Povod za podvig bila je nagrada od 1000 funti koju je britanski "Dejli mejl" raspisao za uspešno preletanje Kanala koji su Englezi zvali Britanski a Francuzi La Manš. Nagrada je privukla Ibera Latama kog su, kao Francuza engleskog porekla, podržavali na obe obale Kanala. Latam je 19. jula pokušao prelet, ali je zbog problema s motorom bio prinuđen da se spusti na vodu, nekih deset kilometara od obale Dovera. Zato što je preživeo, u istoriju vazduhoplovstva ušao je kao prvi pilot koji se spustio na vodu.

Drugi kandidat za nagradu, Šarl de Lamber, imao je ne manje privlačan pedigre em ruskog grofa em francuskog porekla. Usput, letenje je učio direktno od Vilbura Rajta, koji je, posle neuspelih pokušaja da za leteću mašinu koju je napravio s bratom Orvilom zainteresuje rodnu Ameriku, s istim ciljem i nešto uspešnije – bar što se tiče popularizacije letenja – boravio u Evropi. De Lamber je kupio dva aviona braće Rajt, ali ga je udes na probnom letu primorao da odustane od pokušaja preletanja Kanala.

E, sad junak ove priče, Luj Blerio. Na dan takmičenja imao je upravo navršenih 37 godina (rođen 1. jula 1872), zvanje inženjera, karijeru izumitelja i proizvođača acetilenskih farova za automobile, eksperimentatora s vazdušnim jedrilicama i pokušaja da (1900) poleti u avionu s pokretnim krilima, apsolutno neuspelog. S Gabrijelom Voazanom 1903. osniva kompaniju koja je do 1906. razvila nekoliko "neuspešnih i opasnih aviona", a ortake ostavila bez prebijene pare. Blerio nastavlja sam i, za razliku od tada malobrojnih konkurenata koji su eksperimentisali s dvokrilcima, trokrilcima i višekrilcima, konstruiše prvi uspešan avion jednokrilac, "blerio V". U januaru 1909. prikazao je poslednji u dotadašnjem nizu modela, "blerio XI", u kom će, sticajem okolnosti, preleteti Kanal.

U zoru 25. jula, Blerio je bio spreman. Iber Latam se u 4.30 nije pojavio na uzletištu. Ispostaviće se da je inženjer njegove ekipe – zaboravio da na vreme probudi ne samo pilota nego i ceo tim onih koji su bili zaduženi da "Antoanetu", kako se zvao Latamov jednokrilac, pripreme za let. I tako, u 4.41 poleteo je samo Blerio.

Pripremao se da let obavi u modelu "blerio VIII", svojoj do tada najvećoj i najuspešnijoj konstrukciji, ali je tokom priprema doživeo udes u kom je ne samo ostao bez aviona već bezmalo i bez stopala, gadno opečenog u požaru koji je izazvalo curenje goriva iz rezervoara. Tako je po nagradu od 1000 funti krenuo u relativno okretnom "bleriou XI" jednostavne i čvrste konstrukcije. Dvokraki drveni propeler pokretao je trocilindrični radijalni "anzani" motor od 25 konjskih snaga. Odmah po uzletanju morao je da ga "zavrti" na gotovo maksimalnih 1200 okretaja u minutu, ne bi li nekako izbegao telegrafske žice na kraju uzletišta. Potom je oduzeo gas i na visini od oko 75 metara krenuo ka Doveru.

Telegrafske žice su, kako biva, bile tek prvi problem. Za poduhvat mnogo opasnije, nad Kanalom je krenulo olujno vreme. "Sam sam. Ne vidim ništa. Za deset minuta, izgubljen", tako je to iskustvo kasnije opisao. Nije video nijednu od obala, ni francuski razarač čiji je zadatak bio da prati let i, ako zatreba, spasava pilota. Oluja i kiša pretile su da rashlade Ancinijev motor do trenutka kada će se ugasiti ili, po drugima, pomogle su da motor ne crkne od pregrevanja. Ili da ga udarima prosto sruše u more – ili skrenu u pravcu koji će doversku obalu učiniti – beskrajno dalekom. Ovako, uspeo je da vidi obalu Engleske i, malo kasnije, francuske novinare koji su mesto spuštanja označili – trobojkom.

Nešto manje od 37 kilometara između Kalea i Dovera, Blerio je preleteo za isto toliko minuta. Smanjivanje "gasa" pre sletanja dovelo ga je u još veći rizik, a isključivanje motora na visini od oko 20 metara praktično je izazvalo pad a ne sletanja u Englesku. Teško je oštećen stajni trap, u ovom slučaju – točkovi kao za bicikl, a ni propeler više nije bio za upotrebu. Živ pilot i neoštećen veći deo letelice prevagnuli su u oceni nadležne komisije da je Luj Blerio – uspeo. S onih hiljadu funti u džepu, odmah je ušao u istoriju.

Blerio nije rekao ništa ni nalik onom Armstrongovom "mali za čoveka, veliki za čovečanstvo", mada je njegov poduhvat na mnogo načina bio početak jednog nezamislivog razvoja vazduhoplovstva. Zanimljivo je da se lansiranje Apola 11 i prvi čovek na Mesecu malo povezuju sa "skokom" iz Francuske u Englesku, iako je Apolo misija pre četiri decenije (videti prošli broj "Vremena") obavljena gotovo tačno na šezdesetu godišnjicu leta Luja Blerioa.

I, šta je bilo posle? Do početka Prvog svetskog rata Blerio je napravio oko 800 aviona, uglavnom zasnovanih na modelu "blerio XI", koji su dobro prodavani zahvaljujući slavnom preletanju Kanala i uprkos izveštajima o velikom broju udesa koje su imali, čak i privremenoj zabrani letenja u Velikoj Britaniji.

Pred rat Blerio postaje predsednik kompanije Société Pour L’Aviation et ses Dérivés, koja će po skraćenici SPAD postati ime jednog od najuspešnijih aviona Velikog rata. Samo za Francusku proizvedeno ih je ne manje od 5600 komada. Uz dva neuspela pokušaja da još tokom rata pokrene proizvodnju i u Britaniji, Blerio posle rata osniva "Blerio aeronautik", kompaniju za razvoj komercijalnih aviona. Koji su, za razliku od sličnih pokušaja kompanije "Rajt", bili uspešni. Rivalstvo s kompanijom "Braća Rajt" nastavljeno je tučom oko patentiranja pojedinih izuma, koju je Blerio izgubio – ali je zato svoje avione u Americi prodavao neuporedivo bolje neko konkurencija.

Odavno u "letačkoj penziji", Luj Blerio bio je među onima koji su 1927. godine na Le Buržeu dočekali Čarlsa Lindberga, pilota koji je – 18 godina posle istorijskog leta Blerioa – sam "preskočio" još jednu prepreku, Atlantik. Umro je 2. avgusta 1936. i sahranjen u Versaju.