Uskoro će se izjednačiti broj beloglavih supova sa brojem divljih, bespravno podignutih objekata u specijalnom rezervatu prirode "Uvac". Kolonija beloglavih supova na planini Zlatar u jugozapadnoj Srbiji trenutno broji 300 jedinki, dok kamp-kućica, metalnih kontejnera, drvenih vikendica i čitavih kuća, pa i zgrada od betona ima više od 260. Pitanje je ko će dobiti ovu trku – svakog dana u priobalju tri zlatarska jezera nikne novi objekat, a veliki nebeski grabljivac se teško i sporo razmnožava.

Supovi su ugrožena vrsta ogromnog mediteranskog lešinara čiji raspon krila dostiže čak tri metra. Njihovo izumiranje na Uvcu zaustavljeno je saradnjom aktivista ekoloških udruženja, lokalnog stanovništva, ornitologa i ljudi iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Početkom 1992. godine na Uvcu je preostalo samo šest parova, ali su se zbog prihrane i brige o prirodi supovi održali i razmnožili – danas na Zlataru živi jedna od najvećih kolonija beloglavog supa u Južnoj Evropi, koja je postala rasadnik za ceo Mediteran.

Kako bi se sup zaštitio, tri jezera u klisuri reke Uvac proglašena su za specijalni rezervat prirode sa režimom zaštite drugog stepena. Rezervat se prostire na 7543 hektara u opštinama Nova Varoš i Sjenica i u njemu je najstrože zabranjena, pod krivičnom odgovornošću, bilo kakva gradnja. Uprkos tome, staralac zaštićenog područja Rezervat "Uvac" koji je oslonjen na ekološko društvo Fond za zaštitu ptica grabljivica "Beloglavi sup", uzaludno vodi borbu sa divljim graditeljima, jer oni u Beogradu imaju moćnog zaštitnika u Ministarstvu infrastrukture.

Zaštita na Uvcu je dvosmerna – dok više zakona, Ministarstvo zaštite životne sredine i razni entuzijasti štite beloglave supove, o vlasnicima vikendica brinu Ministarstvo infrastrukture i ministar Velimir Ilić, koji odbija da ruši divlje objekte, mada mu je to u nadležnosti. Na mestu gde bi svaki normalan građanin dva puta proverio da li je sav svoj otpad poneo sa sobom, osioni biznismeni i lokalni moćnici svakodnevno dovlače cement, ciglu, gvožđe i asfalt, pošto je sticajem okolnosti njihovom zemljaku pripala kontrola nad svim mehanizmima prinudnog uklanjanja objekata.

DOGAĐAJ IZNAD RAMPE: Zajedno sa novinarima iz beogradskih redakcija, uključujući i "Vreme", prošlog petka je Zlatarsko jezero posetio ministar zaštite životne sredine Saša Dragin, u želji da zaustavi dalje uništavanje dragocenog eko-sistema na Uvcu. Mada je ova akcija pala na početak izborne kampanje koji obeležava otvaranje sukoba između ministara iz Demokratske stranke i ministara iz koalicije DSS–NS, ljudi iz rezervata nisu u Draginovoj poseti videli nikakav stranački interes.

"Hvala vam što ste došli", kaže ministru jedan od čuvara za koga je briga o beloglavom supu način života već dvadeset godina. Mada pokušavaju da sprovedu zakon svim sredstvima u njihovoj nadležnosti, ljudi iz rezervata kažu da se prirodna dobra mogu očuvati samo ako svi državni organi pokažu istu takvu rešenost da sprovode pravila, za šta navode primer Mokre gore.

"Spremili smo novi ciklus krivičnih prijava", kaže Dragin na obali Zlatarskog jezera, stojeći ispred motornih čamaca čija je upotreba ovde zabranjena. Malo niže, niz obalu, složeno je oko tridesetak džakova cementa koji su bespravni graditelji spremili za transport jezerom do neke od parcela unutar rezervata.

Zajedno sa čuvarima rezervata i glumcem Zoranom Cvijanovićem, koji je takođe došao da podrži akciju, ministar je učestvovao u podizanju rampe za vozila. Ona bi trebalo da oteža dovoženje građevinskog materijala u rezervat. Dragin je čuvarima doneo i nove zelene uniforme koje su oni na licu mesta probali. "Sad smo kao oni Kustini", sa zadovoljstvom kaže jedan od čuvara.

I onda se pojavio beloglavi sup. Upravo dok je ministar govorio u diktafone, jedan od čuvara rezervata je rekao: "Eno ga sup". Svi su podigli pogled, a prizor na nebu je prekinuo ono što novinari obično nazivaju događaj. Divovski lešinar, nalik na omanji avion, nadleteo je jezero iz pravca Kokinog Broda. Ptica je bez zamaha napravila dva kruga i potom odjedrila ka Vraneši.

JEDRILICA NAD JEZERIMA: Beloglavi sup je poznat kao visoki letač, a klisuru reke Uvac i tri akumulacije koje su nastale podizanjem brana na njoj izabrao je kao jedno od svojih najsevernijih staništa zbog postojanja vertikalnih struja vazduha. Pojava ovih takozvanih termala pogoduje nejednaka brzina zagrevanja vazduha iznad vode i tla, kakva postoji na Uvcu.

Zahvaljujući tome, sup se podiže na visinu od 2500 metara i potom leti bez zamaha, kao jedrilica koja za svaki metar propadanja otkliza 11 metara u daljinu. Sa tih visina, sup ima pregled celog rezervata u klisuri Uvca – on traži hranu ili nove vazdušne termale, koji će ga ponovo podići do podnožja zone formiranja oblaka.

Nekada je sup, kao lešinar čistač, nastanjivao ceo Mediteran, ali je sa smanjivanjem stočnog fonda, broj beloglavih supova dramatično opao u drugoj polovini XX veka. Sup je kao lešinar otporan na sve biološke otrove, ali je pedesetih godina mnogo parova otrovano hemijskim otrovom kojim su uništavane štetočine.

Sup je mitska ptica koja je postala simbol Zlatarskog kraja i nalazi se na grbu Nove Varoši. Lokalni meštani izuzetno mnogo rade sa ekolozima na njihovom opstanku. Danas ljudi iz rezervata godišnje iznesu na mesto prihrane od 50 do 80 tona hrane, što su zapravo lešine životinja koje seljaci predaju čuvarima rezervata.

Mada je zabeležen jedan slučaj ubijanja supova, broj parova raste. Inače, supovi se prate u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja "Siniša Stanković" iz Beograda. Trećina je markirana, što omogućuje da se prate po celom Mediteranu – jedan sup sa Zlatara je uočen u Izraelu, a jedan čak u Estoniji. Ornitolozi širom Evrope su oduševljeni uspehom novovaroških ekologa.

GAZDE I IZVOĐAČI: Nažalost, sada kad je kolonija obnovljena, ovo izuzetno prirodno dobro je ugroženo zbog nemara građevinske inspekcije. Kako bi pokazali šta se događa, čuvari rezervata su ministra i novinare splavom odvezli do nekoliko gradilišta. Plovidba Zlatarskim jezerom je poseban doživljaj – ovde živi veliki broj ptica, a u vodi koja je ne tako davno mogla da se pije je mrestilište endemskih ribljih vrsta.

Splav pristaje u blizini jednog od gradilišta gde radnici zidaju vikendicu u nečemu što bi se moglo nazvati gastarbajterski stil. Primećujući da dolaze čuvari rezervata i sa njima kamere, rad se prekida, a ljudi nestaju. Beton je još topao na licu mesta. "Gazda nije tu", osmehuje se jedan stariji radnik koji sedi na ogradi. "A gde ti je šef? Kako se zove?", pita ga ministar. "Ne znam, mali je otišao negde gore", odgovara čiča sa neskrivenim osmehom. "Kako se onaj mali zove, je l’ Željo?", dovikuje svom kolegi koji izviruje iz žbunja. Malo dalje niz put cement i prljava voda se slivaju u jezero. U blizini je još nekoliko vikendica, a ispred jedne je postavljen čak i asfalt.

"Mi ćemo da rušimo ovo što smo mi izgradili, ako vi srušite ostalih 259", nešto kasnije, na obali kaže ministru jedan mladi preduzetnik koji izvodi radove za bogate naručioce. "Da li znaš da je ovde i izvođenje radova krivično delo?", pita ga Dragin, na šta momak ćuti.

"Rušenje nije popularna metoda", kaže za "Vreme" Slobodan Ljubojević, direktor Rezervata "Uvac". "Ali, ako ih ne zaustavimo, uskoro će ovde biti pet hiljada vikendica", smatra Ljubojević. Ministarstvo zaštite životne sredine i čuvari rezervata su građevinskoj inspekciji u Ministarstvu infrastrukture dostavili zapisnike o ilegalno podignutim objektima, ali republički građevinski inspektor više od godinu dana nije uspeo da uruči rešenja o rušenju.

Protiv vlasnika podnet je niz krivičnih prijava, od kojih je sedam već procesuirano na sudu, a počinoci su kažnjeni sumama od 100.000 do 120.000 dinara. Vlada Srbije je još u decembru 2006. godine donela zaključak da se preduzmu sve zakonom predviđene mere za uklanjanje objekata iz nacionalnih parkova i drugih zaštićenih prirodnih dobara, ali se problem na Zlataru nije rešio. Sad sve čeka dok se gazda, koji nije tu, vrati.