Ova kompanija napravila je Transition, najavljujući ga kao prvi leteći automobil u prodaji. Nažalost, Transition je razočarao sve futuriste zaljubljenike i one koji su pratili prethodne (redom neuspele) pokušaje konstruisanja letećih automobila. Većina prethodnih prototipova, bar dok su na zemlji, nimalo nisu podsećali na avion jer su uvlačili krila i više ličili na nekakav automobil iz 2030. godine. Za razliku od njih, Transition i na zemlji izgleda kao avion a sigurno ne kao vozilo kojim biste želeli da se provozate po gradu. Za razliku od aviona, ima četiri malo veća točka, a kada na njih sleti – savije krila na pola i podigne ih tako da stoje uz vrata. Dakle, mogu ga zvati leteći auto, ali Transition izgleda kao ružan avion koji možete da odvezete sa aerodroma kući – u garažu.

Izgleda da je upravo to tajna uspeha kompanije Terrafugia. Dok su svi ostali od automobila pravili avion – diplomci MIT-a koji su konstruisali Transition su se mučili kako da avionu saviju krila. Zapravo ni to im, kako kažu, nije bilo najteže. Problem s ovim avionom dvosedom jeste to što može da primi veoma malo prtljaga, manje nego automobil. Može da leti brzinom od oko 180 kilometara na sat, i trošeći istovremeno oko 19 litara benzina. Pošto u rezervoar staje oko 75 litara, razdaljina koju Transition prelazi s jednim punjenjem nije velika. Na putu može da se kreće brzinom do 100 kilometara na čas. Ima razne sigurnosne sisteme, uključujući i padobrane. Proizvođač smatra da je Transition idealan za ljude koji već imaju avion, ali koje brinu vremenski uslovi, sve veći troškovi i transport aviona na zemlji. Onima koji do sada nisu pilotirali, Terrafugia će organizovati dvadesetčasovni kurs za sportske pilote, a ostali uz kupljeni avion dobijaju "trening familijarizacije" sa Transitionom.

I, konačno, da biste rezervisali Transition, potrebno je da ostavite depozit od 10.000 dolara. Sledeće i narednih godina, kada Terrafugia počne da isporučuje avione i vi dođete na red, vratiće vam 10.000 a vi ćete njima da platite 194.000 dolara. Prošlonedeljne informacije glase da je kompanija već primila oko 40 narudžbina.

I DALJE U KOLONI: Mada košta koliko i neki luksuzan auto (dakle, mnogi ljudi mogu da ga voze ako požele), Transition je daleko od onoga o čemu razmišljamo kada se kaže leteći automobil. Zato u kompaniji nisu sigurni da li postoji dovoljno veliko tržište za njihov proizvod, bez obzira na to što je interesovanje za njega ogromno. Jednostavno, kad se zadesimo u gužvi na autoputu, u njemu ne možemo da uzletimo i vozimo se iznad paćenika koji stoje u koloni i, sve dok je to nemoguće, ovakvi leteći automobili biće zanimljivi isključivo pilotima.

Anna Dietrich iz Terrafugie objašnjava da pravi leteći auto na koji obično mislimo nije realnost, jer još ne postoji infrastruktura niti bi ljudi mogli jednostavno da nauče da voze, pa zato za sada samo vozila slična njihovom imaju smisla. Podsećajući da Transition mogu da voze isključivo osobe sa pilotskom dozvolom, ona kaže da bi vožnja pravog letećeg aviona iznad i oko ulica i zgrada bila veoma problematična. "Još nemamo tehnologiju za autopilota, pa da ljudi mogu da uđu u letelicu i kažu ‘vozi me u samouslugu’. Ova letelica je prilagođena infrastrukturi koju imamo." Logika proizvođača je da u Sjedinjenim Američkim Državama ima oko 6000 javnih aerodroma i da većina stanovništva ima aerodrom na udaljenosti od tridesetak kilometara. S avionom koji vozi i po putu, pilot bi mogao da se doveze do aerodroma najbližeg kući pa da, umesto da iznajmi auto ili uzme taksi, jednostavno savije krila i odveze se.

Sličnih "podvala" već je bilo. Nedavno je Britanac avanturista Neil Laughton krenuo u vazdušno-kopnenu ekspediciju preko Evrope do afričke države Mali u svom "Nebeskom autu", i "jedinom letećem automobilu koji je legalan". Radi se o tome da je njegov auto samo unapređeni paradžet koji se uveliko proizvodi i prodaje, pa je zato i legalan. Vozilo je opremljeno motorom, elisom i padobranom, teško je 480 kilograma, može da pređe 300 kilometara i razvije brzinu do 110 kilometara na čas u vazduhu i 180 na putu. Košta 50.000 funti.

Kalifornijska kompanija Moller International konstruisala je Moller M400 SkyCar, koji se uveliko testira, a "na ulice" će izaći 2015. godine. Tvrdi se da je od kompanije već naručeno više od 100 letelica koje koštaju po pola miliona dolara. Stvar je u tome što se ovaj SkyCar kreće brzinom do 600 kilometara na čas i iz cuga može da pređe 1200 kilometara. Kako troši etanol, mnogo je jeftinije voziti njega nego lendrover ili porše, kažu u Molleru. SkyCar može da primi četiri putnika i vertikalno uzleti i sleti, za šta mu treba oko 11 metara slobodnog prostora – izuzetno malo, s obzirom na to da je letelica duga oko šest metara. Problem je što po putu može da se kreće brzinom do 55 kilometara na čas. U Molleru se trude da letelicu konstruišu tako da svaki "normalan" vozač može njom i da upravlja. I pored i više rezervnih motora, u slučaju da neki zakaže, u kabini se obavezno nalaze i padobrani.

A kako ni Transition ni SkyCar još nisu stigli do kupaca, odgovore na mnoga pitanja moraćemo da sačekamo. Ako je jedina prednost ovih vozila u odnosu na druge sportske avione to što može da izađe sa aerodroma, da li će i koliko kupaca želeti da ih ima? Hoće li ove letelice oživeti ili će se, kao i ranije, sve završiti na pet minuta slave? Još zanimljiviji je odgovor na pitanje kada ćemo između i iznad zgrada voziti leteće avione sa karoserijom, volanom i pedalama kao u običnim automobilima i kada ćemo moći da sednemo u njih i kažemo: "Vozi me do samousluge."