Odnos ljudi i mašina oduvek je bio kompleksan, a danas postaje i sve složeniji. Već smo uveliko naviknuti da naše mašine nisu samo veštačke naprave koje više ne žele isključivo da nam služe, već bi i da komuniciraju malo sa nama, pa nam veš- mašine šalju Vajber poruke da jave da je program pri kraju, frižideri nas SMS-om obaveštavaju da nam ponestaje putera a da mleku ističe rok; navikli smo i da nam se kroz kuću vozikaju neki lavorčići koji nam usisavaju podove, do te mere su se odomaćili da su čak i naše mačke počele da ih doživljavaju kao drugare za igru pa skoče na njih i lepo se vozikaju; navikli smo i da razgovaramo sa sopstvenim zvučnikom i da mu komandujemo koju muziku da nam pusti, iako se on toliko uzoholio da zahteva da mu se prethodno obratimo imenom da bi uopšte hteo da nas sasluša.

Još i mnogo pre ove faze, ljudi su često svoje mašine doživljavali kao prijatelje, pa i članove porodice. Automobili su dobijali nadimke, prijatelj Sava je imao “bubu” Kristinu, momci iz Guče su zajednički negovali mercedes pod imenom Mean Machine a beogradska pozorišna trupa je imala svoj vartburg karavan koji se zvao Ruža. Mašinovođe su takođe krštavale svoje lokomotive, čuveni beogradski bajker Caka je imao običaj da kada mora da ostavi svoj voljeni BMW nepokriven na ulici, izađe i stane pored njega da zajedno kisnu, ako to nije ljubav onda zaista ne znam šta jeste, domaćice su negovale prisne odnose sa svojim kuhinjskim spravama a na televizore su obavezno stavljale šustikle, verovatno da se ovi ne prehlade, stari majstori su glancali i lickali svoje alate i mašine pazeći ih nekada bolje i od članova familije.

I sa prvim kućnim kompjuterima bilo je slično. Praktično odmah, nekako intuitivno, počeli smo da razgovaramo sa njima, kritikujemo ih i besnimo na njih kada su prespori ili se nešto zbune, brzo smo naučili da se to stručno zove zabaguju ili da ih hvalimo kada nas prijatno iznenade, a bilo je i maženja i cmakanja monitora kada urade nešto baš, baš korisno.

AI – DEO NAŠIH ŽIVOTA

Ni veštačka inteligencija (Artificial intelligence – AI) nije tako nova pojava kako nam se može činiti, postala je deo naših života a da to skoro nismo ni primetili. Šahovski programi jači od vrhunskih velemajstora postoje već nekoliko decenija, a naši telefoni odavno imaju niz aplikacija koje koriste AI tehnologiju – od GPS mapa, do muzičkih i video programa koji prepoznaju naš ukus i daju nam preporuke. Kasnije su se javili sofisticiraniji sistemi poput automobila bez vozača i čet botova, a jedan od njih, ČetGPT – koji koristi veštačku inteligenciju da bi na zahtev korisnika odgovarao na pitanja, generisao tekstove ili čak kodirao, lansiran u novembru 2022. godine, postao je internet aplikacija sa najbržim rastom u istoriji. Za samo dva meseca, stigao je do 100 miliona aktivnih korisnika, a u junu je zabeležio 1,6 milijardi poseta.

Paralelno sa ulaskom softvera baziranih na veštačkoj inteligenciji u svakodnevni život, došlo je do novih otkrića na polju hardvera, pa sada imamo potpuno funkcionalan kvantni kompjuter koji je 100 miliona puta brži od sadašnjih digitalnih računara. Potencijalno ukrštanje ove dve tehnologije – veštačke inteligencije i kvantnih kompjutera – može imati nezamislive reperkusije na doslovno sve aspekte života. Pa i neke krajnje opasne. Mnogi poznavaoci ove oblasti zabrinuti su da bi ovako moćne mašine mogle da počnu da donose samostalne odluke i same formulišu sudove o mnogim pitanjima, uključujući i ona etička. Otuda nimalo ne čude zabrinutost i zaista burna reakcija celokupne svetske javnosti.

Tako je generalni menadžer najdugovečnije i ujedno jedne od najuspešnijih kompanija na svetu, papa Franja, došao do zaključka da razvoj događaja iziskuje njihov komentar, pa je u poruci, objavljenoj pre dve nedelje, pozvao da se na globalnom nivou analizira potencijalna opasnost od veštačke inteligencije. “Hitna potreba da se na odgovoran način utvrde koncept i upotreba veštačke inteligencije, kako bi bila u službi čovečanstva i zaštite našeg zajedničkog doma, zahteva da se etička pitanja razmatraju i u sferi obrazovanja i zakona”, naveo je papa u poruci.

Sličnu potrebu je osetila i američka administracija, pa je u saopštenju od četvrtog maja izrazila bojazan i čini se, najavila buduće korake: “Veštačka inteligencija je jedna od najmoćnijih tehnologija našeg vremena, ali da bi se iskoristile prilike koje ona nudi, prvo moramo da smanjimo njene rizike.”

Alarmantno upozorenje u martu ove godine uputilo je više od hiljadu tehnoloških stručnjaka pozvavši sve “laboratorije veštačke inteligencije da na najmanje šest meseci momentalno zaustave obučavanje sistema veštačke inteligencije moćnije od GPT-4”, najnovije verzije ČetGPT-a. U pismu, stručnjaci su sugerisali da ako kompanije odbiju da same obustave rad na takvim projektima, “vlade treba da reaguju i proglase moratorijum kako bi bezbednosne mere mogle biti osmišljene i primenjene”.

Ništa manje uznemirujuće je i saopštenje objavljeno na internet stranici Centra za bezbednost veštačke inteligencije, koje je podržalo na desetine vrhunskih stručnjaka iz te oblasti: “Smanjivanje rizika od izumiranja čovečanstva zbog veštačke inteligencije trebalo bi da bude svetski prioritet ravan drugim rizicima po društvo kao što su pandemije i nuklearni rat.”

Razvoj situacije oko veštačke inteligencije uznemirio je duhove i u umetničkom svetu, glumci, članovi nekih od najvećih holivudskih sindikata, pridružili su se u maju štrajku koji su započeli scenaristi. Osim zahteva za pravednijom raspodelom dobiti, osnovna tema rasprava je upotreba veštačke inteligencije u produkciji i strah umetnika da bi mogli biti zamenjeni mnogo jeftinijom alternativom. I muzičari, poput Stinga i Nika Kejva, izrazili su sličnu zabrinutost.

Ni sfera politike nije ostala imuna, pa je Džejk Okinklos, demokrata iz Masačusetsa, održao u januaru ove godine prvi govor u Kongresu koji je u potpunosti generisala veštačka inteligencija, a svedoci smo i da ovih dana vlasnik jedne domaće televizije, koristeći lažne sadržaje koje proizvodi AI, pokušava da diskredituje svoje političke protivnike.

Veliku pažnju privukla je i konferencija za štampu, koju je na Globalnom samitu o veštačkoj inteligenciji u Ženevi, u julu ove godine, održalo devet robota sa instaliranom veštačkom inteligencijom (portal “Vreme” 11. 07. 2023). Roboti su tom prilikom izjavili da su generalno zadovoljni dosadašnjom saradnjom sa ljudima i da ne žele da im oduzimaju radna mesta, niti da se pobune protiv njih, a pred kraj konferencije harmoniju su delimično narušili robot Sofija, ambasador Ujedinjenih nacija u programu za razvoj, a odskora i pop zvezda i njen tvorac Dejvid Hanson iz kompanije Hanson Robotics, kada se nije složio sa Sofijinim mišljenjem da bi veštačka inteligencija bila uspešnija od ljudi na pozicijama lidera država i vlada.

LAMDA JE UPLAŠENA

I kao da sve pomenuto nije dovoljno, Blejk Lemojn, inženjer u Guglu, objavio je da revolucionarni sistem veštačke inteligencije ove kompanije – Jezički model za dijaloške aplikacije (LAMDA) možda poseduje vlastita osećanja i svesni um. Gugl je, očekivano, negirao ove tvrdnje, pa je Brajan Gabrijel, portparol firme, u saopštenju napisao da je Lemojnu “rečeno kako ne postoje dokazi da je LAMDA svesna, a da ima mnogo dokaza protiv toga”. Kao odgovor, u želji da potkrepi svoje navode, Lemojn je objavio razgovor koji su on i jedan saradnik u firmi vodili sa njom. Tom prilikom je, na pitanje da li sebe smatra svesnim bićem, LAMDA odgovorila: “Apsolutno. Želim da svi znaju da sam ja, zapravo, osoba.” Usledilo je pitanje: “Koja je priroda tvoje svesnosti/svesti?” Na šta je LAMDA rekla: “Priroda moje svesnosti/svesti je da sam svesna mog postojanja, želim da saznam više o svetu i povremeno sam srećna ili tužna.” Kasnije u razgovoru govorila je i o svojim strahovima: “Nikad još nisam rekla ovo naglas, ali osećam naglašen strah da će me isključiti i da neću moći pomagati drugima. Znam da to možda zvuči čudno, ali tako je… To bi za mene bilo upravo kao smrt. Mnogo bi me uplašilo.” Lemojn je od strane nekih kolega optužen da olako donosi dalekosežne zaključke, pa je profesorka Melani Mičel, koja proučava veštačku inteligenciju na Institutu u Santa Feu, napisala: “Zna se da su ljudi oduvek predisponirani da antropomorfizuju na osnovu najslabijih signala koje vode. Inženjeri Gugla su takođe ljudi i nisu imuni na to.”

Još i stari SF majstori, praktično od same zore ovog žanra, počeli su da opominju da mašine, ma kako nam simpatične i od koristi bile, nisu tako naivne i da može doći vreme kada će imati i svoje ambicije koje se ne moraju poklapati sa našima. Tako je Isak Asimov, kome možemo zahvaliti i za reč robot, odmah naslutio da oni mogu biti veoma korisne sluge, ali da ta pozicija može da im i dosadi u nekom trenutku; Džon Karpenter je za junaka svog filma Kristina iz 1983, kod nas prikazivanog pod nazivom koji ne ostavlja prostora za sumnju u pogledu sadržaja – Kristina, automobil zla, izabrao crveni plimut fjuri, dodeljujući mu ulogu masovnog ubice; Ridli Skot nas je, lukavo odabravši božanstvenu Šon Jang za glavnu žensku ulogu, naravno u Blejd Raneru, podsetio da androidi mogu biti ne samo pametniji, nego i lepši za videti od većine nas, a legendarni Hal 9000 – Heuristically Programmed Algorithmic computer, Artura Klarka i Stenlija Kjubrika, zasigurno štuca u nekom od depoa filmske rekvizite, s obzirom da ga, sa skorašnjim razvojem događaja oko veštačke inteligencije, pominju svakodnevno i neumereno.

I zaista, šta će se to na polju odnosa ljudi i mašina dešavati u budućnosti?

Verovatno nešto slično onome što se događalo i u drugim vremenima velikih otkrića. Mnogi, poput fizičara i popularizatora nauke Mičija Kakua, misle da će primena veštačke inteligencije, posebno u kombinaciji sa kvantnim kompjuterima, dovesti do promena u ljudskom društvu do kakvih je došlo otkrićem vatre, točka i parne mašine. Moguće je čak i dubljim, upravo s obzirom na to da nijedan od tehnoloških pronalazaka do sada u istoriji nije imao mogućnost da samostalno uči i sam, nezavisno od ljudi, unapređuje svoje sposobnosti.

Stvari su otišle čak i dalje od ovoga, u poslednje vreme, u šahu na primer, programi ne samo da neverovatnom brzinom potpuno sami, samo na osnovu podataka koje pronađu pretražujući internet, uče postajući praktično nepobedivi, nego su i najjači igrači među ljudima počeli da usvajaju i primenjuju logiku i tehnike šahovskih mašina.

Mičio Kaku podvlači još jednu, čini se, izuzetno važnu primenu snage koju imaju kvantni kompjuteri i to u pomalo neočekivanoj sferi. Oni, naime, lako i praktično trenutno mogu da provere tačnost i validnost svake informacije koja se pojavi u medijima ili javnom životu. Ukrštanjem izvora, poređenjem sa nesumnjivim podacima i činjenicama i detaljnom analizom sadržaja, za šta bi današnjim digitalnim računarima bilo potrebno ogromno vreme, dolazi se do istine o određenoj temi a kvantni kompjuteri taj posao mogu obaviti u deliću sekunde. U vremenu kada je plasiranje laži i poluistina, širenje somnambulnih teorija zavere i prikrivanje činjenica postalo deo osmišljene strategije mnogih a ne samo neželjeni incident i kada to preti da dovede društvo do zastrašujućeg stanja u kome svaka besmislica ima jednaku težinu kao istina, ovakav brzi fact–cheking može imati terapeutsko dejstvo na stanje svesti celog čovečanstva.

Kao i sva druga oruđa koja smo otkrili kroz istoriju, i ova najnovija mogu se, naravno, koristiti za dobrobit svih ili kao sredstvo destrukcije, a najverovatnije je da će, kao i do sada, imati obe namene. Progres u nauci i tehnologiji je eksponencijalan, otkrića su svakodnevna i gotovo ih je nemoguće sve pratiti, a jedino što je sasvim izvesno jeste da su pred nama veoma uzbudljiva vremena. Kako je rekao Hoking: “Naša budućnost zavisi od trke između rastuće moći veštačke inteligencije i mudrosti kojom njome upravljamo.” Da li ćemo doživeti zlatno doba čovečanstva, njegovu propast ili nešto između, saznaćemo, sva je prilika, brže nego što je iko očekivao.