Uticaj veštačke inteligencije na fotografiju, znači svetski aktuelna tema, u centru pažnje je ovogodišnjeg festivala fotografije “Vizuelizator” (15. novembar – 7. decembar) u Beogradu, koji postavlja pitanje “Da li verujete svojim očima?”

Festival počinje otvaranjem izložbe fotografa Magnuma Jonasa Bendiksena i prvom međunarodnom konferencijom o uticaju veštačke inteligencije na fotografiju. Razgovaraće svetski autoriteti iz oblasti fotografije i medija, koji dolaze iz osam zemalja, i to: Jonas Bendiksen (Norveška), Boris Eldgasen (Nemačka), Stefano de Luigi (Italija), Nuno Ricou Solgado (Portugal), Carine Van Gerven (Belgija) i Zvezdan Mančić (Srbija).

Jonas Bendiksen je široj javnosti poznat po kontroverznoj knjizi The Book of Veles, koja je nastala tokom predsedničke kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine, a za koju je nekoliko meseci kasnije obelodanio da su sve slike objavljene u njoj generisane veštačkom inteligencijom.

Kako je izjavio u pisanom intervjuu za “Vreme”, projekat Knjiga o Velesu je počeo kada je “osetio da nismo svesni brzine kojom nam se približava računarski generisana grafika i da nismo spremni za njen dolazak. Tada, 2019. godine, tehnologija za potpuno AI-generisane slike još uvek nije bila zrela, ali računarski generisani 3D modeli su bili izuzetno fotorealistični. Počeo sam da koristim te alate da vidim koliko je teško koristiti ih, i da testiram da li smo u stanju da uočimo razliku. Ljudi su uvek manipulisali fotografijom, ali ulazimo u eru gde takve manipulacije mogu biti automatizovane i proizvedene jeftino u ogromnim količinama. I to ima posledice po poverenje u društvu”.

Veles je tokom predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine bio centar dezinformacija, jer je upravo iz ovog grada Severne Makedonije poniklo najviše internet stranica sa lažnim vestima. I to nije jedini falsifikat iz Velesa. “Naslov projekta je potekao od navodno drevnog rukopisa Knjiga o Velesu, za koji se tvrdilo da je otkriven 1919. godine i smatran je važnim istorijskim rukopisom, a kasnije je utvrđeno da je to bila potpuna falsifikacija. Takođe se poigravam s dugom tradicijom falsifikata Knjige o Velesu”, objasnio je.

Bendiksen kaže kako se nada da će njegovo predavanje i izložba podstaći ljude da budu oprezni u vezi sa svim digitalnim informacijama. Napominje da moramo neprestano da procenjujemo kontekst svakog teksta, fotografije i video-zapisa koje vidimo na mreži: odakle to dolazi? Ko je to napravio? U kojim okolnostima? Koji je cilj?

“Trenutno je još uvek moguće razlikovati fotografiju od generisane slike – ove druge su često previše ‘plastične’, previše čiste, i imaju neke čudne detalje koji su nerealistični. Ali, nema sumnje da će u bliskoj budućnosti to postati veoma teško, gledaocu će trebati više informacija. Jedan od najboljih načina za razlikovanje prave od AI fotografije je da pogledate slike snimljene neposredno pre ili posle slike koja vas zanima – poput gledanja starih kontaktnih listova iz ere filma ili svetlosnog stola digitalnih slika. To govori celu priču i pokazuje kako se fotograf kretao kroz scenu. Sa AI to će biti veoma teško.”

Ipak, nema sumnje da veštačka inteligencija ima važnu ulogu u svakodnevnom životu i da smo već zavisni od nje, kaže Bendiksen.

“Dakle, nije pitanje da li ćemo koristiti tu tehnologiju. Već je koristimo. Ali moramo biti sigurni šta je činjenica a šta fikcija, i u tom smislu zaštititi medije.”

Presedan na temu primene veštačke inteligencije na fotografiju napravio je i Boris Eldagsen odbijanjem da primi Soni svetsku nagradu za fotografiju jer se na konkurs prijavio sa slikom koju je generisala veštačka inteligencija. Kako je rekao “Vremenu”, to je učinio da bi pokrenuo debatu o odnosu AI-generisanih slika i fotografije. Na “Vizualizatoru” će se prestaviti izložbom i jednih i drugih fotografija.

“Prednosti za mene kao umetnika su što sam oslobođen materijalnih ograničenja. Mogu da radim ono što zamislim a da u procesu rada koristim svoje iskustvo i znanje kao sredstva s kojim radim. Sada sam u ranim pedesetim, stvaram slike više od 30 godina i mogu da koristim to znanje i mogu da eksperimentišem.”

U prići o AI fotografiji, Eldagsen kaže da kao umetnik vidi samo jedan problem, a to su autorska prava koja treba rešiti, ali kao građanin u demokratkom društvu, vidi mnogo drugih.

“Sve se može generisati. Možete generisati lažnu istoriju, možete generisati lažne činjenice i lažne fotografske slike današnjih sukoba. Tako da je to kao stvoreno za totalitarne sisteme zato što je AI veoma pogodan za dezinformisanje, manipulaciju, destabilizaciju i ja sam veoma zabrinut zbog toga. Mislim da demokratska društva moraju biti svesna toga i moraju biti spremna na to.”

Da bi se uočila razlika između fotografije i generisane slike, rekao je Eldagsen, “trebalo bi imati određenu proveru činjenica. Gugl pokušava da pomogne uvodeći novu funkciju u pretrazi koja se zove ‘o ovoj slici’, govoreći nam gde je određena slika prvo pronađena, kako se kretala pa mi možemo da pogledamo izvore i da sami zaključimo da li da verujemo izvoru ili ne”.

Na 12 izložbi aktuelnog “Vizualizatora” publici će se predstaviti domaći i strani autori, i dokumentarnom fotografijom i slikom generisanom uz pomoć veštačke inteligencije. Najbolje fotografije nastale između dva festivala, a odabrane od strane žirija nacionalnog konkursa Press Foto Srbija, ovog puta biće poput svojevrsnog prkosa iluziji koju stvaraju savremene tehnologije.