Vaskrsenje Hristovo je najveći hrišćanski praznik, koji svojim značajem prevazilazi sve druge. Vernici tog dana slave temelj vere na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće. Tada se skidaju oltarske dveri, što simboliše da je Isus pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Nedelja po Uskrsu naziva se Svetla nedelja i tada se u crkvi pevaju pesme pune radosti i veselja. Umesto uobičajenog pozdrava, ljudi se na Uskrs i cele Svetle nedelje pozdravljaju sa Hristos voskrese – Vaistinu voskrese.

Kako u hrišćanskom svetu ovaj pokretni praznik nije slavljen u isto vreme, car Konstantin sazvao je Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Ustanovljeno je pravilo da se Uskrs praznuje posle jevrejskog praznika Pashe, u prvu nedelju koja dolazi iza prvog punog meseca (pada na dan prolećne ravnodnevice ili neposredno posle nje, nikada pre ravnodnevice). Jevrejska Pasha padala je u subotu uoči Vaskrsenja. Tako Uskrs može da padne najranije 4. aprila (22. marta po starom, julijanskom kalendaru), a najkasnije 8. maja (25. aprila). Katolička crkva je odstupila od ovog pravila 1583. godine, pa katolici i pravoslavci slave Uskrs u različite dane. Prošle godine pravoslavci, katolici i protestanti obeležili su Uskrs istog datuma (15. aprila). U narednih deset godina to će se desiti još četiri puta – 2004, 2007, 2010. i 2011. godine.

Poslednja nedelja velikog uskršnjeg posta zove se Strasna sedmica. Oni koji se pridržavaju posta jedu hranu pripremljenu samo na vodi, a na Veliki petak poželjno je da se onaj koji može potpuno uzdrži od hrane. Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu, dan kada je Isus Hrist umro da bi nas spasao.

Po narodnom verovanju, u sedmici od Uskrsa do Tomine nedelje vrata raja su širom otvorena i u carstvo nebesko se može ući bez provera. Posebnu draž uskršnjim svetkovinama daju šareno bojena jaja, u čijem tucanju (razbijanju) ima i nadmetanja (razbijeno jaje dobija onaj ko ga razbije). Ukrašena jaja izrazit su običaj vezan uz Uskrs. Reč je o prehrišćanskom običaju, proširenom među germanskim i slovenskim narodima.

U mnogim krajevima, posle sedam nedelja posta ukućani se ujutru na Uskrs omrse jajetom. Nakon ustajanja svako se najpre crvenim jajetom protrlja po licu radi zdravlja. U Šumadiji i Sremu prvo našarano jaje zove se čuvar, pa je čuvano kao lek i čuvarkuća. Jaje je simbol života i plodnosti, a kod mnogih naroda je i simbol vasione koja je iz njega nastala.