mestima otpada. Zoran Lilić koji je nasledio Ćosića na mestu predsednika Jugoslavije, koristio je dvor u reprezentativne svrhe i tu je primao akreditive diplomatskih predstavnika. Slobodan Milošević se u Dvor dovezao Titovim mercedesom i 1997, godine i uselio se u dom Karađorđevića.
Prvi Karađorđević koji je posle 1945. godine ušao u Beli dvor bila je princeza Jelisaveta, koja je 1989. godine na urgenciju Mitje Ribičiča dobila odobrenje od tadašnjeg kolektivnog šefa države – Predsedništva SFRJ – za obilazak dvora.
Stari dvor
Kraÿ Aleksandar je 1929. godine sebi za rezidenciju sazidao Stari dvor u srpsko-vizantijskom stilu. Zidovi dvora su od belog bračkog kamena, a enterijer i nameštaj inspirisani su umetnošću manastira. Prvobitno je bilo zamišljeno da Stari dvor bude porodična kuća kralja Aleksandra, ali je kasnije projekt promenjen i odlučeno je da bude izgrađena raskošna privatna rezidencija Karađorđevića, koja je građena od 1924 do 1929. godine. U sklopu dvora je i porodična crkvica urađena kao replika Manastira sv. Andreje na Tresci u Makedoniji.
Oko dvora je veliki park od 15 hektara. Parkovi oko dvorova uređeni su u francuskom duhu, po ugledu na Versaj. Glavni projektant dvora je arhitekta Živojin Nikolić.
U zgradu dvora ulazi se kroz trem. Pored Svečanog hola, u prizemlju su smešteni i Plavi i Zlatni salon, trpezarija, kabinet i Velika i Mala biblioteka. Iz trpezarije dvokrilna staklena vrata vode u Intimnu baštu.
Na sprat se penje stepeništem u hol iz kojeg se ulazi u apartmane. Glavni muški apartman (kraljev) sastoji se od salona, spavaće sobe i kupatila. Kraljičin apartman ima salon, spavaću sobu i predvorje sa kupatilom.
Na spratu postoje još tri apartmana sastavljena od sobe i kupatila, i intimna trpezarija.
Na drugom spratu, koji je zapravo mansarda, smeštene su tehničke i ekonomske prostorije, šest jednokrevetnih gostinskih soba i dve dvokrevetne sve sa kupatilima.
Kamenim stepenicama iz svečanog salona silazi se u suteren gde su ulazni salon ili salon za pušenje, čarobni ili orijentalni salon sa fontanom, trpezarija (vinoteka), bioskopska sala i mali salon za pušenje.
Beli dvor
U Belom dvoru pravi vlasnici nisu nikada stanovali. Beli dvor građen je od 1934. do 1937. godine za smeštaj sinova kralja Aleksandra. Nakon sahrane kralja Aleksandra, knez Pavle Karađorđević prelazi u novu palatu koju je Aleksandar bio namenio svojoj deci. Izgradnja je bila još u toku, a originalni planovi predviđali su manju kuću sa zabatima u engleskom stilu. Budući da su radovi jedva i počeli po Pavlovom preuzimanju vlasti, kada je završena bila je to sasvim bela regentska palata do koje se dolazilo kroz aleju lipa. Pavle ju je nazvao "Beli dvor". Akademik arhitekta Viktor Lukovski izradio je projekte Belog dvora, a izvođač radova poveren je arhitekti Aleksandru Đorđeviću. Odražava evropski duh princa Pavla i pun je reminiscencija na renesansne engleske dvorove, sa bogatom zbirkom slika, stručnjaci kažu relevantnom u evropskim razmerama. Park oko Belog dvora ima 12 hektara i povezan je sa parkom oko Starog.
Posle useljenja u Beli dvor knez Pavle izgradio je tokom 1938. i 1939. godine podzemno sklonište. U Beli dvor se preko ulaznog hola ulazi u centralni hol iz koga se prelazi u veliki Svečani salon i Mali salon. U prizemlju je i Biblioteka i Svečana trpezarija, a mermernim stepenicama penje se u Galeriju.
Na prvom spratu je pet apartmana u koje se ulazi sa galerije i jedan poluapartman (bez salona).
Na drugom spratu nalaze se deset soba i pomoćna biblioteka.
Koliko košta obnova
Prema pisanju "Politike", 1996. godine svota potrebna za obnovu Belog dvora iznoslila je oko šest milona dinara. Budući da u ovom zdanju od 1939. godine nisu preduzimani nikakvi radovi, radi se o manjoj količini novca nego što bi se moglo očekivati. Aktuelne procene ne postoje. Barem ne zvanične. Dedinjski dvorski kompleks bio je objekat gazdovanja saveznih organa. Republički zavod za zaštitu spomenika, uprkos elaboratu o stavljanju pod zaštitu urađenom pre desetak godina, u ova zdanja nije mogao da priviri. "Mi smo elaborat predali, ali interesovanja tog tipa nije bilo", kažu nam u Zavodu.
